EKSLUZIVNO: DEKLARACIJA SA NATO SAMITA, BRISEL, 14.06.2021

Sredina juna meseca ove godine rezervisana je za tri značajna događaja na putu novog američkog predsednika (Bajden) u Evropu: samit G7, samit NATO i razgovor sa liderima EU. Nakon tih aktivnosti, američki predsednik će se susresti sa ruskim predsednikom u Ženevi, 16.juna. Ovu kolumnu posvećujemo NATO samitu održanom u Briselu 14.juna 2021.

DEKLARACIJA

Uobičajeno je da se sa samita NATO izdaje dokument koji se imenuje kao Deklaracija NATO, ili Saopštenje sa samita. Već nekoliko godina unazad, strukturni sadržaj deklaracije čini oko 80 paragrafa, koji su u opštem smislu istovetni, a razlikuju se u nijansama.

Strukturno posmatrano, Deklaracija (u opštem smislu) sadrži: isticanje značaja NATO i potvrda da je, kao najjači savez u istoriji, posvećen odbrani svojih članica, u šta niko ne sme da posumnja; opšti aspekt izazova i pretnji sa kojima se suočava Alijansa; potreba da NATO postane istinski bezbednosni forum; Rusija, kao najveća pretnja bezbednosti sveta i Alijanse; Kina kao novi protivnik; konkretizacija ostalih pretnji; način odgovora NATO (organizacija, funkcionisanje, infrastruktura, finansiranje); potvrda prethodnih odluka i novine u projektu Odbrana u 3600; odnos prema regionima i pojedinim državama izvan Alijanse; kurtoazna zahvalnica Belgiji kao domaćinu samita i najava narednih susreta na vrhu.

POSEBNO ZNAČAJNI ASPEKTI NOVE DEKLARACIJE

Najnovija Deklaracija sa samita NATO (14.06.2021) napisana je u 79 paragrafa, po napred navedenim sadržajima. Iz najnovije Deklaracije izdvojićemo ono što je specifično u odnosu na prethodne.

  1. Ključne pretnje NATO

Rusija i Kina (asertivne i autoritarne sile) su najveći protivnici NATO, to je nedvosmisleno. Opis pretnje posebno je detaljan kad je Rusija u pitanju, dok su stavovi prema Kini „uvijeni“ u oblandu. Ostale pretnje jesu: ponašanje nekih državnih i nedržavnih aktera; migracije i trgovina ljudima; ponašanje u svemiru; sajber, hibridne i druge asimetrične pretnje; širenje oružja za masovno uništenje, ali i konvencionalnog naoružanja; terorizam; klimatske promene i pandemija COVID-19.

  1. Novi NATO (NATO-2030)

Tokom 2019 i 2020 godine NATO je započeo projekciju Alijanse 2030. godine, koja prema generalnom sekretaru ima tri glavna cilja (prioriteta): 1) ostati vojno jak, 2) postati jači u političkom smislu i 3) postati još globalniji. Dakle, evidentno je da NATO nije samo odbrambeni savez, već istinski bezbednosni forum.

U skladu s navedenim ciljevima, NATO je posebno fokusiran na sledeće:

  • Ponoviti potvrdu da je NATO jedinstven, suštinski i neophodan transatlanski forum za konsultacije i zajedničke akcije po svim pitanjima vezanim za individualnu i koletivnu bezbednost,
  • Ojačati NATO kao sistem za koletivnu odbranu od svih pretnji i iz svih pravaca,
  • Ojačati otpornost Alijanse, u skladu s čl. 3 Vašingtosnkog sporazuma,
  • Negovati tehnološku saradnju među saveznicima NATO, promovisati interoperabilnost i podsticati razvoj i usvajanje tehnoloških rešenja za zadovoljavanje vojnih potreba Alijanse,
  • Povećati sposobnost NATO da doprinese očuvanju i oblikovanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima u oblastima koje su važne za savezničku bezbednost,
  • Značajno ojačati sposobnost NATO da pruža obuku i podršku u izgradnji kapaciteta partnera,
  • Cilj je NATO da postane vodeća međunarodna organizacija kada je reč o razumevanju i prilagođavanju uticaju klimatskih promena na bezbednost,
  • Savet NATO će o konceptu 2030 pregovarati i usaglasiti ga na stalnom zasedanju i usvojiti ga na sledećem samitu.

