BALKANSKE IGRE

PROLOG: Četiri godine od otvaranja stadiona i isto toliko od prvog velikog atletskog događaja Novi Pazar će ponovo ugostiti najbolje atletičare Balkana od 26. do 27. juna ove  godine. S obzirom da je krajnji rok za ispunjenje normi za Olimpijske igre 29. jun to praktično znači da će ovo takmičenje biti poslednje da se ”uhvati voz” za Tokio (ako se Igre održe). Shodno tome, očekuje se da će predstojeća letnja Balkanijada biti jedna od jačih. Te 2017.  kada je Novi Pazar bio domaćin seniorske Balkanijade Srbija je osvojila čak 20 medalja i završila takmičenje kao najuspešnija reprezentacija kada je bilans medalja u pitanju.

A ZAPRAVO?

Taman ste pomislili da ćemo pričati o sportu, a stvarno, želim da se osvrnem na jedan poseban ugao posmatranja “Balkanskih igara”, kako ga vidi analitičar sa Kembridza – Timoti Les, a što je kod nas preneo Demostat pre neki dan. Međutim, početna slika i prolog  ove kolumne imaju vezu, videćemo kakvu.

KEMBRIDŽ (CAMBRIDGE)

  1. godine (sa još 11 pripadnika Ministarsva odbrane i Vojske tada SRJ) poslat sam u Englesku (Sent John Coledge – York) na usavršavanje engleskog jezika. U dane kada nismo imali obaveznu nastavu obično bi posetili neki od gradova na ostrvu, među kojima i Kembridž.

Nema potrebe da Vas posebno informišem o Kembridzu, jer su naši sajtovi prepuni afirmativnih informacija o tom školsko-univerzitetskom centru. Dakako, činjenica je da su neki naši učenici i studenti postizali zapažene rezultate na učilištima Kembridza. Pa ipak, samo malo podataka: Kembridž je staro univerzitetsko mesto u Ujedinjenom Kraljevstvu i administrativni centar okruga Kembrdizšira. Na prostoru od nešto više od 3000km2 živi oko 130.000 stanovnika, a veliki broj su studenti Univerziteta. Nalazi se oko 80 kilometara severoistočno od Londona.

TIMOTI LES

Timoti Les je bivši pripadnik administracije Ujedinjenog Kraljevstva. On je, inače, 10 godina radio u Britanskom birou za spoljne poslove i Komonvelt kao politički sekretar u Skoplju, bio je šef biroa Ambasade Velike Britanje u Banjaluci i šef Odeljenja za investicije Evropske unije u Londonu.  Sada je profesor i voditelj projekata na Univerzitetu Kembridz, izdavač publikacija, vlasnik nekih firmi. Često se pojavljuje na raznim oblicima naučnih i stručnih skupova i rasprava o Geopolitici, posebno u odnosu na region Zapadni Balkan. Često gostuje u zemljama Zapadnog Balkana, pa i u Srbiji. Činjenica je da neki naši mediji posebno prate oglašavanje (pisano i usmeno) Timoti Lesa.

Suština poslednjeg saopštenaja Timoti Lesa

U ovoj kolumni prvo ću se osvrnuti na poslednje stavove Timoti Lesa, koje je objavila analitičarka Demostata, zatim dati malo širi osvrt na stavove imenovanog u poslednjih nekoliko godina.

Ujedinjenje Kosova s Albanijom, je jedina geopolitička opcija

Ovako glasi naslov teksta kojim je najavljeno izlaganje Timoti Lesa objavljeno na portalu Otvorena demokratija (Open Democracy). Preciznije, Les tvrdi da „neka vrsta ujedinjenja Kosova sa Albanijom sada je jedina geopolitička opcija“. Les se, kako navodi istraživač Demostatata, u izvođenju svog zaključka osvrće na genezu rešavanja problema Kosova, od toga da to nije „nova ideja“, preko angažovanja EU i SAD, do odnosa vlasti na Kosovu i u Srbiji, s tim u vezi“- Les, praktično, ima  u vidu dve opcije za rešavanje pitanja Kosova, sa albanske strane posmatrano. Prva, da „čekaju“ da Srbija prizna Kosovo, pre svega pod pritiskom SAD. Druga, da se ujedine sa Albanijom.

