TEORIJA SKUPA „G7“

PITANJE ZA MILION DOLARA: Šta predstavlja donja slika?

izvor:novosti.news

U formalnom smislu posmatrano, iole informisana osoba prepoznaće da slika prikazuje jednu od sekvenci („na margini“, kako se to kaže politikantski) Samita „G7“ održanog u Ujedinjenom Kraljevstu ovih dana. Pre oficijelnog susreta lidera 7 najrazvijenijih zemalja sveta (tako se kolokvijalno naziva grupa „G7“) , primila ih je NJV Kraljica Elizabeta u „svom“ domu u Londonu.

Navedeni skup lidera „G7“ biće jedna od glavnih tema zvaničnih politika brojnih država, ali i svih medija. Svakako, bićemo svedoci različitih pristupa značaju i domašaju zaključaka sa skupa, zavisno s koje strane dolaze, što je razumljivo. Ne stavljajući se u „cipele“ nijednog učesnika skupa, niti analitičara „sa strane“, pokušaćemo da na jedan zanimljiv (nadam se) pristup analiziramo skup, intrigantno imenovano kao „Teorija skupa G7“.

TEORIJA SKUPOVA

Pojam skupa predstavlja jedinstveni osnovni pojam kojim se gradi cela matematika. U moderno vreme, kojim dominira aksioma praktičnosti i pragmatičcnosti, ne bez razloga, postavlja se pitanje smisla istraživanja u teoriji skupova kao i same teorije skupova u celini. Teorija skupova je verovatno prva matematička teorija za koju se to pitanje postavlja. Tu imamo možda malo čudnu situaciju. S jedne strane, istraživanja u teoriji skupova omogućila su rešavanje i karakterizaciju teških I značajnih matematičkih problema. S druge strane, neka od tih rešenja predstavljaju kumulus višedecenijskih napora i dosta su složena i nepodobna za kratke prezentacije, pa se zato već duže vremena nameće pitanje koliko je to sve uopšte potrebno. Primeni nisu potrebni složeni postupci i konstrukcije u dokazima matematičkih teorema kao ni moderna uopštavanja, već pre svega gotove formule i poneki algoritam koji se koriste u praksi. Ako teorija skupova i nije u mogućnosti da se pravda pred ovakvim zahtevima, može se reći da je njen estetski značaj markantan i da se u tom aspektu nazire i opipljivije rešenje pitanja I matematike I filozofije.

Prethodni stav preuzet je iz poznatog dela “Teorija skupova” grupe autora (Perović, Jovanović, Veličković) iz 2007.godine. U skladu s navedenim stavom, kretaće se naša analiza Teorije skupa G7”.

SKUP G7

Grupa “G7” nastala je 1976. godine, kada je grupi “G6” (Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD) pristupila Kanada. Reč je o zemljama koje su krajem prve decenije ovog veka činile 58 odsto svetskog bogatstva I oko 46 odsto globalnog bruto dohotka. Ovu grupu treba razlikovati od “G8” (G7+1), koja se odnosila na godišnji susret “G7” i Rusije. Zatezanjem odnosa na liniji Zapad-Rusija, prestali su susreti G8 (G7+1).

Na naslovnoj fotografiji je 10 osoba. Ako izuzmemo domaćicu (Kraljica Elizabeta), onda su tu lideri G7: SAD, Kanade, Nemačke, Francuske, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana i Kanade. Pored “domaćice” i navedenih lidera G7, na slici su i predsednik Evropskog saveta (EU) – Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije – Ursula fon der Lejen.

Slika protokola:

Nesumljivo je da osobe na fotografiji sede i stoje u skladu s nekim protokolom. Kako razumeti protokol?

