Pre polaska američkog predsednika Bajdena u Evropu najavljen je i njegov neformalni susret sa predsednikom Rusije Putinom, nakon tri oficijelna susreta sa saveznicima. Kako je najavljeno, tako se i dogodilo. Nakon susreta G7, samita NATO i razgovora Bajdena sa liderima EU, u Ženevi su se sreli lideri dve svetske sile.
Pre polaska Bajdena na put, kao i posle njegova tri susreta sa saveznicima, analitičari su tvrdili da se ne treba očekivati „nešto posebno“ od susreta s Putinom.
ODJEK SUSRETA
O samom susretu Bajdena i Putina, osim što je neformalan, malo se zna iz šturih odvojenih izjava medijima, poklona koje su razmenili, načina sedenja i gestikulacije. Na osnovu nepotpunih saopštenja o čemu se razgovaralo, te da jedan drugog nisu pozvali u službenu posetu, moglo bi se zaključiti da je susret bio bez dnevnog reda, ali da su obojica (posebno Putin) imali pripremljena i pitanja i odgovore.
A šta je to „nešto posebno“?
Da su odnosi SAD i Rusije na vrlo „niskom nivou“ (neki kažu teži nego za vreme Hladnog rata) se zna. Dolazak Bajdena na čelo SAD „za oktavu“ je povisio i medjusobnu ličnu netrpeljivost dva predsednika, a obostrano povlačenje ambasadora „napunilo je čašu“.
„Čaša žući ište čašu meda…“, govorio je veliki Njegoš. Čaša meda, po izjavama oba predsednika nakon susreta, jeste povratak ambasadora, „da rade svoj posao“, kako reče Putin.
Helo mister Vladimir…
U ofanzivi pre ovog susreta bio je Bajden. Tako, do susreta je i došlo na njegovu inicijativu. Pre polaska na put, a najavljujući taj susret, Bajden je izjavio da sa Rusijom ne želi zatezanje odnosa, ali da će Putinu reći „gde su crvene linije“ preko kojih se ne ide.
Da je Bajden bio u ofanzivi, govore i reči Putina nakon susreta. Naime, upitan da li je pozvao Bajdena u službenu posetu Rusiji, Putin je odgovorio – „kad nije on mene, nisam ni ja njega“.
Pre susreta sa Putinom, Bajden je obavio tri vrlo značajna susreta sa svojim saveznicima. Svaki od ta tri susreta (G7, NATO i lideri EU) ima svoje specifičnosti. Međutim, zajedničko svim tim susretima jeste POČETAK STVARANJA NOVOG SVETSKOG PORETKA.
Novi svetski poredak, neminovno, jeste multipolaran. Amerika je shvatila (videćemo koliko je prihvatila) da među „atlantistima“ nešto škripi. Sama ne može vladati svetom, a saveznici se pokarabasali (EU i UK). Zapadna antiteza prepuna je sa „if“.
Odjeci tri susreta sa saveznicima jesu po principu: ja meni i vama, vi meni. Dakle, Amerika ostaje lider zapada (vratili smo se-Bajden), a prekomponovanje uloga i zadataka ostalih treba da nađe meru – vuk sit, a ovce na broju.
Zbog nesumnjive uloge ekonomije u stvaranju i održavanju moći, samit G7 je vrlo značajan. Ali, na tom samitu nije Rusija ključna tema, ako je ekonomija u pitanju, već Kina. Svakako, i Rusija se ne može mimoići (Severni tok 2…).
Rusija je „na stolu“ samita NATO. Iako taj samit (uvid u Deklaraciju) nije neka posebna novina u odnosu na dosadašnje susrete lidera Alijanse, ipak, upozoravajuće deluje proširenje delovanja po članu 5 Vašingtonskog ugovora. Naime, do sada, angažovanje NATO predvidjeno je samo u slučaju vojnog napada na neku od članica. Taj oblik odgovora NATO proširio se na još tri slučaja: 1) u slučaju hibridnih pretnji, 2) u slučaju kibernetskih pretnji i 3) u slučaju pretnji iz svemira.