Obrazlažući zašto Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, kao i da je moguća i vojna opcija, koju će Srbija nastojati da izbegne, Les zaključuje da je, ipak, poslednja opcija – ujedinjenje s Albanijom. Tu pak opciju Les obrazlaže time da je javno mnjenje i u Albaniji (75%) i na Kosovu (64%), prema podacima iz 2019. Godine, za ujedinjenje. Tome dodaje i zvanične izjave Ramuša Haradinaja, kao i podršku tim izjavama od mogućeg pobednika ne sledećim izborima na Kosovu (Kurti).

Na kraju, Les ističe da bi zauzvrat Srbija mogla od Albanije da „isposluje“ nešto više od severa Kosova, a to je da integriše svoju dijasporu u BiH i Crnoj Gori. (PANDORINA KUTIJA SE OTVARA).

Šta je sve poručivao Timoti Les?

Unazad nekoliko godina Timoti Les se bavi pitanjem rešenja statusa Kosova, pogotovo od kada ne radi u zvaničnoj administraciji Ujedinjenog Kraljvstva.

Osnovne poruke Lesa za rešenje pitanja Kosova jesu PREKRAJANJE GRANICA, posmatrano u užem (Srbija) i širem (Zapadni Balkan) smislu. Tako, u žižu naše, ali i šire javnosti Les je došao još 2016. godine, kada je analizom u Forin afers „uzdrmao region“ izjavom o otcepljenju Republike Srpske od BiH i pripajanju Srbiji, stvaranju hrvatskog entiteta u BiH i njegovo pripajanje Hrvatskoj i ostatkom Bosne koju bi činio „Sarajevski pašaluk“ (prim.autora), sa mogućim pripajanjem Srebrenice. Dakle, Les je, pod maksimom „Haos nastaje otcepljenjem Republike Srpske, najavio stvaranje Velika Albanije, Velike Srbije i Velike Hrvatske, jer bi Kosovo u navedenom primeru za Republiku Srpsku, bilo pripojeno Albaniji. Svakako, Ambasada UK u Sarajevu je reagovala notom da navedeni stavovi Timoti Lesa u Forin afers nemaju veze sa razmišljanjima Londona.

Stavovi Timoti Lesa, u kasnijem, imali su sinusoidu, ali od ključnog stava – prekrajanje granica, nije odustajao.