 

  1. Rusija, ključni faktor nebezbednosti

U Deklaraciji se ističe da NATO više od 20 godina pokušava da održi strateško partnerstvo sa Rusijom, ali Rusija vrednosti, principe, poverenje i obaveze iz zajedničkih sporazuma. U tom smislu, NATO je obustavio svaku civilnu i vojnu saradnju sa Rusijom, ostajući otvoren za politički dijalog. Ističe se da: Dok Rusija ne pokaže poštovanje međunarodnog prava i izvršavanje svojih obaveza, nema povratka na „uobičajeno poslovanje“. Posebno se ističe:

  • Poziv Rusiji da Češku i SAD ne proglašava kao neprijatelje i da ukine tu klauzulu u svojim dokumentima,
  • Neprihvatlji potezi Rusije: provokativne aktivnosti, vežbe i gađanja u blizini granica sa NATO; nastavak izgradnje vojne infrastrukture na Krimu; razmeštanje modernih projektila u Kaljiningradu; vojna integracija sa Belorusijom i kršenje vazdušnog prostora saveznika NATO,
  • Povećanje hibridnih akcija (sajber aktivnosti, mešanje u savezničke izbore i demokratske procese) Rusije protiv NATO,
  • Ilegalne obaveštajne delatnosti na teritoriji saveznika NATO,
  • Diverzifikacija nuklearnog arsenala Rusije i dokapitalizacija 80% svojih strateških nuklearnih snaga, kao i neprimerena nova ruska nuklearna strategija,
  • Ruska mobilizacija oko Ukrajine i sprečavanje normalne plovidbe u Azorskom moru,
  • Priznavanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, koji su neotudjivi delovi Gruzije,
  • Nekonstruktivan pristup Rusije rešavanju problema Pridnjestrovlja u Moldaviji.
  1. Terorizam

Terorizam je i dalje visoko nalestvici identifikovanih pretnji bezbednosti. NATO ostaje mehanizam za oštro suprostavljanje terorizmu, podržava UN i saveznike kao i druge zemlje u toj borbi. NATO se povukao iz Avganistana i Iraka, ali će pružiti svu podršku i konkretne mehanizme pomoći tim državama, pogotovo u borbi protiv ISIL-a.

  1. Odvraćanje i odbrana kao srž koncepta zasnovanog na čl. 5 Vašingtosnkog sporazuma

Prave snage, na pravom mestu, u pravo vreme! – krilatica Deklaracije iz Brisela. Odvraćanje i odbrana, kao mera otpotnosti, ostaju ključno svojstvo Alijanse, ali se najavljuju i nove mere, koje imaju indikativan karakter. O čemu je reč:

