IMUNITET

PROLOG: Prošla je  (ne)olimpijska i „prestupna“ 2020, ušli smo u novu godinu nade. Ključna nada jeste IMUNITET i Olimpijske igre kao nus produkt. „Nevidljivi“ neprijatelj (korona) harao je svetskim (ig)ra(l)tištem tolikom snagom da mu se ni najmoćniji odupreti nisu mogli. Oboleli su, a neki i preminuli, meni dragi ljudi. Slava im! Došla je vakcina, slamka spasa, a ostala brojna otvorena pitanja i pitanja oko kojih se mnogi spore. Vakcinisao sam se jer vereujem u nadu, jer nada poslednja umire. Može li svet po medalje (imunitet) bez prestupa u ovoj godini?

IMUNITET

Wikipedijski kazano, Imunitet (od lat. immunitas – oslobođen od službe, poreza) je medicinski pojam kojim se označava sposobnost organizma da se odupre i odbrani od infekcija, bolesti ili neke druge biološke ili hemijske opasnosti. Imunitet funkcioniše poput mehanizma čija je uloga uspostavljanje barijera protiv patogena (virusi, bakterije, parazita), kancerogenih ćelija, štetnih molekula i otrova (npr. zmijski). Sveukupni mehanizam odbrane organizma zovemo imuni sistem.

Kad govorimo o imunitetu treba pomenuti njegove specifične i ne-specifične komponente. Ne-specifične komponente se ponašaju kao barijere ili eliminatori velikog broja patogena bez obzira na njihovu antigenu sposobnost. Ostale komponente imunog sistema prilagođavaju se (adaptacija) prema svakoj novoj nepoznatoj zarazi, znači, imaju (potencijalnu) sposobnost stvaranja imuniteta za svaku pojedinu vrstu patogena.

Adaptivni imunitet (Slika) se često deli u dva glavna tipa, u zavisnosti od toga na koji način je uspostavljen imunitet.

  • Prirodno stečeni imunitetse uspostavlja kontaktom sa izazivačem zaraze (odnosi se na “slučajan” kontakt).
  • Veštačko stečeni imunitetse stiče isključivo namernim intervencijama, npr. putem vakcinacije.

GDE SMO?

Od pojave korona virusa i njegovog širenja nije se odbranila nijedna zemlja sveta. Svetska zdravstvena organizacija je objavila pandemiju, a države pojedinačno – epidemiju COVID-19. Činjenica je da nijedna država sveta, pa ni Srbija, nije imala resurs i kapacitet da se uhvati u koštac s „nevidljivim“ neprijateljem. Borba s neprijateljem odvijala se stvaranjem veštačkih barijera (maska, distanca, higijena), jer pravo oružje (vakcina) nije bilo na vidiku.  Istovremeno, tekla je utakmica ko će pre proizvesti vakcinu i obezbediti je dovoljno za sopstvenu populaciju.

Kako smo se postavili i gde smo početkom 2021. godine?

Dakle, nije tajna da Srbija (kao ni najrazvijenije zemlje sveta) nije imala pravu odbranu od korona virusa. Ta odbrana je stvarana postupno i dosegla do nivoa nade. S obzirom da uvek ima onih koji samo kritikuju (u negativnom smislu), prikažimo taj put do nade na činjenicama.

Povoljna okolnost za Srbiju u neravnopravnoj borbi protiv COVID-19 bila je ta što se za virus saznalo tri meseca ranije nego je stvarno (mart 2020) stigao kod nas. Druga povoljna okolnost za Srbiju jeste pozitivan spoljnopolitički odnos sa nekim zemljama, odnosno strateško partnerstvo. Treća povoljna okolnost, u pozitivnom smislu shvaćena ovoga puta, jeste „srpski inat“. U skladu s navedenim, ključni potezi državnih vlasti mogu se prikazati kao u Tabeli:

  AKTIVNOST _ MERA VREME NAPOMENA
1. Formiranje kriznih štabova 13.03.2020 (Zdravstveni i ekonomski)
 

2.