  1. godine Les poručuje da je Kosovo izgubljeno za Srbiju i da „Srbija spašava šta se spasiti može“, misleći na to da pripoji sever Kosova, jer će ih, u protivnom, Albanci proterati. Pri tome, Les ne isključuje ni mogućnost za održavanje neke vrste mirovne konferencije. Tako, upitan da li misli da bi fleksibilnost granica na Balkanu mogla da otvori pitanje granica u drugim delovima Evrope. Les je odgovorio takođe pitanjem – Da li mislite da su evropske granice fiksirane? Nalazeći se u nekoj vrsti skepse po pitanju uloge EU u rešavanju pitanja Kosova, Les ističe: Moja očekivanja su da krhka evropska zona neće preživeti sledeću krizu i to će voditi slomu EU. S druge strane, SAD i dalje promovišu svoje ideje na Balkanu, ali dani kada su oni investirali ovde su prošli, pojavili su se za njih mnogo važniji delovi sveta od Balkana. Činjenica je da u svetlu mogućeg otcepljenja Kosova od Srbije Les posmatra i otcepljenje Republike Srpske od BiH i kaže: “Sudbina Bosne zavisi mnogo više od politike unutar zemlje i šireg geopolitičkog okruženja nego od događaja na Kosovu. Prema tome, nema neposrednog razloga za paniku. Štaviše, u meri u kojoj bi sporazum o podeli Kosova imao reperkusije, tako što bi se Sarajevo usredsredilo na mogućnost otcepljenja bosanske države, možda bi se najzad ukazala prilika da se okonča mučna pat-pozicija u Bosni”. Ta Pandorina kutija ide i dalje, jer se postavlja pitanje Albanaca u Makedoniji, na šte Les kaže: “U takvim okolnostima Albancima preostaje samo jedna mogućnost, neka vrsta podele, koja podrazumeva da Makedonci rade šta oni hoće na svojoj teritoriji, a Albanci na svojoj. I ovde bi sporazum o rešenju pitanja Kosova ponudio izlaz, ukoliko bi pragmatični političari u Skoplju bili spremni da postave svoje uslove kako bi Albancima dali autonomiju”. U skladu s navedenim, Les vidi I mogućnost ujedinjenja Kosova I Albanije, a kao glavnu prepreku tom vidi: “Jedino što bi nedvosmisleno bilo izgubljeno bila bi ideologija multikulturalnosti u regionu, koji je zapadnim liberalima godinama služio kao laboratorija za društvene eksperimente. Možda je to velikim delom pravi razlog protivljenja podeli”.
  2. godine Les evoluira u stavovima i analizira 4 scenarija za region: 1) Da Srbija i Kosovo postignu sporazum o normaliztaciji odnosa, pod pritiskom SAD, što smatra malo verovatnim, 2) Sklanjanje ideje o podeli Kosova sa stola, što znači: a) pritisak na Srbiju da prizna nezavisno Kosovo i/ili b) status quo, što takođe smatra manje verovatnim od prve opcije, 3) ujedinjenje Kosova i Albanije, na šta bi 4) Srbija pripojila sever Kosova, što vodi u mogući oružani sukob. Time, kako ističe Les, ne bi bila rešena sva pitanja u regionu, odnosno otvorila bi se nova: 1) status Srba u BiH, 2) status Hrvata i Bošnjaka u BiH i 3) status Albanaca u Severnoj Makedoniji.

Iste, 2019. godine, Les poručuje da je podela Kosova neizbežna, obrazlažući to time da će Albanci na Kosovu u težnji za ujedinjenjem s Albanijo, morati da se suoče sa time da će Srbija pripojiti sever Kosova. Istini za volju, Les je tada poručio i to da Zapadu i nije u interesu (prioritet) da rešavaju pitanje Kosova, te su zato i „gurnuli“ inicijativu o sporazumu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa i da će porihvatiti sve što se strane dogovore.

Takođe 2019. godine, Les izbacuje tezu da će se Republika Srpska odvojiti od BiH i za to navodi „dva ključna razloga“: „Jedan je što su Srbi ekstremno nezadovoljni zajedničkim životom, osećaju da im je bezbednost ugrožena pod politikom Sarajeva, i duboko su povreeni nametnutim odlukama, naročito tokom uprave Pedija Ešdauna, koja ih je dodatno odvojila od BiH. Drugi razlog zbog koga će se odvajanje i dogoditi je promena meunarodnog okruženja”. Obrazlažući drugi razlog, Les ističe (za NIN): Danas se Evropska unija suočava sa propadanjem i minimalnim uticajem koji ima u Bosni zbog činjenice da ne planira proširenje. Interesovanje SAD za Balkan danas pada. To stvara situaciju u kojoj bosanski Srbi imaju priliku da poguraju svoju ideju odvajanja.

U 2020. godini Les je imao nekoliko različitih stavova o rešenju statusa Kosova. Jedno od tih rešenja jeste tzv. EU-goslavija, kao američka potpora učvršćivanju “Mini Šengena”: “To neće biti baš nova Jugoslavija, koja je bila proizvod svog vremena. Ali, činjenice na terenu primoravaće Bajdena da se vrati logici nedavne prošlosti i založi za stvaranje svoje inkarnacije 21. veka – nove EU Jugoslavije”. To Les vidi I kao “pronicljiv nastup Srbije”, kojim će olabaviti pritsak SAD, a pomiriti razne uticaje, kao što su ruski, kineski i turski u regionu.

