OD EGZILA DO VELIKE ALBANIJE

Tendencije širenja Albanske države porasle su nakon smrti Envera Hodže i pada komunizma. Otkud to da je Albanija od zaostale zatvorene zemlje utvrđene bunkerima došla do otvorene NATO zemlje sa teritorijalnim pretenzijama na teritorije suseda?

Već od stvaranja moderne Albanije 1912 godine, Albanci migriraju po regionu, Evropi i prekookeanskim destinacijama, pa su tako migrilali u SAD, Tursku, Egipat, Kanadu, Švajcarsku i zemlje Zapadne Evrope. Ovi talasi su pojačani preuzimanjem Albanije od strane Italije i masovnim migracijama u SFRJ nakon Drugog svetskog rata. Nakon smrti Envera Hodže i pada komunizma 1990. godine počinju masovne migracije. Ova nerazvijena zemlja imala je velike probleme sa velikom i siromašnom mladom populacijom koja nije posedovala obrazovanje ni veštine. Otvaranje granica 1990. godine pustilo je stotine hiljada Albanaca koji su uglavnom prvo prelazili u Italiju, Grčku i Jugoslaviju, odakle su nastavljali svoj put u zemlje Zapadne Evrope, SAD, Kanadu, Tursku i druge zemlje. Simbol masovnog egzila albanaca iz Albanije jeste brod Vlora(naslovna fotografija, koja je poznata i po tome što je zloupotrebljena kao lažna vest tokom migrantske krize 2014-) koji je prevezao hiljade albanaca do Italije.

Brojke

Prema zvaničnom cenzusu  Albanaca u Abaniji ima 2 800 000 i tu se završava svaka zvanična statistika. Naime, kada uporedite navode albanske strane (zvaničnih organa i naučne zajednice pr) i država u kojima su naseljeni albanci, brojke značajno variraju što se može videti u tabeli sa okvirnim podacima, a do tačnih podataka nije moguće doći u mnogim državama, a negde je od poslednjeg cenzusa prošlo skoro 20 godina. Albanska strana procenjuje da je u svetu oko 10 miliona albanaca dok se tačan zvaničan broj ne zna.

Zemlja Albanski Podaci(circa) Zvanični podaci(circa)
Grčka 650 000 95 000 (+330 000 imigranata)
Srbija (bez Kosova) 5 000 Nepoznato(bojkotovan cenzus)
Tzv. Kosovo 1 600 000 Nepoznato
Crna Gora 30 000 30 000
Severna Makedonija 509 000 509 000(poslednji census je vršen 2002 godine)
Italija 1 100 000 420 000
Turska 5 000 000 500 000
Nemačka 300 000 200 000
Švajcarska 188 000 112000
SAD 172 000 191 000

Balkanski prsten

Albanija se našla u nezgodnoj poziciji, društvo je bilo podeljeno između stare i nove garniture, postojala je velika nezaposlenost, siromaštvo, glad i velika želja za promenom ili preseljenjem iz ove zaostale zemlje. Postojala je i pretnja građanskog rata, koji je započeo 1997 ali je brzo ugušen.  Albanija je zato namerno ili nenamerno uspešno iskoristila raspad bivše Jugoslavije, negativnu atmosferu, bes naroda i višak populacije (pogotovu mladu nezaposlenu populaciju) sa viškom energije kao snagu za izmeštanje krize sa svoje teritorije. Zaokupljenost već tada bivših država SFRJ ratom i učvršćivanjem novih država, ostavilo je Albaniju van ,,radara” ali i značajno oslabljene karaule i granice.

,,Balkanski prsten”

Ovo je iskorišćeno za stvaranje ,,Balkanskog prstena”, rute koje je veliki broj albanaca koristio za prelazak iz  Albanije u Crnu Goru, Srbiju i Makedoniju, od kojih je veliki broj prelazaka bio ilegalan i koji se koristio za krijumčarenje oružja, droge, ljudi, životinja, a posle nekog vremena ovaj prsten se koristio i za prelazak granica usled porođaja, popisa, glasanja i drugog. Tako da je došlo do toga da veliki broj albanaca ima više pasoša, koji su koristili u zavisnosti od situacije. Kako ova kretanja nisu naišla na veći otpor početkom 90-ih godina, tako se broj ljudi na ovoj ruti povećavao, a time i protok novca i oružja ali i ,,opuštanja” naroda.

 

Velika Albanija

Nakon 1995. SRJ se našla u tekoj situaciji, a kriza na Kosovu se pogoršavala već godinama. Kako albanci nisu nailazili na veliki otpor pri ilegalnim aktivnostima, omogućeno je formiranje ANA, UCK, OVBPM i drugih terorističkih organizacija koje nisu želele da stanu samo na kriminalu. Makedonija koja takođe nije pružala otpor našla se u sve većem problemu sa nadolazećimalbancima.

Kako albanci nisu nailazili na veće prepreke, a situacija u Albaniji se popravljala sa odlaskom stanovništva i instutionalizacijom vlasti, stvorili su se uslovi za rast Albanije u svakom smislu. Ovome je doprinela i jaka politika zajedništva albanskog naroda koji se pored teške situacije i egzila i dalje smatrao albanskim, bez obzira na religiju ili klasnu pripadnost i koji je želeo da napreduje. Sa dijasporom koja se gradila nešto manje od sto godina i koja je značajno jačala devedestih, uspeli da lobiraju za svoje interese na najbitnijim mestima.

Kao mlada nacija u porastu, Albanija je stekla prijatelje na Zapadu, a time i uslov za dalji rast i stvaranje moći. Kako bi postigle ovaj cilj, Albanske elite su morale da ožive staru priču o Velikoj Albaniji, kao opravdanje za svoje pretenzije i ekspanziju. Stara priča o Turskom vilajetu i Prizrenskoj ligi iskorišćena je za buđenje nacionalizma, ekstremizma i nasilnog ekstremizma koji vodi ka terorizmu među mladim albancima. Ovo je dalo cilj, svrhu i opravdanje za podržavanje terorizma, secesije, određenih politika i izazivanje ratova u susednim državama što je u stvar iskorišćeno kao izmeštanje krize i kao ,,ventil” za promene.Tako od 1995 godine kreću sukovi na Kosovi i Metohiji, Građanski rat u Albaniji 1997, Rat na Kosovu i Metohiji 1998-1999, Incidenti u Dolini Preševa 2000, Rat u Makedoniji 2001 i mnogi drugi incidenti i teroristički napadi.

Faktički, Albanija je za svega pet godina iz defanzivne države prešla u ofanizvnu državu sa teritorijalnim pretenzijama. Masovna migracija, demografska situacija, tranzicija, jedinstvo i duboka kriza su iskorišćene i usmerene za širenje uticaja i moći.

Sa druge strane Srbija je od 1990. godine prešla u defanzivu, sa veoma podeljenim društvom, neorganizovanom dijasporom, krizom i sukobima sa međunarodnim partnerima.

Tako da je Albanija od egzila svog stanovništva došla do stvaranja Velike Albanije, namerno ili ne namerno i sa pomoću još nekih faktora. Iz ovog primera možemo dosta naučiti, a možda nije ni na odmet da proučimo delovanje Albanske države sa boljim pristupom i uvidimo gde smo.

 

More Stories
DA LI JE EGZOSKELET BUDUĆNOST PEŠADIJE ILI SAMO NAUČNA FANTASTIKA?