17+1: IDEMO (LI) DALJE?

Godine 2013 zvanično, a neku godinu ranije de facto, kineski predsednik Si Đinping je obznanio inicijativu „Pojas i put“ (Jedan pojas-jedan put, Novi put svile). Brojni analitičari su navedenu inicijativu imenovali kao strategiju Kine za naredni vek. Kineska pak strana, u inicijativi vidi povezivanje sveta na sasvim drugim osnovama, pre svega ekonomskim i kulturološkim, s jedne i, ostvarivanje Kineskog sna, s druge strane. Poseban „krak“ navedene kineske strategije i inicijative jeste saradnja sa zemljama Evrope (kako članicama tako ne članicama EU), popularno imenovana kao 17+1. Dok još uvek traje pandemija korona virusa i u uslovima sve glasnijih optuživanja Kine da je virus korona veštački stvoren u njenim laboratorijama, interesantno će biti pratiti nastavak dijaloga i aktivnosti u okviru programa 17+1

Si Đinpingovo 4×4 izlaganje

Prošle (2020), zbog pandemije samit “17+1” nije održan. Na on-line samitu “17+1” 09.02.2021 učestvovali su predstavnici Albanije, Bugarske, BiH (Dodik), Estonije. Mađarske, Latvije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Srbije, Crne Gore i Grčke.

Otvarajući on-line samit, kineski predsednik je pozdravio učesnike, a svoje izlaganje je grupisao u 4 opšta rezultata ostvarena u saradnji Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) i 4 predloga za dalju saradnju koju je ponudio partnerima.

4 rezultata saradnje

  • Prvo – donošenje odluka putem konsultacija. Saradnja KIne i zemalja CIE zasnovana je međusobnom poštovanju i nema nikakve političke veze. Uključenost zemalja je ravnopravna, bez onbzira na njihovu veličinu, a ispoljava se u mehanizmu saradnje koji uključuje opsežne konsultacije, zajednički doprinos i zajedničku korist. Vođeni uverenjem da bi “17+” mogao da bude vise od “18”, postavljen je višedimenzionalni okvir saradnje lidera, pokrivajući 20 i vise sektora.
  • Drugo, koristi svih partnera od saradnje. Saradnja KIne sa zemljama CIE ima za cilj da podrži razvoj i poboljša živt ljudi, a da plodove te saradnje dele svi učesnici. Danas je trgovinska saradnja izmedju Kine i CIE skoro 85% veća nego pred devet godina, a uvoz Kine iz CIE je 22% veći od rasta izvoza. Broj međusobnih turističkih veza porastao je pet puta. Kinesko-evropski železnički ekspres stigao je do većine zemalja CIE pružajući više od 30.000 terenskih usluga. Impresivan napredak je postignut u brojnim projektima saradnje, uključujući luku Pirej, željezaru Smederevo u Srbiji i Pelješki most u Hrvatskoj.
  • Treće, težnja za zajednički razvoj kroz otvorenost i inkuzivnost. Iskorišćene su snage jedne i druge strane kroz uzajamno učenje i suzili razlike te razrešili nesuglasice kroz konsultaciju i saradnju. Praćena su široko prihvaćena međunarodna pravila, usklađena sa tržišnim principima i poštovani su standardi EU u saradnji. Si pozdravlja učešće drugih zemalja i organizacija u saradnji kako bi se postigli “vin-vin” rezultati.
  • Četvrto, postizanje većeg rasta inovacijama. Delujući u inovativnom i pionirskom duhu, rano su preduzeti koraci da se istraži mogućnost usklađivanja međuregionalne saradnje sa Pojas i Put, čineći Centralnu i Istočnu Evropu prvom regijomu kojoj su sve zemlje potpisale sporazume o saradnji Pojas i Put. U svetlu potreba i jedinstvenih geografskih položaja zemalja CIE, naporno je rađeno na u železnici Beograd – Budimpešta i drugim velikim projektima saradnje.