 

EPILOG

Timoti Les je tipičan izdanak anglosaksonskog (Britanskog) pristupa problemima na Zapadnom Balkanu. Naime, taj pristup je svetskoj javnosti davao do znanja da na Zapadnom Balkanu postoje 3 ključna problema. Jedan je rešen – pitanje imena Severna Makedonija (spor Grčke I Makedonije). Ostala su dva problema čiji su generator Srbi: Kosovo (i Metohija) i Bosna i Hercegovina.

Pričajući o problemima čiji su generator Srbi, anglosaksonci, u stvari, rešavaju albansko pitanje, delom i hrvatsko, pomalo bošnjačko, a srpsko se nekako uvek izokrene u nerešiv problem.

Ako bih emotivno reagovao na poslednju analizu Timoti Lesa da je jedina opcija ujedinjenje Kosova i Albanije, poručio bih mu da to ponudi Severnoj Irskoj, gde je referendum omiljena tema, ali im ne pada na um (suzbio London). Naime, često brkamo i u nedoumici smo da li da pišemo Ujedinjeno Kraljevstvo (United Kingdom) ili Velika Britanija Great Britain). Ako bi se Severnim Ircima dozvolio referendum, kao što to ističu Albanci na Kosovu (o ujedinjenju s Albanijom), a podržava Les, bilo bi rešeno pitanje – više ne bismo imali potrebu da pišemo (izgovaramo) Ujedinjeno Kraljevstvo. Možda da malo i Škotsku Les pogura na refererndum. Gospodine Les, prisetite se Katalonije. Pravo na samoopredeljenje i otcepljenje nije samo stvar Katalonaca, mora se pitati i Madrid, odnosno – može, ali ako se o tome dogovore Barselona i Madrid!!!

Gospodine Les, nema trajnih (krajnjih) rešenja u međunarodnom političkom poretku. To je Vama i te kako poznato. Ih, koliko je bilo Ujedinjeno Kraljevstvo nekada,, ali I Srbija za vreme Cara Dušana. Pa nećemo o tome valjda, XXX je vek.

Međutim, situacija nalaže upotrebu pameti. Ako EU stvarno polaže tapiju na Zapadni Balkan, neka to stvarno pokaže. Neka primi region u svoje članstvo i albansko, bošnjačko, srpsko i hrvatsko pitanje biće “začas rešeno” – neka svako svome ide. Očekivati da Srbija prizna nezavisno Kosovo je bespredmetno, jer na to, jednostavno, u Srbiji niko nema pravo.

Ako Beograd I Priština ne mogu da nađu sporazum (a mogli kad bi stvarno samo oni razgovarali), onda problem Kosova treba vratiti gde je i počeo – u Savet bezbednosti UN. Dokle? Da to je pravo pitanje. U nauci problem jeste ono što ima rešenje. U tom smislu problem (predmet) ima vremensku dimenziju. Kosovo je problem Srbije, ali I UN. Koja je vremenska dimenzija? Ako je Kosovo vise od jednog veka radilo na osamostaljenju (nezavisnosti), moraće i Srbija, bar toliko, da radi na kontra-rešenju.

Koja je veza Timoti Lesa i Balkanskih igara u atletici?

Balkanske igre u atletici ove godine održaće se u Srbiji (Novi Pazar), ako pandemija COVID-19 dozvoli. To je poslednja šansa za neke atletičare da steknu normu za Olimpijske igre u Tokiju, koje će biti održane ako pandemija COVID-19 dozvoli.

O ujedinjenju Kosova i Albanije neće odlučivati Timoti Les, već to neko treba da dozvoli. Ko, prosudite sami, valjda ima dosta materijala.

 

 

More Stories
DUGOGODIŠNJE PARTNERSTVO I RIVALITET MERKEL-PUTIN