  1. Osim Kraljice na slici su lider svetskog hegemona – SAD i njegove produžene ruke: lideri UK i Kanade; lideri EU (Nemačka i Francuska, uz Italiju) i “formalna EU” (predsednik ES i predsednica EK), te lider Japana. EU nikako da postane jedan pravni subjektivitet u međunarodnim odnosima (i u SB UN “sedi” Francuska, a ne EU). Opšti utisak: Vratila se Amerika u Evropu (kako reče Bajden), a prvi od tri oficijelna susreta održan je na tlu prvog saveznika SAD u Evropi (Ujedinjeno Kraljevstvo). Možda je to logično, jer će sledeća dva oficijelna susreta biti u EU – Brisel (razgovor sa čelnicima EU I samit NATO). Glavni gost na dočeku “velikog brata” u Evropi (ne u EU) jeste EU, koja se razdružila od UK. Kanada i Japan upotpunjuju povratak Amerike.
  2. Lideri sede i stoje po nekom “šablonu”
  • Kraljica je (logično) u sredini, ali Iza NJV ne sme niko da stoji. Formalno, iza NJV je lider Kanade (nije slučajno on), ipak malo “pomeren” udesno,
  • U prvom redu (sede), osim Kraljice, jesu lider hegemona – SAD, desna mu ruka – UK i čelnici EU (Nemačka I Francuska),
  • Pozadi (stoje) “niži nivo” značaja, ali i oni ne slučajno baš tako: iza Makrona nije lider Italije (ne pričaju, a i previše bi bilo očevidno levo EU desno ostali), već Japana; iza Bajdena je formalni šef EU, a iza Merkel “njena” desna ruka – Ursula fon der Lejen
  • Lideri su skinuli maske, ali distanca (fizička) među njima treba da pokaže da se pridržavaju mera protiv pandemije COVID-19.
  1. Primetno je da je NJV Kraljica spustila torbicu na zemlju. U nas bi se reklo – neće biti para (ili vajde od skupa).

Aksioma skupa G7

Mnogo je aksioma utvrđeno u istoriji teorije skupova, ali ćemo se zadržati samo na prvoj. Smatra se da je prvo formalno zasnivanje matematike bazirano na teoriji skupova predložio Gottlob Frege. Njegova aksioma glasi:

“Aksioma ekstenzionalnosti” : dva skupa su jednaka ako i samo ako imaju iste elemente.

Kako skup od 10 osoba na slici  uklopiti u Fregeovu teoremu, kad je reč o skupu G7? Formalno posmatrano, za gornju sliku ne važi Fregeova aksioma. To, samo po sebi, nameće odgovor da to i nije uvod u skup G7. A u šta onda jeste? Moguće je nekoliko teorema:

  • T1: Slika predstavlja uvod u tri ključna događaja na tlu Evrope: G7, samit SAD i lidera EU i samit NATO. U ovoj teoremi “visi” susret Bajdena i lidera EU. Naime, zašto bi uvod za taj susret bio kod NJV Kraljice, kad je UK napustila EU;
  • T2: Slika predstavlja samo uvod u sastanak G7, koji je i održan na tlu UK. Formalno, to se može dokazati, ali “visi” prisustvo zvaničnika EU (Mišel i Lejen).
  • T3: Slika predstavlja “povratak Amerike”. Na ovakav iskaz teoreme upućuju predizborne reči Bajdena – vratićemo se i poklič posle pobede na izborima za predsednika SAD – vratili smo se. Ta obećanja predsednika SAD saveznicima impliciraju osnovno pitanje – Gde se vratila Amerika? Da li na prvo mesto? Pa to je Trampov stav (Amerika na prvom mestu). Da li u Evropu? Pa zar je Amerika otišla iz Evrope? Teško dokaziva teorema.
  • T4: Slika predstavlja početak stvaranja novog svetskog poretka. Čini se da je ovakav iskaz teoreme (matematički) najlakše dokazati.

Dokaz Teoreme 4:

Geopolitika svakog novog svetskog poretka vrtila se oko tri ključne suštinske vrednosti moći – ekonomska, vojna i politička I četiri filozofska pitanja – šta, zašto, ko I kako. Istorijski posmatrano, svi poreci su propadali zbog neadekvatno utvrđenog “kako” (strategija).

Bipolarizam u svetskim odnosima raspao se krajem Hladnog rata. Unipolarni svet – Pax Americana, nije izdržao, niti je bio održiv na duže staze. Novi bipolarizam ili multipoalrizam – pitanje je sad.

