TERORIZAM – ZAŠTO SMO ZABORAVILI NA REVOLUCIJU?

Ljudska istorija ispunjena je revolucijama u različitim delovima sveta i sa različitim ishodima. Kroz tu istoriju bilo je revolucija različitih po socijalnim, ekonomskim i političkim ciljevima. Ono što je bilo zajedničko svim revolucijama jeste činjenica da su sve revolucije težile promenama u određenom društvu. Ako govorimo o političkim revolucijama koje su predstvaljale mesto političke borbe koji se odnosi ne samo na promenu političke vlasti već i na izmenu načina vladavine, da li vam se čini da su one dosta retke i da su danas pomalo zastereli model političke borbe? U tom smislu još jedno pitanje se nameće: zašto u XXI veku dominira terorizam kao oblik političke borbe?

Karl Marks je rekao da su revolucije lokomotive istorije! U tom smislu kada se govori o pojmu političke i socijalne revolucije  možemo reći da su one deo istorije kao njen sastavni deo i pokretač ljudskog razvoja.  Dakle, kada je narod nezadovoljan načinom vladavine, društveno-ekonomskim uređenjem ili socijalnim poretkom, može doći do revolucije. Međutim, ni jedna promena, niti nezadovoljstvo, ne dolazi preko noći, pa je tako za pokretanje i sprovođenje revolucije neophodno da nezadovoljstvo naroda i jedinstvo u tom nezadovoljstvu dospe do određene tačke ključanja koja pokreće na promene.

Činjenica koja karakteriše političku revoluciju, kakve god promene ona donosila sa sobom (pozitivne ili negativne), jeste da je to oblik političkog nasilja. Dakle, nastaje potreba da se nasilnim putem izvrše određene političke promene. Jako je bitno istaći da revolucije podrazumevaju učešće narodnih masa u revolucionarnim aktivnostima. Zbog toga je neophodno vreme kako bi revolucionarne ideje sazrele i postale ideje jedne narodne mase. To ne mogu biti ideje jednog dela stanovništva, a još manje individualne ideje. Upravo zbog toga, ne dolazi tako često do revolucija koliko često dolazi do terorističkih napada. Danas u savremenom dobu, gde primat u komunikaciji među ljudima uzima tehnologija, a lični interesi i hedonizam dobijaju trku sa nacionalnim identitetom i kolektivnim vrednostima, okupljanje mase je još otežanije nego u nekim drugim periodima ljudskog razvoja. Da li su danas ljudi zadovoljniji svetskim poretkom ili je danas individualizam daleko bitniji od bilo kakvog kolektivizma, iako se nalazimo u procesu globalizacije? Odgovor nam je svima jasan. Da li smo zato zaboravili na revoluciju?

Za razliku od revolucije, terorizam ne zahteva podršku narodnih masa niti se na njih oslanja. Iako iza terorizma može stajati organizovana grupa, terorizam je ipak individualni čin. Individualizam u delovanju i neoslanjanje na narodne mase je nešto što doprinosi tome da je terorizam daleko rasprostranjeniji i učestaliji od revolucija. Terorističke aktivnosti su usmerene protiv nevinih ljudi, gde su žrtve obično nasumično izabrane (npr. posetioci fudbalske utakmice koji se zadese na stadionu za vreme terorističkog napada). Meta jesu određene vladajuće strukture ili predstavnici nekih struktura, institucija ili ideja, ali u samom činu obično nastradaju nevini ljudi, sto bi predstavljalo dvostrukost mete! Pri tom, cilj jeste zastrašivanje kako vlasti tako i onih koji pripadaju određenom stanovništvu, religiji, ideologiji ili naciji. Za ovakve činove nije vam potrebna podrška narodnih masa, potrebnije je da se te narodne mase zaplaše.

Iako smo u procesu globalizacije koji predpostavlja da smo svi jednaki u tom globalnom selu, i da su nacije u tom selu sekundarne, ipak smo svedoci da su neke stvari danas nametnute i to od strane određenih nacija. Ako govorimo o međunarodnim odnosima koliko samo često ćete čuti sintagmu ”velike sile”  u današnje vreme? Te velike sile su preuzele glavne uloge po svim političkim i bezbednosnim pitanjima na svetskoj pozornici globalizma. Da li im pravo na te glavne uloge daje kosmopolitizam i čovekoljublje ili je ipak u pitanju ekonomska i vojna nadmoć? Kako da se suprostavite nekoj zemlji ili savezu država koji je više stotina puta nadmoćniji od vas? Terorizam nudi rešenje u obliku ekonomisanja silom. Potrebna su znatna ulaganja i zavidni resursi kako biste pokrenuli rat ili jednu revoluciju, terorizam je jeftiniji! Jedan iznenadni napad koji može da izvrši i nekoliko ljudi, može da postigne efekat straha kod velikog broja stanovništva. Sama iznenadnost napada doprinosi da taj strah bude konstantan, jer meta može da bude bilo ko. Strah i zastrašivanje su sredstva koja koriste teroristi da bi ostvarili svoje ciljeve protiv daleko nadmoćnijih sila.

Ako na sve ovo dodate verski fanatizam, koji je često motiv terorističkih napada,  jasno je zašto se terorizmu više okreću pojedinci nego veće grupacije- teško ćete naći celu jednu naciju sačinjenu od indoktriniranih verskih fanatika. Ne smemo zaboraviti ni umešanost pojedinih vlada ili država u terorističke aktivnosti kroz finansiranje terorističkih grupacija. Opet jeftinije je, lakše i praktičnije destabilizovati jednu državu kroz teroristički napad nego kroz revoluciju.

Zanimljivo je i da je termin teroristi kovanica nastala u vreme jedne revolucije. Naime teroristima su nazivani jakobinci za vreme Francuske revolucije, oni su se tako zvali međusobno i termin teroristi je korišćen zapravo u pozitivnom smislu, tek posle poraza jakobinaca ovaj termin postaje negativan. Danas reči terorizam i teroristi ima izrazito negativnu konotaciju dok revolucija i revolucionar vrlo često ima pozitivnu konotaciju Na kraju treba dodati da, iako postoje pokušaji, nikako ne treba povezivati i izjednačavati revolucije i terorističke napade. U pitanju su dva potpuno različita metoda i modela političke borbe.

Jasmina Andrić

More Stories
RЕČ UREDNIKA: LEKTIRA, ČUVAR ISTORIJSKIH OKVIRA- VRATIMO JE