 

Utvrđivanje strategije

Pre proglašenja epidemije Težišno fokusirana na zdravstveni aspekt za vreme vanrednog stanja
3. Proglašenje vanrednog stanja 15.03.2020 Vanredno stanje je ukinuto 6.maja 2020
4. Kontinuirane spoljno-polkitičke aktivnosti Posebno tokom vanrednog stanja Nastavljene nakon ukidanja vanrednog stanja
5. Jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema Neprestano  
6. Ekonomske mere Neprestano u ciklusima  
7. Mere socijalne politike Neprestano  

Za detaljniji opis mera i aktivnosti prikazanih u Tabeli  trebalo bi mnogo prostora, te ćemo se samo u najbitnijim crtama osvrnuti na neke ključne aspekte.

Na sednici Vlade od 13.marta 2020 formirana su dva krizna štaba – zdravstveni (vodi predsednica Vlade) i ekonomski (vodi predsednik države). Krizni štabovi su se vremenom uigravali, ali je uvek bilo onih koji su nalazili „dlaku u jajetu“ kao napad na njihoivo funkcionisanje. Svakako, biće vremena da se izvrši ozbiljnija analiza, što je poželjno i potrebno.

Nepotrebno se digla hajka oko načina proglašenja vanrednog stanja (15.03.2020), odnosno da li je ta mera doneta u skladu s Ustavom. Činjenica je da po Ustavu predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade mogu da proglase vanredno stanje, ukoliko Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane. To je dovoljno, a sve ostalo bilo bi uzaludna „prepucavanja gluvih telefona“.

Strategija koju su usvojili državni organi imenovana je kao Sprečavanje eksponencijalnog širenja korona virusa i stvaranje uslova zdravstvenom sistemu da se optimalno suprostavi zarazi. Naime, cilj je bio da se spreči tzv. Italijanski, Španski i Britanski scenario, odnosno masovno obolevanje i veći broj umrlih. Dva su osnovna cilja navedene strategije: 1) Zaštita i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema i 2) zaštita najosetljivijih kategorija stanovništva (stgariji od 65 godina i osobe sa nekim od bolesti).

Na uvođenje vanrednog stanja opredelile su se gotovo sve zemlje Evrope. S druge strane, opravdanost zaštite starije populacije i osoba s već iskazanim bolestima nalazi se u istraživanjima koja su bila poznata

Strategija koju su usvojili državni organi zamišljena je u četiri faze, s naglašenim fokusom na zdravstveni sistem, ali i ekonomske mere (Slika)

 

Prikažimo kako su se mere i aktivnosti strategije ispoljavale u područjima: jačanja zdravstvenog sistema, ekonomskoj i socijetalnoj ravni.

JAČANJE ZDRAVTSVENOG SISTEMA

Jačanje zdravstvenog sistema, pre svega, ogledalo se u konstantnim naporima da se isti opremi lekovima i opremom, prilagodi svoje prostorne resurse potrebama zbrinjavanja većeg broja obolelih i nabavci vakcine i imunizaciji građana. Navešćemo samo neke pokazatelje:

Nabavka lekova i opreme:

  • Pre proglašenja vanrednog stanja ključna nabavka lekova i opreme odvijala se donacijom i kupovinom iz Kine, Rusije i nekih drugih zemalja
  • EU je opredelila 93 milijarde evra pomoći (15 za medicinski i78 za ekonomski aspekt)
  • Ukupno je planirano da se nabavi 3.967 respiratora, a do kraja aprila Srbija raspolaže s 743,
  • Domaći kapaciteti za testiranje ili obradu PCR testova do kraja aprila 2020 povećani su 14 puta. Srbija je zemlja koja vrši najviše testiranje u širem regioni,
  • Ugovorena je nabavka934.000 maski, a do kraja aprila 2020 isporučeno je 32.503.000,
  • Ugovorena je nabavka363.000 skafandera, a do kraja aprila 2020 isporučeno je 730.000,
  • U toku vanrednog stanja avioni iz Ruske Federacije, Arapskih Emirata i nekih drugih zemalja konstantno su dovozili opremu i lekove. EU je finansirala nekoliko letova s opremom iz Kine,
  • Zahvaljujući brazilskoj kompaniji EMS, koja je vlasnik „Galenike“ u potpunosti su obezbeđene potrebe za lekom „hlorokin“.