  • Odvraćanje i odbrana je novi koncept NATO, kome su privržene sve članice,
  • Obavezivanje na pružanje podrške svih članica konceptu Odbrana u 3600, čija je suština – Prave snage, na pravom mesu u pravo vreme,
  • Komande u Norfolku, komanda za podršku i Operativni centar postaju robusni i sposobni za komandovanje i rukovodjenje svim operacijama,
  • Vrlo upozoravajući stav – Neće nas sprečiti niko da se brzo krećemo kopnom, morem i vazduhom na delu unutar bilo kog dela Alijanse,
  • Značaj raznih novoformiranih centara u Turskoj, Rumuniji, Nemačkoj, Portugaliji, i najava formiranja centra za integrisanu vazdušnu i raketnu odbranu u Grčkoj
  • Nuklearno oružje ostaje značajan faktor odvraćanja, a čine ga kapaciteti SAD, Velike Britanije i Francuske,
  • Istegrisana vazdušna i raketna odbrana (IAMD) je značajan faktor Odbrane u 3600 i NATO je zahvalana članicama koje se sve više uključuju u taj program,
  • Otrpornost je bitna karika novog koncepta NATO. U tom smislu, posebno se ističe značaj formiranja Evroatlanskog centra za otpronost u Rumuniji,
  • OPASNO PROŠIRENJE ČLANA 5: u Deklaraciji se posebno potenciraju neke od pretnji bezbednosti, a koje će se, ubuduće, smatrati OSNOVOM ZA REAGOVANJE NATO u skladu s članom 5 Vašingtonskog sporazuma, kao u slučaju oružanog napada. Te pretnje su: 1) Hibridne pretnje, 2) Kibernetske pretnje i 3) Pretnje iz svemira.
  • Nastavlja se ojačavanje snaga u Baltičkim zemljama,
  • Jačanje pristupu Sredozemnom moru i okolini,
  • Iskazano je zadovoljstvo po pitanjima: ojačavanja snaga Alijanse i finansijske podrške naporima NATO. U tom smislu: a) saveznici i Kanada će dodati novih 260 milijardi dolara budzetu NATO; b) više od 9 saveznika povećaće svoje izdatke za NATO na 2% BND, a do 2024 biće ih 2/3; c) 24 saveznika troše više od 20% svojih budzeta u jačanje opreme i druge sposobnosti, a njih 27 će to uspeti do 2024;
  • „Ometajuće tehnologije“ zadaju brigu Alijansi i, u tom smislu, poseban fokus je na održanju tehnološke prednosti nad protivnikom, za šta je opredelejno svih 30 članica,
  • Niko ne sme da poumnja da će NATO postupiti po članu 5 Vašingtosnkog ugovora, ako bude napadnuta bilo koja članica, jer je to TRAJNA i NAJVEĆA OBAVEZA NATO,
  • Protivraketna odbrana (BMD) je najsnažnija dopuna nuklearnom odvraćanju i snazi Alijanse. Ona nije usmerena protiv Rusije, ma šta Rusija o tome mislila. U tom smislu, posebno je značajno jačanje BMD u Rumuniji, Španiji, Tusrkoj i Poljskoj,
  • NATO će posebno pratiti razvoj ruskog nestrateškog naoružanja, posebno nakon raskida Ugovora INF, a pogoto u smislu razmeštanja ruskih raketa 9M729,
  • NATO osuđuje razvoj i premenu oružja za masovno uništenje i podržava Konvenciju o zabrani hemijskog oružja (CVC) i žestoko se protivi upotrebi istog u Siriji, Iraku, Rusiji, Maleziji i UK,
  • NATO je odlučan da se ojača kontrola konvencionalnog naoružanja, te se posebno poziva Rusija da se pridržava međunarodnih akata, posebno Bečkog sporazuma,
  • NATO se zalaže za denukelarizaciju Severne Koreje i ističe nadu da Iran neće razvijati nuklearno naoružanje, a zabrinut je što arsenal balističkog oružja Sirije doseže teritoriju članica Alijanse,
  • NATO je zabrinut što se ne okončava rat u Siriji, ističe da su nedavni izbori u toj zemlji bili nelegitimni i odaje zahvalnost Turskoj za prijem migranata sa tog prostora,
  • NATO je posebno zabrinut za stanje u Belorusiji i nastaviće pojačano nadgledanje razvoja situacije u toj zemlji, koja narušava bezbednost Alijanse,
  • Alijansa pridaje poseban značaj energetskoj bezbednosti i učiniće sve da zadovolji nacionalne potrebe zemalja članica, bez uplitanja sa strane,
  • NATO pridaje posebnu važnost ljudskoj bezbednosti, uključujući i decu, u kom smislu će podržati i jačati međunarodne i sopstvene napore u tom smislu, a posebno u borbi protiv trgovine ljudima,
  • Korupcija je prepoznata kao izazov i pretnja, u kom smislu će NATO podržati sve članice u borbi protiv te pošasti savremenog sveta,
  • Poseban značaj u NATO pridaje se jačanju obaveštajnih agencija i borbi protiv špijunaže,
  • Klimatske promene su jedna od budućih preokupacija Alijanse, u kom smislu će NATO opredeliti značajna sredstva,
  • NATO je posebno posvećen rodnoj ravnopravnsoti i borbi protiv zloupotrebe žena u sukobima i postkonfliktonom periodu.
  1. Kina

Kina je uz Rusiju glavni protivnik NATO. NATO je posebno zabrinut što Kina deluje asertivno, što predstavlja snažnu opasnost međunarodnoj bezbenosti i odudara od međunarodnih sporazuma. Posebno se ističe: širenje nuklearnog programa Kine, netransparentnost vojne modernizacije i jačanja civilno-vojnog kompleksa, kao i saradnja s Rusijom. Alijansa ističe da je za pozitivan i konstruktivan dijalog s Kinom, od čega bi ceo svet trebalo da ima koristi.