4 PREDLOGA ZA DALJU SARADNJU

  • Prvo – suočavanje sa COVID – 19. Borba protiv pandemije je trenutno najvažniji zadatak.Da bi ispunila svoj zadatak, Kina će raditi sa zemljama CIE kroz solidarnost, koordinaciju i saradnju. Dve strane bi mogle da poboljšaju zajednički odgovor i razmenu iskustava o prevenciji i lečenju, istraže saradnju u tradicionalnoj medicine i povećaju javno zdravstvo i medicinsku saradnju.Kina će nastaviti da dostavlja vakcine zemljama u kojima su u upotrebi i činiće sve da vakcine postanu globalno javno dobro i promovisaće njihovu pravičnu distribuciju i primenu širom sveta.Kina je spremna za saradnju u vezi sa vakcinama sa zemljama CIE. Do sada je Srbija dobila million vakcina od kineske kompanije, a u toku je saradnja s Mađarskom za vakcine. Kina će razmotriti takvu saradnju sa drugim zemljama CIE, ako s njihove strane postoji iskazan potreba..
  • Drugo, usresređivanje na povezanost i razvijanje nesmetanih puteva saradnje za međusobno povezani razvoj. Ističe usresređivanje na projekte pruge Beograd-Budimpešta i podržavanje razvoja ekspresnog puta Kina – Evropa. Ističe potrebu ubrzavanja poslova carinjenja, gde će Kina raditi na izgradnji carinsko-informativnog centra Kina-CIE, kao i utvrđivanje kontakt osoba za koordinaciju carinjenja duž ekspres linije Kina-CIE kopno-more. Predlaže sradnju na “pilot osnovi” – “Pametne carine, pametne granice i pametna povezanost”.
  • Treće, težnja za konkretnim rezultatima koji imaju korist za obe strane. Kina namerava da u narednih 5 godina uvozi vise od 170 milijardi $ iz zemalja CIE preko platform China International Import i China CJE Ekpo. Ojačavanje poslovne saradnje vidi i u izgradnji demonstracionih zona i industrijskih parkova za poslovnu saradnju Kine i CIE u kineskim gradovima, poput Ningboa i Cangzhou. Ističe obavezu da se u narednih pet godina poveća uzajmna poljoprivredna saradnja najmanje za 50%. Zato predlaže izgradnju “velike pijace” u region CIE i uvođenje programa razmene za mlade poljoprivrednike-profesionalce. Takođe, predlaže unapređenje razmene i saradnje u kulturi, obrazovanju, turizmu, sportu, medijima, štampi kao i među think-tank timovima. Zimske olimpijske igre i paraolimpijske igre u Kini 2022 su dobra ptilika za saradnju. Ove, 2021, održaće se prva runda sastanaka za dijalog o obrazovnoj politici i visokoškolskim ustanovama i podržati osnivanje Univerziteta u Madjarskoj od strane Univerziteta Fudan.
  • Četvrto, fokusiranje na zeleni razvoj i stvaranje pokretača buduće orijentisane saradnje. Na osnovu zajedničkog “zelenog konsenzusa” moraju se neprekidno unapređivati aspekti saradnje o klimatskim promenama, da se zajednički primenjue Pariški sporazum i doprinosi uspehu COP26 – Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama i COP15 – Konvencije o biološkoj raznolikosti, koji će se održati ove godine. U tom smislu, mora se poboljšati saradnja i razmena u zelenoj ekonomiji i da ovo bude godina Kina-CIJIE zaštite životne sredine. Mora se pojačati saradnja u nauci, tehnologiji i inovacijama (STI), za šta Kina predlaže formiranje Kinesko_CJE STI istraživačkog centra i održavanje Kina-CIE foruma za mlade naučno-tehnološke talente i obaviće Kinesko-CIE STI Skorecard 2020. Takođe, Kina podržava uspostavljanje mehanizma dijaloga Kina-CIE o saradnji u e-trgovini i saveza China-CIE u industriji javnog zdravlja.

Pozdravljajući učesnike i pozivajući da daju svoje stavove o predlozima,  na kraju svog izlaganja, Si Đinping je poručio: Kako evropljani kažu: “Dobar savet bolji je od zlata” (Dobar savet zlata vredi, prim.aut.).