Jačenje bolničkih resursa

Procene držvnih vlasti i zdravstvenih radnika bile su pravilne u smislu da postojeći kapaciteti bolnica nisu dovoljni za smeštaj svih zaraženih. U tom smislu, pored prilagođavanja kapaciteta postojećih bolnica i izgradnje novih (VMC Karaburma), pristupilo se stvaranju sub-kapaciteta tzv. privremenih bolnica na raznim lokalitetima, počev od hale Beogradskog sajma, sa projekcijom da se obezbedi 6000-10000 mesta (postelja). Prvi formirani sub-kapaciteti su:

– četiri hale na Beogradskom sajmu,

– „Štark arena“, Beograd

– hala sportova „Aleksandar Nikolić“, Beograd

– hala sportova „Ranko Žeravica“, Beograd,

– hala na Novosadskom sajmu,

– dve hale u hali sportova „Čair“, u Nišu,

– škola i studentnski dom u Nišu,

– privremene bolnice u Čačku, Valjevu, Guči,

– banjska lečilišta (na primer: „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji i „Radon“ u Niškoj Banji) i druge.

Mere krajem 2020 i početkom 2021

S obzirom da je došlo do tzv. drugog talasa, u kome je evidentan dramatičan porast obolelih i umrlih, preuzete su sledeće mere:

  • Izgradnja dve potpuno nove kovid bolnice (Batajnica i Kruševac) za svega četiri meseca. Uloženo oko 90 milona evra (60 gradnja i 30 oprema). Kapaciteti za zbrinjavanje preko 1000 pacijenata, na poluintezivnoj i intezivnoj nezi, sa najsavremenijom opremo. Time je broj bolesničkih kreveta (567 na 100.000 stanovnika) u Srbiji značajno nadmašio i evropski prosek (541 na 100.000)
  • S obzirom na drastično povećanje broja obolelih u drugojpolovini godine, posebno u novembru mesecu, u kovid sistem su vraćene: Zemunska bolnica, KBC Zvezdara, KBC Dragiša Mišović, KBC Bežanijska kosa, Klinika za opekotine plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS u Zvečanskoj, Klinika za pulmologiju i Klinika za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, Niška Banja, banje Selters i Koviljača, Vojna bolnica u Nišu i opšta bolnica u Pirotu. U Štark areni je postavljena privremena kovid bolnica, a u te svrhe služili su i niški Čair, čačanska Plava hala u Atenici, novosadska Vojna bolnica u Petrovaradinu, Šumadija sajam u Kragujevcu.
  • Srbija je kao malo koja zemlja u Evropi i svetu blagovremeno planirala, ugovorila ALI I OBEZBEDILA među prvima nabavku vakcina i otpočela imunizaciju građana krajem prošle godine. Podaci o broju nabavljenih vakcina se menjaju iz dana u dan, te ćemo se fokusirati na 30. Januar 2021:
  • U Srbiji se koriste tri vrste vakcina: 1)američka Frajzer (stiglo oko000), 2) ruska Sputnjik V (stiglo oko 43.000) i 3) kineska Sinofarm (stiglo 1.000.000). Za sve tri vrste vakcina obezbeđena je i revakcinacija. Prema nekim podacima, Srbija je naručila 6,5 miliona vakcina (planira se 11 miliona), navedenih vrsta, a planiraju se i neke druge. Predsednik Republike je istakao da do marta meseca ove godine sigurno stiže milion vakcina,
  • Do 30. Januara ove godine vakcinisano je 438.000 građana, a prijavilo se preko 800.000
  • Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana u kojoj se vrši imunizacija stanovništva putem vakcinacije.

 

Rezultat!!!

 

Pandemija i epidemija COVID-19 nisu zaustavljene niti pobeđene ni u svetu ni u nas. Zato, uz pijetet prema preminulima, uporedimo rezultate zdravstvenih sistema najrazvijenijih zemalja, zemalja regiona i u Srbiji.

