PULSIRANJE DISKURSA LJUBOMORE I ZAVISTI

PROLOG: Moćna neman koja je uzdrmala zemlju Planetu, bez ostatka, imenovana kao COVID-19, popušta pred kontramerama delom ujedinjenog sveta. Zajednička opasnost je pokazala da joj se svet samo zajednički može suprostaviti. U silaznoj putanji pandemije svet je, ipak, pokazao da nije jedinstven. Počelo je pulsiranjem požara na pritajenim, ali poznatim žarištima. Potpaljivane su vatre oko Rusije („linije vatre“) i Zapadnog Balkana (non paperi), da bi se plamen razbuktao na Bliskom Istoku – pravi rat. Odjednom, ali primljeno s oduševljenjem, stiže glas da se požar na Bliskom Istoku gasi. Ko pali, a ko gasi vatre, jeste ključno pitanje. Odgovor je jednostavan – DISKURS! Sve liči na ljubomoru i zavist, za koju teorija kaže da su urođene, a praksa da su više stvar priče (diskurs, narativ) nego dela.

TEORIJA

Ljubomora i zavist nisu sinonimi. Najjednostavnije kazano, ljubomora je bojazan (opravdana ili neopravdana) da ne izgubimo ono što već imamo, a zavist se javlja u situacijama kada nešto želimo a ne posedujemo i zavidni smo osobama koje to imaju. Te sekundarne emocije osobe možemo prepoznati i u njihovim koletivitetima, pa i državama kao najčvršćim oblicima ljudskih zajednica.

Iz navednog za ljubomoru i zavist očevidno je da se sve vrti oko neke vrednosti, odnosno interesa. Pri tome, vrednost je suština ljubomore i zavisti, a interes način iskazivanja odnosa prema vrednostima. Zato se vrednost i definiše kao svojstvo nekog dobra da zadovolji ljudsku potrebu. Ta potreba jeste interes.

Oduvek, a u savremenom svetu naročito, vrednosti su gotovo jednoznačno utvrđene, a koplja se lome oko interesa. Otuda, s filozofskog aspekta posmatrano, vrednosti su data, a interesi zadata veličina. Takođe, vrednosti, iako imaju i materijalnu dimenziju, najčešće se iskazuju kao opšte i nematerijalne, dok su interesi, gotovo po pravilu, materijalne prirode. Tako, kao univerzalne vrednosti imenuju se mir, demokratija, ljudska prava i slobode, saradnja…. S druge strane, interesi se imenuju kao dostizanje ili očuvanje vrednosti, a praksa ih često uspostavlja na nivou potrebe svedene na pohlepu.

Potreba svedena na pohlepu naročito je izražena kod svetskih sila, kao ključnih činilaca međunarodnih odnosa, istorijski posmatrano. Stoga, svi ratovi su vođeni za prostor. Tako, prostor kao data veličina, u strategijama velikih sila postaje zadata vrednost koju treba steći ili sačuvati (interes).

Kada je bezbednost u pitanju, i pored činjenice o postojanju raznih teorijskih pravaca, sve se vrti oko države, odnosno državocentričnog poimanja međunarodnih odnosa i uspostavljenog svetskog poretka. Realisti i liberali, podrazumevajući i prefiks „neo“, kritičari i konstruktivisti nadmeću se u tzv. velikim debatama, kako bi pojasnili funkcionisanje bivših, postojećeg i projekciju novog World Order. Značajnim delom oslonjeni na istoriju međunarodnih odnosa, teoretičari su saglasni u stavu da se stvara „novus ordo seclorum“. A kad se nešto stvara, onda diskurs (reči) i stvaranje preovklađujućeg i globalnog narativa jeste prva faza.

GEOPOLITIČKA PRAKSA

Nesporna je istorijska činjenica da su postojala, trajala i nestajala carstva, prvo na regionalnom, a potom i na globalnom planu. Ideaalni model stvaranja svetske vlade ostao je na pokušaju. Svetom vladaju svetske sile.