IZLAGANJE PREDSEDNIKA SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA

Pozdravljajući predsednika Kine i učesnike Samita 17+1 iz CJIE, predsednik Vučić je posebno podvukao (samo taksativno sa sajta Predsedništva):

  • Saglasan sam sa Vašom konstatacijom da ćemo kroz mehanizme saradnje koja je ponuđena kroz ovaj format dijaloga „u velikoj meri doprineti obogaćivanju sveukupne saradnje između Kine i Evrope“.
  • Značaj koji Narodna Republika Kina pridaje ovom skupu najbolje se ogleda u činjenici da će naš domaćin biti upravo čovek sa ogromnim međunarodnim ugledom i arhitekta multilateralizma – predsednik Si.
  • Izuzetno sam zadovoljan što se trgovinska razmena između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope povećala za 8,4% u 2020. godini, čime je premašila iznos od 100 milijardi dolara.
  • U robnoj razmeni Srbije sa svetom u 2020. godini, Kina je zauzimala treće mesto. U 2020. godini, trgovinska razmena iznosila je gotovo 3,7 milijardi USD (što predstavlja rast od 30% u poređenju sa 2018. godinom), a samo u poslednjih 5 godina, naš izvoz u Kinu povećao se 15 puta;
  • U 2020. godini zabeležen je istorijski maksimum našeg izvoza u Kinu, a samo poređenja radi – naš izvoz u Kinu u 2010. godini iznosio je samo 7,3 miliona USD, dok je ove godine iznosio više od 377 miliona USD (50 puta).
  • Do kraja 2020. godine, kineske direktne investicije u zemlje Centralne i Istočne Evrope, uključujući oblasti energetike, infrastrukture i logistike, iznosile su bruto 3,14 milijarde dolara, dok su investicije tih zemalja u Kini dostigle 1,72 milijarde dolara.
  • Danas, nakon teških reformi i uprkos pandemiji, Srbija beleži rezultate bez presedana u svojoj modernoj istoriji. Prvi smo u Evropi po stopi rasta, a drugi po broju vakcinisanih.
  • Imunizacija u Srbiji počela je vakcinom koju je proizvela kineska kompanija Sinofarm, kao i vakcinama američkog Fajzera i ruskog Sputnjik V. Očekujemo i isporuke vakcina preko programa KOVAKS i Evropske Unije.Srbija je uspela da postane pozitivan primer u čitavoj Evropi, zahvaljujući nesebičnoj i bratskoj pomoći Narodne Republike Kine i predsednika Sija.
  • S obzirom na to da život ne može i ne sme da stane, podsetio bih da je Srbija bila domaćin Četvrte ministarske konferencije o inovacijama Kina-CIEZ, čiji je najveći rezultat bila Beogradska deklaracija o saradnji u oblasti inovacija.
  • Srbija želi da ojača svoju poziciju u regionu kada je reč o razvoju inovacija, veštačke inteligencije, robotike i digitalizacije, što vidimo kao put za stvaranje boljeg, prosperitetnijeg i zadovoljnijeg društva. Od strateškog je interesa za Srbiju mogućnost da naša zemlja bude domaćin centra za pametne gradove.
  • Donirana i kupljena medicinska oprema isporučena iz Kine, stigla je drevnim stazama Puta svile, od Siana i Vuhana, preko Mađarske do Srbije. Za razliku od drevnog Puta svile, sada su lekovi i oprema dopremljeni na Balkan sa više od 88 letova i u brojnim železničkim kompozicijama. Modernizacija pruge Beograd-Budimpešta omogućiće još brži prevoz robe prema grčkim lukama i bolju povezanost Kine i brojnih azijskih zemalja sa Evropom.
  • Sa zadovoljstvom konstatujem da gotovo nije bilo uticaja pandemije na radne procese, te da su brojne kineske kompanije u Srbiji nastavile da rade na realizaciji dogovorenih projekata, kao što su radovi na izgradnji autoputeva na koridorima X i XI, kao i brojnim projektima u oblasti energetike.
  • Krajem januara ove godine, potpisan je Memorandum o razumevanju za projekat „Beogradski metro“ između Vlade Republike Srbije, Grada Beograda i kineske kompanije „Power China“ i francuske kompanije „Alstom“ koji treba da započne u trećem kvartalu 2021. godine.
  • Očekujemo i intenziviranje saradnje u oblasti sporta, poljoprivrede, obrazovanja, nauke i tehnologije, gde je projekat industrijskog parka Srbija-Kina u Beogradu od ogromnog značaja.