Na dan 30.januara 2021. Godine u Srbiji je registrovano 393.897 obolelih, od čega je 4.000 preminulo. Stopa smrtnosti je 1,015%. Istovremeno, u svetu je registrovano 102.987.358 obolelih od čega je preminulo 2.224.582. Stopa smrtnosti je 2,16%. Situacija u najrazvijenijim i zemljama okruženja data je u Tabeli:

DRŽAVA OBOLELO PREMINULO STOPA SMRTNOSTI

(u %)

SAD 26,614,453 449,568 1,68
Indija 10.746.871 154.310 1,43
Brazil 9.130.790 222.926 2,44
Rusija 3.832.080 72.697 2,14
Velika Britanija 3.796.088 105.571 2,78
Francuska 3.177.897 75.862 2,38
Španija 2.830.478 58.319 2,06
Italija 2.541.783 88.279 3,47
Nemačka 2.213.226 37.359 1,68
Mađarska 366.279 12.463 3,40
Rumunija 726.918 18.264 2,51
Bugarska 218.269 9.008 4,12
Severna Makedonija 92.518 2.848 3,07
Albanija 77.251 1.369 1,77
Srbija 61.202 802 1,31
Bosna i Hercegovina 121.497 4.679 3,86
Hrvatska 232.090 4.998 2,15

 

Na osnovu podataka iz prethodne tabele, nedvosmisleno je vidljivo da je u Srbiji najmanja stopa smrtnosti., a najveća u Bugarskoj. Pri tome, oko 50% zemalja ima stopu smrtnosti veću od svetskog proseka.

 

EKONOMSKI ASPEKT

Od brojnih mera i aktivnosti preuzetih na području održavanja i sprečavanja ekonomskog pada, izdvojićemo neke (Tabela)

GRUPA MERE
 

Prva: Mere poreske politike

1. Odlaganje plaćanja poreza na zarade I doprinose za privatni sektor (tokom vanrednog stanja), uz kasniju otplatu nastale obaveze u rattama (početkom 2021)

2.‌ Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit T2020.

3.‌ Oslobađanje davalaca donacije od obaveze plaćanja PDV-а

 

Druga: Direktna pomoć privatnom sektoru

4.Uplata pomoći u visini 3 minimalne zarade preduzetnicima koji se paušalno oporezuju I plaćaju porez na stvarni prihod, kao I mikro, malim I srednjim preduzećima u privatnom sektoru‌

5. Uplata pomoći velikim preduzećima u privatnom sektoru u visini 50% neto minimalne zarade za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada

Treća: Mere za očuvanje likvidnosti 6.‌Finansijska podrška privredi preko Fonda za razvoj Republike Srbije

7.‌Garantna šema za podršku privredi

 

Četvrta: Ostale mere

8.‌ Moratorijum na isplatu dividend do kraja 2020, osim za javna preduzeća

9.‌ Mere povećanja zarade I druga direktna novčana pomoć

10.‌ Direktna pomoć svim punoletnim građanima Srbije od 100 evra (dinarska protivrednost

 

Peta: Dodatni paket mera (jul-avgust 2020)

1.‌ Uplata pomoći u visini 60% minimalne zarade preduzetnicima, mikro, malim I srednjim preduzećima

2.‌ Odlaganje plaćanja poreza I doprinosa za jedan mesec

3.‌ Direktna podrška hotelijerskom sektoru – 350 evra po krevetu I 150 evra po sobi

U skladu sa podacima navedenim u Tabeli, navedimo samo neke kvantitativne pokazatelje:

  • Srbija je u 2020 izdvojila 5,8 milijardi evra (12,5%BDP) za ublažavanje posledica i minimizaciju ekonomskog pada. Samo šest država u svetu je reagovalo sa više od 10% svog BDP,
  • Prema preliminarnoj proceni RZS, Srbija je u 2020 zabeležila pad BDP od 1,1% što je NAJBOLJI rezultat u Evropi,
  • Stopa nezaposlenosti za 2020 zadržanba je na jednocifrenom nivou (9,0%), uz značajan porast participacije I zaposlenosti,
  • Priliv stranih direktnih investicija za prvih 11 meseci 2020 je 2,3 milijardse evra, najveći je u regionu,
  • Prosečna zarada za period januar-oktobar 2020 iznosila je 370 dinara (511 evra) I povećana je za 9,4%,
  • Tokom jedanaest meseci 2020, javni dug je povećan na 56,8% (sa 5 52,0% na kraju 2019). Prema rebalansu Buxeta za 2020, javni dug će u 2020 ostati ispod 60%, što je bolje od svih zemalja regiona, ali i najrazvijenijih zemalja Evrope,
  • Agencije S&P и Fitch su u toku 2020. Potvrdile rejting Srbije na nivou BB+, uprkos globalnoj krizi, što se smatra povećanom otpornošću Srbije kao rezultata odgovornog vođenja ekonomske politike u porethodnim godinama I adekvatnim odgovorom na nastalu krizu.