Ko su svetske sile danas?

Većina će u odgovoru na ovo pitanje odmah identifikovati tri sile: SAD, Kina i Rusija. Malo lucidniji dodaće i Evropsku uniju. Pojedini analitičari, kao Ričard Hes na primer, u taj „koncert“ sila dodaju i Indiju i Japan. To se uklapa u teoriju da tri ne vladaju, da je neophodno dve ili bar četiri i više. To o dva svetska pola moći smo videli. Pokušaj uspostavljanja jednog, pored UN, nije opstao. Taj što nije opstao jeste Pax Americana. A šta dolazi, to je pitanje svih pitanja.

Pandemija COVID-19 je malo skrenula pažnju sa pitanja kuda ide World Order. Čak su i izbori u SAD ostali senci korona virusa. Ali sada, kada korona slabi očekuje se veliki potez npve administracije SAD – nova strategija nacionalne bezbednosti, koju svaka administracija ima obavezu da obznani.

Ključna geopolitička ljubomora i zavist jeste zbližavanje Kine i Rusije. Ako je ljubomora, po teoriji bi značilo da je to zbližavanje već uspostavljeno, pa se Kina i Rusija „plaše“ da ga ne izgube. Ako se radi o zavisti, onda bi značilo da drugi misle da se to dogodilo, te nastoje da ga dezavuišu u praksi.

Poznati i priznati, iako vremešni, Henri Kisindžer nakon objavljivanja dela World Order (2015), održao je predavanja i u Kini i u Rusiji, za šta je dobio velika priznanja tih država. Ta svoja predavanja nastavio je i ove godine, dodatno ojačavajući svoje viđenje New World Order. A šta kaže Kisindžer:

  • pozvao je Zapad, a pre svega svoje Sjedinjene Američke Države, da se „dogovore“ s Kinom i Rusijom, da odustanu od „misionarske politike koja je preuzela obavezu da menja strukture vlasti širom sveta kako bi ih učinila kompatibilnim sebi“. Umesto toga, rekao je bivši državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost, potrebno je postići „balans postojećih sila“: „Koncept dominacije samo jedne sile vodi katastrofičnom scenariju… Jedan konflikt će izmaći kontroli.“
  • Poruka SAD: ne proveravajte mogućnosti Rusije i ne sumnjajte da li će Putin ostvariti ono što najavi
  • Poruka s predavanja u Rusiji: SAD, Rusija i Kina ne treba da jedna za drugu predstavljaju opasnost već da – sa nastupanjem nove ere i novih izazova – iznova procene svoje mogućnosti i uloge u svetu i da zajedno rade u ime zajedničkih ciljeva. Dakle, ni unipolarni ni multipolarni svet, već trougao SAD-Rusija-Kina, adaptiran za moderno doba u neo-vestfalskom svetu
  • Poruka Kinezima: „uspon Kine kao globalne sile neminovan. Mi ne možemo ništa da učinimo da to sprečimo, i ne treba da učinimo ništa da bismo to sprečili… Kada se centar gravitacije pomera iz jednog regiona u drugi, i neka druga zemlja odjednom postane veoma moćna, istorija nas uči da je konflikt neizbežan. Iz toga moramo da naučimo da je saradnja od suštinskog značaja.“
  • Poruka SAD, Rusiji i Kini: Dogovrite se oko New World Order, ili će svet ući u krizu kao pred Prvi svetski rat.

Čuli su, kako to i zaslužuje Kisindžer, brojni analitičari i političari šta je mag diplomatije saopštio. Dobra većina analitičara zdušno podržava Kisindžerove stavove. S druge strane, političari „teraju po svom“.