Na kraju, obraćajući se svim učesnicima on-line samita, predsednik Vučić je poručio:

Dragi prijatelji,

Po tradicionalnom kineskom lunarnom kalendaru, Nova godina počinje za tri dana. Godina pred nama biće u znaku Bivola. Prema drevnom verovanju, Godina bivola je godina u kojoj će mnogi od nas doći do novih saznanja i odluka. Što je još važnije, predstojeći period biće dobar za sve one koji su navikli vredno da rade.

Na kraju, želeo bih da vas podsetim na dalekovido izlaganje predsednika Sija od 15. maja 2017. godine. Tom prilikom, moj prijatelj povlači precizne paralele između Puta svile i inicijative „Pojas i put“. Inicijativa „Pojas i put“ ukorenjena je u istoriji, ali je usmerena ka budućnosti. Drevni Put svile otelotvorio je težnju za boljim životom naših predaka, promovisao međusobnu povezanost zemalja Azije i Evrope, podstakao razmenu i međusobno upoznavanje civilizacija između Istoka i Zapada i dao veliki doprinos razvoju i napretku ljudske civilizacije. Iz drevnog Puta svile možemo da crpimo svu mudrost i snagu, kao i da promovišemo miroljubivu saradnju, otvorenost i toleranciju i tako zajedno otvorimo put za svetliju budućnost.

 

ODNOS EU PREMA “17+1” SARADNJI

 

Odnos EU prema saradnji “17+1” opredljuje niz faktora, a iskazuje se u ukupnom i pojedinačnom smislu, posmatranju odnos bilo koje zemlje i Kine. EU je jedan od najvećih trgovinskih dzinova sveta, a samo s Kinom ima negativan trgovinski bilans. U tom smislu, nekoliko inicijativa EU usmerene su na “korigovanje” (balansiranje) saradnje u okviru kineske inicijative Pojas i Put. S druge strane zvaničnici EU često upućuju sugestije kako zemljama članicama, tako i kandidatima za članstvo da preispitaju svoju saradnju s Kinom. Na trećoj strani, kao saveznici SAD, čalnici EU ponekad prema Kini nastupaju i po inicijativi Amerike. To je tipičan slučaj na primeru kineske firme Huwey i tehnologioje G5.

Nas, svakako, interesuje kako EU gleda na saradnju Srbije i Kine. Naime, činjenica je da Srbija ima jedan od najrazvijenijih realizovanih programa s najvećim investicijama Kine, od svih zemalja.

  • Evropska unija sa zabrinutošću prati rastući kineski uticaj u Srbiji”, kazala je nedavno predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen), koja je rekla i da je Zapadni Balkan “dio Evrope, a ne stanica na novom Putu svile”,
  • Na rizike kineskog projekta “Novi put” svile upozorila je i Kristin (Christine) Lagard (Lagarde), bivša direktorica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Lagarde je u aprilu 2018. govorila u Pekingu na forumu o Novim putevima svile, upozorila da bi ta partnerstva mogla da dovedu do problematičnog porasta zaduženja zemalja čiji je javni dug već visok,
  • Dvadeset šest članova EP upozorilo je januara u pismu evropskom komesaru za susjedstvo i pregovore o proširenju Oliveru Varheljiju (Varhelyi) na “sve veći kineski uticaj u Srbiji i predstojeću štetu po životnu sredinu koja je nastala usled nekoliko teških industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji”. Kineskim investicionim projektima, kako piše, nedostaje transparentnost i održivost, a pored štete po životnu sredinu imaju i korozivan efekat na upravljanje. Nekadašnji Rudarsko topioničarski basen Bor (RTB), u gradu Boru udaljenom 200 kilometara istočno od Beograda, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji, preuzela je krajem decembra 2018. kineska kompanija Ziđin Majning. Dio imovine Železare Smederevo, pedesetak kilometara od Beograda, kupio je 2016. godine tadašnji kineski Hestil, današnja HBIS Grupa. Kina učestvuje i u rekonstrukciji termoelektrane Kostolac u Srbiji.
  • U pismu evroparlamentaraca dodaje se da je “ovaj zabrinjavajući trend” nastavljen i u slučaju (kineske) fabrike guma Šandong Linglong u Zrenjaninu, oko 80 kilometara severno od Beograda, za čiju je izgradnju sporazum potpisan u avgustu 2018. godine. “Zato ponavljamo potrebu da srpsku vladu pozovemo da se pozabavi uticajem ovih investicija, kao i da poštuje domaće zakonodavstvo i propise donete u procesu pristupanja EU”, navodi se u pismu evroparlamentaraca.

