GDE JE, ILI KOLIKI JE PRAG?

PROLOG: Jedanput, dok su mi ćerke išle u osnovnu školu, igrali smo se zanimljive geografije. Starija ćerka je postavljala pitanja mlađoj, a pre njenog odgovora ja sam joj pomagao opisno. Tako, pita starija ćerka: Koji je glavni grad Kanade? Ja opisujem: Ono u čemu mama peče palačinke i dodaj O. Mlađa ćerka iz topa odgovara: TIGANJ-O (umesto O-TAVA). Drugo pitanje: Koji je glavni grad Češke? Ja opisujem: Ono preko čega mladoženja prenosi mladu u kuću. Mlađa ćerka, opet ko iz topa: STEPENICA (umesto PRAG). Tako je to kad se igra.

Stvarno, gde je PRAG?

Kakvo pitanje, takav i odgovor. Dakle, Prag je stvarno u Češkoj i to glavni grad.

Stvarno, koliki je Prag?

Kakvo pitanje, takav i odgovor. Prag se prostire na oko 496km2 i ima oko 1,3 miliona stanovnika (podaci iz 2015).

Prethodni odgovori su tačni, ali nisu precizni, jer i pitanje nije precizno postavljeno.

Koja je razlika između TAČNO i PRECIZNO? To mi vojnici najbolje znamo. Naime, tačno je oružje (puška) koja sve pogotke grupiše u blizini jedan drugog. Ali to nije precizno, jer ti pogoci mogu značajno da odstupaju od cilja (sredina mete). To znači da nije namešten nišan. Nameštanjem (rektifikacija) nišana, vrhunski strelac i njegova puška biće i tačni i precizni. Zapamtite ovo – nameštanje nišana.

Pa koje je PRECIZNO PITANJE (NASLOV)?

Da bismo postavili PRECIZNO pitanje moramo da uđemo u svokodnevicu našeg „informisanja“. Ko nas sve informiše? Svako od nas zna na koji se način informiše, a najčešći su: službeno (zavisno od posla koji radi), mediji (novine, TV, radio, društvene mreže), okruženje (prijatelji, društvo u kom se krećemo, „ulica“) i drugi. Izvori informisanja danas jesu toliko razgranati, da onaj ko nema meru (prag), može da se „izgubi“ u poplavi „informacija“. Otuda, danas se i kaže: Ako niste dezinformisani, vi niste dobro informisani.

INFORMACIJA

Može se reći da postoji mnoštvo definicija pojma informacija, koja svaka sa svog aspekta jesu tačne, ali je pitanje da li su i tačne i precizne. Obično se za informaciju kaže da smanjuje entropiju (neizvesnost) sistema. Međutim, to nije definicija, već karakteristika informacije. Jedna od najčešćih definicija informacije koju ja koristim glasi: Informacija je poruka koja je na razumljiv način preneta primaocu i koja menja njegovo raspoloženje i/ili ponašanje. Na primer, informacija da je besan pas ujeo čoveka u Nigeriji za većinu nema apsolutno nikakav značaj, niti će izazvati neko drugačije raspoloženje i reagovanje. Međutim, ako je nečiji brat u Nigeriji na radu, ta informacija može i te kako da utiče na primaoca.

Ta „moja“ definicija informacije ima zahtevane atribute kako bi bila i tačna i precizna. Odnosno, da bi neka poruka (vest) bila informacija, ona treba da bude najmanje:

  • Pouzdana, (istinita),
  • Bitna za primaoca,
  • Potpuna,
  • Preneta na razumljiv način (jasna) i
  • Blagovremena

Mislim da su jasni atributi (svojstva) informacije, te ih nećemo obrazlagati.

DEZINFORMACIJA (LAŽNA INFORMACIJA)

Dezinformacija se najčešće imenuje kao netačna (lažna) informacija. Dakle, i dezinformacija je poruka koja može da utiče na raspoloženje i ponašanje primaoca, ali jednostavno nema prethodno navedene atribute (svojstva) informacije. Odnosno i pre svega, nije istinita. Otuda, dezinfomacije se najčešće plasiraju ciljno i namerno (psihološki rat), mada mogu nastati i nehotice (nenamerno).

INFORMACIONA POTREBA

Informaciona potreba, najčešće, jeste skup informacija potrebnih za odlučivanje (reagovanje) nekog organizacionog sistema, odnsno njegovog upravljačkog dela. Principijelno posmatrano, informacionu potrebu možemo pripisati i pojedincu, ne samo upravljačkom delu nekog sistema. Na primer, kako se obući za izlazak u grad? Samo pogled kroz prozor može biti skup informacija dovoljan za odluku (kiša, vetar, sunčano, hladno, nije hladno…).