Prve izjave predsednika SAD Bajdena, iako je nagovestio da će raskrstiti s politikom Trampa, kad su u pitanju Kina i Rusija jesu suprotno – kontinuitet Trampovih izjava. Kini ne dozvoliti da preuzme primat, a Rusija stalno na pijedestalu destabilizatora svetske bezbednosti. Kap je prelila čašu kada je Putina nazvao ubicom. Ni kineski ni ruski zvaničnici nisu „ostali dužni“. Svedeno pod zajednički imenitelj, odgovor i Rusije i Kine jeste – neće moći!

Šta to neće moći, za sada, ostaje u domenu diskursa. Državni sekretar SAD sastao se s kineskim kolegom na Aljasci, a sa ruskim na Islandu. Pulsiranje diskursa od strane šefova diplomatije pred očekivane susrete na vrhu predsednika SAD, Kine i Rusije ne obećavaju mnogo.

Ceo svet je u direktnom prenosu posmatrao svojevrsni diplomatski skandal u razgovorima šefova diplomatije SAD i Kine na Aljasci.

“Mi ćemo… razgovarati o našoj dubokoj zabrinutosti zbog poteza Kine, uključujući one u Sinđijangu, Hong Kongu, Tajvanu, sajber napade na Sjedinjene Države, ekonomsku prinudu nad našim saveznicima”, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken svojim kineskim kolegama u krajnje neobičnoj razmeni pred kamerama. “Svaka od ovih akcija ugrožava poredak zasnovan na pravilima, koji održava globalnu stabilnost”, rekao je on.

Najviši kineski diplomata Jang Đieči odgovorio je 15-minutnim govorom na kineskom, dok je američka strana čekala prevod. On je oštro kritikovao, kako je rekao, američku borbu protiv demokratije, loš tretman manjina i njenu spoljnu i trgovinsku politiku. “Sjedinjene Države koriste svoju vojnu silu i finansijsku hegemoniju za sprovođenje dalekometne jurisdikcije i pritiskanje drugih zemalja”, rekao je Jang. “Zloupotrebljavaju takozvane pojmove nacionalne bezbednosti da bi ometale normalnu trgovinsku razmenu i podsticale neke zemlje da napadaju Kinu”, dodao je on.

Sličan ton vladao je i u razgovorima šefova diplomatije SAD I Rusije na Islandu. Pred taj susret izjave s obe strane bile su vrlo žestoke. Usledilo je povlačenje ruskog ambasadora iz Vašingtona i proterivanje ruskih diplomata od strane SAD I nekih zapadnih zemalja. Sankcije Rusiji zbog Krima ostaju na snazi. Lavrov je ocenio odnose SAD I Rusije gorim nego za vreme Hladnog rata. S druge strane, američke diplomate su osule salvu primedaba na ponašanje Rusije na globalnoj sceni i u regionu.

Kako to obično zna diplomatija, razgovori su završeni disonantnim tonovima, a zvanična izjava umotana je u milje – iako se razlikujemo u stavovima, razgovori SAD I Rusije se moraju nastaviti na najvišem nivou.

EPILOG

“Možeš kako hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš”, tako glasi narodna. Ako je narodna, ne treba je proveravati.

Ne samo zbog pandemije COVID-19, a i zbog nje, veliki spremaju nove strategije. A kada to čine veliki, onda je na pomolu New World Order. Nije to novina u međunarodnim odnosima, ali jeste prilika da se “osluhne” kakav to svet dolazi.

Ovoga puta veliki su počeli pilot istraživanjima, odnosno pulsiranjem požara. Videlo se da ne ide. Kolaps zvanične UN prilikom najnovijeg sukoba na Bliskom Istoku pokazao je da se nešto menja ili menjati mora.

Usledilo je pulsiranje diskursa. Tonovi pred ključne razgovore velikih ne ulivaju mnogo nade. Diskurs ljubomore i zavisti provejava u šturim ili oficijelnim izjavama sa diplomatskih susreta. Iako, naizgled, vrednosti ostaju iste, interesi su I dalje u rovovima.

Dok reči ne pređu u dela, maskiranje sopstvenih namera je prijemčiva strategija.

More Stories
GODINE SMRTI 1720, 1820, 1920, 2020