Novi bipolarizam (jedna od Duginovih teza) podrazumeva svrstavanje oko SAD – atlantisti i kontra SAD – anti-atlantisti. Formalno-analitički posmatrano, možda je svet tako i izgledao početkom 21.veka. Međutim, ne zaboraviti pitanje „kako“. S jedne strane, atlantisti su ušli u 21.vek sa mnogo „if“ (zapadna antiteza). S druge strane, anti-atlantisti nemaju jasno iudiferenciranog „vođu“ (nova istočna paradigma). Na trećoj strani su razjedinjeni muslimanski svet (1,7 milijardi) i ostali. Dakle, novi bioplarizam je bliži određenju bipolarizovani multipolarizam.

Multipolarnost je po mnogim priznatim analitičarima, ali i svetskim liderima, budućnost savremenog sveta. Svet je ušao u 21. vek s tripatitnim rasporedom moći – SAD, Kina i Rusija. Po teoriji geopolitike, tri su neodrživ koncept, jer i po kolokvijalnom govoru – trojica nikako ne mogu da dele. U tom smislu, „nadirala je EU“, što su lucidni pretvorili u četvoropartitni svet – Amerika, EU, Kina i Rusija. Ali, od EU se otkinu jedna jaka poluga – UK. Ali,nije samo UK narušila „monolitnost“ EU. Manji „kamenčići u cipeli“ počeše da žuljaju Uniju (Mađarska, Poljska…).  Takođe, počeše sve više da iritiraju novi svetski poredak „udari sa strane“ (Turska, Iran, Saudijska Arabija…). Povrh svega pojavi se „nenadana“ neman – COVID-19. Dakle, kockice su se potpuno pokarabasale, potrebno je novo preslaganje.

Da bi dokazali teoremu 4, prvo sagledajmo šta su (oficijelno) poručili lideri G7 iz Kornvola (mali gradić na j/z VB):

  • Zajednička borba protiv pandemije COVID-19- izaći vitalniji i jači, kako reče Merkel
  • Opšti aspekt oporavka ekonomije, posebno utvrđivanje novih principa trgovine,
  • Značajna ulaganja u zaštitu životne sredine – 100 milijardi dolara godišnje,
  • Poruke za Kinu i Rusiju.

Ovo su samo 4 ključne oblasti koje čine srž oficijelne Deklaracije sa samita G7. Ostatak sveta, a posebno Kina i Rusija, pomno prate poruke. Očekivano, poruke Kini i Rusiji, iako deklarativno najavljene kao „pomirujuće“, zapravo su više nego zajedljive: 1) Grupa 7 želi da sarađuje i sa Kinom, ali traže da poštuje ljudska prava u regionu Sinđijang i omogući Hongkongu visok stepen autonomije, 2) Od Rusije traže da preduzme mere protiv onih koji izvode sajber napade i istragu upotrebe hemijskog oružja na ruskom tlu.

Evidentno, lideri atlantističkog bloka, ili G7, Kinu i Rusiju vide kao globalne uticajne sile. Stoga, iako toga nema u Deklaraciji sa skupa G7, pitanje je kako će sebe organizovati. Principijelno posmatrano, prema najavama skupa i u skladu s procesima koji teku, tri ključne stvari čine model reorganizacije atlantista: 1) Amerika ostaje vođa, ali s nižim stepenom autoritarnosti, 2) EU se uvršćuje u “velike”, ali će uslediti disciplinovanje unutar Unije i 3) pronalaženje “nove” uloge Ujedinjenog Kraljevstva (a) kako da se ne razjedini I b) ključna uloga u novom svetskom poretku).

EPILOG

Tri samita na tlu Evrope juna meseca ove godine jesu istorijski događaj. Formalno, u pitanju su prvi koraci novog predsednika SAD, a suštinski – u pitanju je početak stvaranja novog svetskog poretka.

Samit G7 je logično bio prvi od tri skupa, jer je ekonomija osnova poluga moći.

Ostala dva skupa: razgovor predsednika SAD i lidera EU i samit NATO, usmereni su na dosezanje KAKO učvrstiti vojnu (sada i Merkel pristaje na 2% BND za NATO) i političku moć.

Naslovna slika jeste istorijska. Već za koje vreme, u analizama novog svetskog poretka, ova slika će biti dominantna.

 

 

 

More Stories
VREME (NE)SPORAZUMA