STOLTENBERGOV IZVEŠTAJ I NATO 2030

Svake godine generalni sekretar NATO-a objavljuje svoje izveštaj, a u izveštaju za 2020. godinu se kao najveći uspeh iskazuju napori kako bi se osiguralo da zdravstvena kriza ne postane bezbednosna kriza, kao i pripreme u okviru inicijative NATO 2030.

Jens Stoltenberg predstavlja izveštaj, izvor: NATO

U ovom izveštaju najviše pažnje su privukla istraživanja javnog mnjenja, povećanje izdataka za odbranu članica alijanse i pripreme za budućnost alijanse(NATO 2030)

2020. godine NATO je naručio istraživanja za svih 30 članica kako bi razumeli percepciju građana država članica u kontekstu pandemije COVID-19 i kako bi pratili trendove u poređenju sa 2019. godinom.

Istraživanje je utvrdilo da je podrška članstvu u NATO-u ostala visoka: gotovo dve trećine građana NATO-a bi glasali za to da njihova zemlja ostane članica NATO-a (62%), a samo 11%  bi glasalo da njihova zemlja napusti savez. Postoji i trajno poverenje u odvraćajući efekat NATO članstva 58% NATO građana tako smatra. Istraživanje je takođe pokazalo snažnu i trajnu podršku za transatlantsku vezu i kolektivnu odbranu. Ispitano je poverenje građana u NATO gde je Albanija zemlja u kojoj građani najviše podržavaju ostanak u NATO(94%) dok je u Crnoj Gori taj procenat najmanji 50%, a mišljenja građana ostalih zemalja možete pogledati na grafikonu ispod.

Tamno plavo-podržavam ostanak svoje zemlje u NATO; Sivo- Ne znam; Svetlo plavo-Glasao bih da moja zemlja napusti NATO

2020. godine obeležila je šestu uzastopnu godinu rasta potrošnje za odbranu evropskih saveznika i Kanade, realnim rastom od 3,9% od 2019. do 2020. Štaviše, 11 članica ispunilo je smernicu da 2% svog bruto domaćeg proizvoda troši na odbranu, što je porast od samo tri članice u 2014. godini. Totalni NATO vojni troškovi se procenjuju na više od 1 triliona dolara.

Na sastanku lidera u decembru 2019., šefovi država i vlada NATO-a zatražili su od generalnog sekretara Jensa Stoltenberga da vodi perspektivnu refleksiju o budućnosti NATO-a. Zbog toga je pokrenuo „NATO 2030“, svoju inicijativu za dalje jačanje Alijanse u sve nepredvidljivijem i konkurentnijem svetu.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je 8 juna.2020 godine:,,Moja vizija za NATO 2030 ne odnosi se na ponovno izmišljanje NATO-a. Radi se o tome da ojačamo naš snažni savez”.Rukovodstvo NATO-a smatra da se suočava sa najsloženijim bezbednosnim okruženjem od kraja hladnog rata i za to kao pretnje navode  Rusko ,,asertivno ponašanje”,  terorizam kao globalni bezbednosni izazov i pretnju stabilnosti, uspon Kine sa implikacijama na bezbednost, vrednosti i način života alijanse. To je svet rastuće globalne nesigurnosti, sofisticiranijih i ometajućih sajber i hibridnih pretnji i eksponencijalnih tehnoloških promena koje brzo transformišu način vođenja ratova. Okruženje u kojem će klimatske promene i dalje pogoršavati postojeće bezbednosne izazove i generisati nove. Tako je inicijativa NATO 2030 postavila tri glavna cilja:

Prvo, da ostanem jak vojni savez. Vojni snaga i solidarnost podupiru sve akcije koje alijansa preuzme.

Drugo, da NATO ojača politički. To znači obezbediti da NATO i dalje bude forum za transatlantske konsultacije i koordinacija o svim problemima.

Treće, osigurati da NATO usvoji globalniji pristup. NATO jeste i ostaće Severno-atlantski savez ali mora delovati globalnije.

Ostatak izveštaja od oko 145 strana iznosi još dosta informacija o NATO-u, od kojih su neke jaki napori javne diplomatije da prikaže NATO u najboljem svetlu, od kojih su delovi čista propaganda.

Možemo zaključiti da će NATO nastaviti sa vojnim ulaganjima i da postoji tendencija da ovaj savez nastavi da širi svoj rast i uticaj. Sa druge strane primećuje se i trend opadanja poverenje kod nekih ključnih zemlja kao što je Francuska ali i politički problemi i moderno ratovanje kojim se mnoge članice tek prilagođavaju. Došla je i revitalizacija prekoatlantskih veza sa dolaskom Džoa Bajdena ali će doći i do zaoštravanja sa Rusijom i Kinom, uz rastući problem Turske koje se ,,otrgla” kontroli. Ovaj izveštaj predstavlja i poruku koja treba da bude dobro izučena od strane naših stratega, kako bi efikasno održali vojnu neutralnost.

 

Miloš Tišma

 

 

More Stories
SRBIJA U BORBI PROTIV SVETSKOG NARKOTRAFIKINGA