Susret sa liderima EU pokazao je da „malo tvrdja“ linija Unije prema SAD popušta. Merkel odlazi, a Makron je „dobio šamar“ kod kuće, prethodilo je susretu. Bilo kako bilo, lideri EU, uglavnom, prihvatili su jačanje NATO (pre svega finanisjki izdaci). S druge strane, Bajden je prihvatio neke sugestije pojedinih članica Alijanse. Međutim, očekivati je da neke članice Unije dobiju „packe“, to ćemo tek videti.
Dakle, Bajden je došao sa nekakvim „kapitalom“ na susret s Putinom.
Svakako, ovoga puta ne pominjemo pregršt informacija koje je Bajden poneo iz Amerike, odnosno „nezgodnih pitanja“ za Putina (nuklearno oružje, posebno rakete srednjeg dometa, širenje konvencionalnog oružja i „neplanskih vežbi“, mobilizacija oko Ukrajine, izgradnja vojne infrastrukture na Krimu, problemi u Azorskom moru, Navaljni, hemijsko oružje, jačanje veze s Belorusijom, hakerisanje i sajber napadi, mešanje u izbore drugih zemalja, do imenovanja SAD i Češke kao neprijatelja Rusije).
Zdrastvujte tovarišč Džo…
Postoji jedna ne baš proverena informacija da Putin neverovatno iritira obaveštajne službe SAD svojim ponašanjem (gestikulacija) iz koje „ništa ne vide“. Ako je to tačno, ovoga puta se posebno pokazalo. Putin je gotovo neverovatno delovao smireno i opušteno, u vrlo naelektrisnoj situaciji kakva je između SAD i Rusije.
Šta to „smiruje“ Putina?
Kada ga je prilikom jednog intervjua Bajden nazvao ubicom, Putin je odgovorio : jedan, dva tri, sve što kažeš to si ti…
Formalno logički posmatrano, svi potezi velikih sila i njihovo kačenje oko ključnih pitanja, polaze od SAD. Napuštanje INF sporazuma (iz 1987), napuštanje Iranskog sporazuma, napuštanje Povelje o klimatskim promenama… Iako su to potezi koje nije činio Bajden, ipak jesu potezi Amerike.
S druge strane, nakon izbora i trke Bajdena i Trampa, na videlo je izašao skup brojnih problema u SAD, kako na domaćoj sceni, tako i u međunarodnim odnosima. Takođe, Rusija više nije u poziciji da se sama bori sa Zapadom, kao što je to nekada bio SSSR. Ma kako gledali na odnose Kine i Rusije, a oni jesu u usponu, Amerika i zapad moraju da računaju na još jednog izuzetnog snažnog protivnika – Kina. U samim redovima NATO i EU postoje pukotine koje Rusija vešto popunjava (Turska, Mađarska, Bugarska). Iako ne treba „mahati oružjem“ činjenica je da Rusija ima određene prednosti nad SAD i NATO u nekim vrlo sofisticiranim vrstama složenih borbenih sistema. Takođe, iako nije poslednje, treba istaći činjenicu da Rusija sve više širi uticaj u pojedinim regionima koji su dugo smatrani „američkom zonom interesa“, gde se pre svega misli na širi region Bliskog Istoka.
I pored navedenog ne otkrismo „nešto posebno“ iz susreta. Međutim, treba imati na umu da je susret trajao nekoliko sati, a da su se srele i delegacije dva predsednika.
Ako pouzdano ne znamo šta je posebno iz konkretnog susreta, vratimo se teoriji. A teorija kaže da VELIKI NE RATUJU MEDJUSOBNO, ONI TRGUJU.
EPILOG
Ništa se spktakularno (posebno) nije dogodilo prilikom susreta Bajdena i Putina. Dakle, očekivano. Opet je vozač napred, a putnici pozadi.
Vratiće se Bajden i Putin kući, a ambasadori Rusije i SAD na „svoja mesta“. E, onda će početi proces utvrđivanja novih strategija. To je neminovno. Dakle, šta se desilo treba očekivati tek najesen ili početkom sledeće godine.
Dotle, gledaćemo Olimpijske igre u Tokiju i isčekivati ko će se prvi susresti sa Si Đinpingom.
Slika je preuzeta sa sajtva Radio slobodna evropa
Prof.dr Božidar Forca