  1. Evropska unija

Lideri Alijanse posebno ističu snažno partnerstvo s EU, koje stalno jača. U tom smsilu, EU je istinski i snažan partner NATO. Stoga, NATO podržava nastojanje Unije za jačanjem sopstvene odbrane i zajedničke bezbednosti. Jačajući međusobno partnerstvo, NATO i EU će se zajednički suprostaviti svim izazovima i pretnjama, posebno savremenim, a političkim dijalogom će dostizati sporazum od 74 tačke.

  1. Ostali

NATO, uobičajeno, u svojoj deklaraciji daje osvrt na ponašanje i status svih regiona i zemalja oko evroatlanskog prostora. U tom smislu, u Deklaraciji se ističe:

  • NATO ostaje odan stavu da Gruzija i Ukrajina postanu članice NATO, što najviše zavisi od njih samih,
  • Finska i Švedska dele vrednosti s NATO i stoga će Alijansa podržati te zemlje u svakom pogledu,
  • Provereni partneri Australija, Novi Zeland, Japan i Republika Koreja i dalje će biti u fokusu NATO, zarad zajedničke bezbednosti,
  • U Latinskoj Americi posebna pažnja se posvećuje Kolumbiji,
  • NATO je posvećen jačanju saradnje sa zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike. U tom smislu se posebno ističe dobra saradanja i rezultati s Jordanom, Tusnisom i Kuvajtom (U Kuvajtu je Regionalni centar NATO – ICI), S druge strane, NATO će se posebno angažovati u saradnji s Afričkom unijom, pres vega zbog vrlo nestabilne situacije u području Sahel, NATO podržava napore UN da se nađe rešenje sukoba u Libiji,
  1. ZAPADNI BALKAN

U ovoj Deklaraciji je Zapadni Balkan prikazan na poseban način. Primarno, obuhvaćena je Bosna i Hercegovina (neki kažu na zahtev hrvatskog predsednika Milanovića). NATO se zalaže za teritorijalni integritet i suverenitet BiH, u skladu s Dejtonskim sporazumom. S druge strane, Alijansa podržava MAPU PUTA BiH i ohrabruje njenu naklonjenost ka Alijansi.

NATO ističe da Zapadni Balkan ima strateški značaj za Alijansu, te da će intezivirati svoje napore u regionu i podržati vraćanje poverenja i dijaloga. NATO posebno ceni dijalog NATO-Srbija, koji bi mogao da ima koristi za ceo region. U tom smislu, Alijansa podržava dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, te podstiču obe strane da „iskoriste istorijski trenutak“ i postignu obostrano obavezujući sporazum.

U delu u kome se pominje prijem Severne Makedonije, NATO ističe da su vrata Alijanse otovrena.

UMESTO ZAKLJUČKA

Samit NATO u Briselu, 14.06.2021. jeste deo turneje američkog predsednika Bajdena, pored samita G7 i razgovora s liderima EU. U tom smislu, ta tri događaja jesu deo jedinstvenog pohoda SAD na Evropu.

Nova deklaracija NATO, po opštim sadržajima, ne donosi neke novine. Rusija i Kina su ključni protivnici, a ostale pretnje su ostale. Već poznato. Bitno je za opstanak Alijanse da protivnik postoji.

Opasno u Deklaraciji jeste svojevrsno zatezanje situacije i vraćanje na bipolarizam. To najviše potvrđuju stavovi o proširenju člana 5 Vašingtonskog ugovora, u smislu lagaliteta angažovanja NATO ne samo u vojnoj odbrani, nego i u odbrani od pretnji kakve su hibridne pretnje, kibernetske pretnje i pretnje iz svemira.

Ipak, čini se da nova Deklaracija NATO jeste priprema za donošenje Strategije nacionalne bezbednosti SAD, jer je to obaveza svake nove administracije na čelu Amerike. U tom smislu, i koncept NATO 2030 i Odbrana u 3600 i sve druge značajke NATO samita sačekaće da „veliki brat“ kaže svoje. A onda, Jovo, nanovo.

Šta će veliki brat da kaže, zavisiće i od susreta Bajden-Putin u Ženevi 16.06.2021. A bogami, pita se i Kina.

Svet je, ipak, postao multipolaran, ma šta o tome smatrali lideri najjačeg u istoriji političko-vojnog saveza – NATO.

 

Prof.dr Božidar Forca

Foto izvor: EPA

More Stories
BOG SE JAVI