Pored navedeno, a od pre nekoliko dana, vklasti Srbije su najavile novi paket mera od 2,5 milijardi evra, koji se, za sada, sastoji u:

  • Tri puta po 50% minimalne zarade za preduzetnike, za sve zaposlene (1.550.000 lica) počeće od aprila, a uskoro će biti donetaq odluka i za velika preduzeća
  • 600 evra po autobusu dobiće sektor prevoznika
  • Svi punoletni građani (koji se za to prijave) dobiće po 60 evra (30 u maju i 30 u novembru), a penzioneri još 50 evra (ukupno 110).

 

SOCIJETALNI ASPEKT

 

U toku 2020, za vreme i nakon vanrednog stanja, Vlada je reagola raznim merama koje su regulisane uredbama. Samo taksativno nabrojaćemo te mere, koje su menjale oblik tokom godine:

  • Upis dece odvijaće se normalno, posredstvom digitalnih servisa e-Uprava, eVrtić, kao i eUpis za upis u škole koji će biti aktivan od 1. aprila
  • Probni test za malu maturu urađen uz pomoć nove tehnologije
  • Nastava prelazi na nastavu na daljinu putem RTS3, platforme RTS Planeta, kao i internet platformi za učenje
  • Uvođenje vanrednog stanja ne znači da prestaje rad u privredi, privatnom i javnom sektoru
  • Poslodavcima se preporučuje da proces rada organizuju tako da svi koji to mogu, rade od kuće
  • Ako rad od kuće nije moguć, posao se organizuje tako da se strogo poštuju sve higijenske mere za sprečavanje širenja zaraze (ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski i slično)
  • Apel poslodavcima da se ponašaju odgovorno i imaju neophodno razumevanje za zaposlene, posebno one čija deca prestaju da idu u vrtiće i škole
  • Svim građanima se preporučuje samoizolacija – bez okupljanja, bez poseta, bez izlazaka iz kuće bez preke potrebe kao što je odlazak u prodavnicu, apoteke, šetanje kućnih ljubimaca, bacanje smeća
  • Preporuka za lica starija od 70 godina da uopšte ne izlaze napolje
  • Ograničava se povećanje cena osnovnih životnih namirnica i zaštitne opreme, a najavljene su stroge kazne za one koji cene podignu u vreme vanrednog stanja
  • Biće ograničena kupovina maski i zaštitne opreme
  • Svi šalteri u javnoj upravi, na lokalnom i republičkom nivou će biti zatvoreni
  • Zabranjen je izvoz lekova iz Srbije u narednih 30 dana
  • Ograničava se radno vreme kafića i restorana, kao i o broju osoba koje mogu da borave u njima.

 

Ovo su mere za vreme vanrednog stanja. U drugoj polovini godine su sukcesivno uvođene različite mere iz domena već navedenih, u sličnom formatu. Činjenica je da je društveni sistem ostao nepoljuljan, da su državne i javne službe funkcionisale, a građani nikada nisu ostali bez najpotrebnijih namirnica i proizvoda.

 

EPILOG

 

COVID-19 nije zaustavlen niti pobeđen kako u svetu tako i u nas.

Kretanje ka imunitetu (koeltivnom) se različito odvija u pojedinim državama sveta i, evidentno, niko nije zadovoljan do sada postignutim.

U teškoj međunarodnoj utakmici borbe sa nevidljivim neprijateljem, kada se svako brine pre svega za svoj atar, Srbija uspeva da borbu sa korona virusom svede u podnošlkjiv oblik koji neće razoriti zdravstveni sistem i stepen imunizacije svakog dana podiže ka željenom nivou.

REZULTAT SE PAMTI, A NE TOK UTAKMICE.

Rezultata krajnjeg (željnog) još nema

Stoga, ostavimo konstantne napade na sve što se zbiva, napada samo radi i doprinesimo daljoj borbi sa koronom.

Svakako, kritikujmo na pristojan način ono što mislimo da treba

 

ZNAM JA NAS…

 

 

More Stories
POZIV ZA DAVAOCE KRVI