Tako, svaki pojedinac, a pogotovo upravljački organi nekog organizacionog sistema (sve do države), za donošenje ključnih odluka u određenim trenucima, imaju i te kakvu potrebu za informacijama. Te informacije se dobijaju na razne načine. Ti načini su danas toliko osavremenjeni da se kaže kako upravljački organi i ne mogu da stignu da obrade sve informacije koje prikupe. Tako, unazad nekoliko decenija uspostavljena je relacija 30:30:30 odsto, kad su u pitanju informacije i informisanost i informacione potrebe. Tako, kaže se da upravljački organi uspeju da prime svega 30% informacija koje „kolaju“, od tih primljenih 30% informacija uspeju blagovremeno da obrade 30%, a od tih obrađenih 30% informacija, stvarno im treba (informaciona potreba) opet 30%. Ala ga zakukuljismo!

INFORMACIJA OD JAVNOG ZNAČAJA

Prema Zakonu: Informacija od javnog značaja jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo, lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna. Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time:

1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;

2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje;

3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose;

4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;

5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

Zašto citiranje zakona u prethodnom tekstu? Iz osnovnog razloga da znamo da postoji propis koji reguliše kako se stiču informacije od javnog značaja, jer one I jesu ključne za ukupnost I osećanja I ponašanja najšireg kruga primaoca.

KVAKA

Ako znamo kako se dobijaju informacije od javnog značaja, šta onda nije u redu?

Mnogo toga nije u redu, jer običan čovek nije načisto šta je danas informacija, a šta nije, od onoga čime je svakodnevno zasut. Milion je pitanja koja bi običan čovek postavio, ali nema odgovora,  ili se pitanja postaviti ne smeju. Otuda, najčešći je “odgovor” običnu čoveku koji često I on sam sebi daje – ma gledaj svoja posla. Ima i drastičnije: gledaj svoja posla, da ti ja ne bi…Ima i još drastičnije, da ne pominjem, možete zamisliti (ili znate). A šta su “svoja posla” obična čoveka? Narodna kaže – ne zabadaj nos u tuđi tanjir! A šta je tuđi tanjir?

E to, to je pitanje, koje tačno i precizno glasi: GDE JE I KOLIKI JE PRAG TOLERANCIJE?

Gde je mera, jer neki baš nemaju meru?

TOLERANCIJA je pojam koji se koristi i u društvenim i u prirodnim naukama. Ipak, naše uho je akomodirano na društvenu konotaciju, gde se pod toplerancijom podtazumeva mera (PRAG) prihvatanja nekog Ili nečeg što nam nije kompatibilno u bilo kom smislu (prihvatanje ljudi druge rase, verosiposvesti, prihvatanje mišljenja-stavova koji su drugačiji od naših I slično). U prirodnim pak naukama, tolerancija je dozvoljena mera prihvatanja nepouzdanosti (verovatnoće otkaza) nekog sistema (sredstva). Na primer, u sadašnje vreme aktuelna je tolerancija na pouzdanost vakcine protiv korona virusa. Gde je PRAG, na 95%, 90%, 85%…pouzdanosti?

EPILOG

Dragi moji, odnosno vi koji čete pročitati ovaj tekst. Ne potcenjujući vašu inteligenciju, mislim da je malo onih koji ne pročitaše Znakove pored puta od Ive Andrića, dozvolite samo da podsetim šta, između ostalog, reče naš Nobelovac:

Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas. Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri. Ima u nekim ljudima bezrazložnih mržnji i zavisti, koje su veće i jače od svega što drugi ljudi mogu da stvore i izmisle. Ljudi koji sami ne rade i ne poduzimaju ništa u životu, lako gube strpljenje i padaju u greške kad sude o tuđem radu.

Ponekad mi dođe da vrištim od onoga što sam čuo (video, pročitao), ali se bojim da me neće niko razumeti, rekao je Bukovski. To je i  iz razloga što istina ne viče, ona sedne I čeka, upozori Randal.

Vraćajući se na početak priče, nema druge – spas je u igri I dečijem promišljanju sveta. Ili, kako kaza veliki Imanuel Kant: Gledajmo na život kao na dečju igru u kojoj ništa nije ozbiljno osim poštenja.

Igrale se delije…

 

 

 

More Stories
PARK PRIRODE JAČI OD CRNOGORSKE VOJSKE