Kina učestvuje i u gradnji metroa u Beogradu, koja treba da počne krajem ove godine. Predstavnici Vlade Srbije, francuskih kompanija Alstom i Ežis rejl i kineske kompanije Pauer Čajna (Power China) potpisali su 22. januara Memorandum o razumijevanju za projekat “Beogradski metro”. Kompanija Pauer Čajna će biti glavni izvođač radova koji čine 70 posto vrednosti ukupnih ulaganja u izgradnju metroa. Procena je da će izgradnja beogradskog metroa koštati više od 4,4 milijarde eura, od čega prva faza 1,8 milijardi.

Odnos EU prema saradnji “17+1” najbolje je iskazao nemački minister zdravlja Jens Špan stavom da je uveren  da Rusija i Kina uz pomoć vakcina sprovode svoju geopolitiku. Te dve zemlje su vakcinom snabdele i Srbiju, zemlju koja želi da postane članica EU. I mađarska vlada, koju ostatak EU kritikuje zbog nedostataka po pitanju pravne države, neguje tesne kontakte s Moskvom. Budimpešta se takođe potrudila da dobije vakcine iz Kine i Rusije. Špan je u intervju za DW upozorio: „Moramo da pazimo da ne napravimo iste greške kao tokom finansijske krize.“ Umesto da se tada pronašao neki evropski investitor, luka u grčkom Pireju prodata je Kinezima, podsetio je Špan. „Sada to isto važi i kod vakcina. Kina i Rusija uz pomoć vakcina vode spoljnu politiku i pokušavaju da prošire svoj uticaj.“ Evropska unija mora da misli na regione u svom komšiluku, i iz humanitarnih, ali i iz sopstvenih geostrateških interesa, kaže nemački ministar.

EPILOG

Ma kako posmatrali stanje pandemije COVID-19, očekivanja na globalnom planu jesu da, posle početka masovnih vakcinisanja, treba očekivati jenjavanje zaraze. Među značajnije proizvodjače vakcine ubraja se i Kina, iako njena vakcina nije prihvaćena od strane zapadnih zemalja, pa ni zvanične EU. Taj fakt, preslikava se na buduće odnose najznačajnijih faktora međunarodnih odnosa, kakvi su sigurno Kina i EU, posle pandemije COVID-19. U te odnose, svakako, umešaće se i druge velike sile, posebno Rusija i Amerika, posebno nakon ustoličenja Bajdenove administracije. Američki predsednik je već istakao da ne želi rat s Kinom ali da će pribeći “žestokoj konkurenciji”. Dakle, svet će se postepeno vraćati na pozicije pre pandemije.

Srbija ima strateško partnerstvo s Kinom još od perioda pre početka saradnje “17+1” (2009) i sveobuhvatno strateško partnerstvo od 2016. godine. Pored  eksponencijalnog rasta saradnje Srbije i Kine u sferi ekonomije, ne treba gubiti iz vida ni činjenicu o odnosu Kine prema samoproklamovanoj nezavisnosti Kosova.

Svet će posle korone ići svojim tokom, verovatno “malo izmenjenim stazama”. Srbija mora da vodi računa o spoljnim kracima manevra (sloboda manevra), izuzetno potrebnim za ostvarenje nacionalnih interesa i ciljeva, a time i zaštiti nacionalnih vrednosti.

Povika sa strane će biti, a kada ih bilo nije.

Prof.dr Božidar Forca

 

 

More Stories
INTERES – DISKURS – REZULTAT „3 u 1“