ŠTA JE TAČNO SAJBER TERORIZAM?

Sa porastom tenzija između velikih sila, sve su češće međusobne optužbe za sajber napade i sajber terorizam. Kada lideri velikih sila izgovaraju optužbe na račun drugih, ni oni nisu baš sigurni šta zapravo termin sajber terorizam znači, jer konsenzusa oko ovog pitanja u međunarodnoj zajednici nema

Termin sajber terorizam se sve češće upotrebljava u svakodnevnici, ali ipak većina građana ne bi mogla da objasni šta zapravo znači ovaj termin, jer kako se čini teško je doći do njegove definicije. Iako je termin široko definisan, iz same prakse i samih slučajeva sajber terorizma se može videti količina subjektivnosti od države do države u onome što upravo predstavlja sajber terorizam, ali i njegovi veoma retki slučajevi. Kako bi približili ovaj termin i lakše definisali sajber terorizam, možemo pregledati više definicija, elemenata i događaja iz prakse koji su zvanično okarakterisani kao sajber terorizam.

Dokument koji se najviše citira po pitanju sajber terorizma je Deningovo svedočenje pred američkim Specijalnim Nadzornim većem za terorizam (Denning, 2000), a to je sledeći citat:

,,Sajber terorizam je konvergencija(preklapanje) terorizma i sajber prostora. Uopšteno se (pod sajber terorizmom) podrazumeva da se njime označavaju nezakoniti napadi i pretnje napadom na računare, mreže i informacije skladištene u njima kada se radi na zastrašivanju ili prisiljavanju vlade ili njenih ljudi u cilju postizanja političkih ili društvenih ciljeva. Nadalje, da bi se kvalifikovao kao sajber -terorizam, napad bi trebao rezultirati nasiljem nad osobama ili imovinom, ili barem da nanese dovoljno štete da izazove strah. Napadi koji bi mogli dovesti do smrti ili telesnih povreda, eksplozija, avionskih nesreća, zagađenja vode ili ozbiljnih ekonomskih gubitaka bili bi takvi primeri. Ozbiljni napadi na kritičnu infrastrukturu mogli bi biti činovi sajber terorizma, u zavisnosti od njihovog uticaja. Napadi koji ometaju nebitne usluge ili koji uglavnom predstavljaju skupu smetnju ne bi.’’

Ono što vidimo iz ovog citata, jeste to da je osnova sajber terozima upotreba informacionih tehnologija i I(K)T sistema radi nanošenja štete i nasilja u virtuelnom i stvarnom svetu, radi postizanja političkih ciljeva, što i jeste osnova koja je prepoznata u većinu definicija i međunarodnoj zajednici. Kako bi još bliže razjasnili ovaj pojam i kako da ga razlikujemo od ostalih sajber pretnji, prikazali smo tabelu u kojoj vidimo koji atributi pripadaju kojem obliku sajber napada()-

Kao što vidimo, do danas ne postoji ni jedan slučaj u kojem su se ispoljili svi atributi sajber terorizma.

Elementi koji su neophodni da postoje kako bi došlo do akta sajber terorizma jesu sledeći: da postoje izvršioci (osobe ili grupe), lokacije, metodi/načini delovanja, alati, mete, pripadnost nekoj društvenoj grupi ili pokretu i motivacija.

Kada pogledmo praksu, teško je pronaći konkretne primere sajber terorizma za koje je neko osuđen ili optužen, pa možemo pogledati dva različita slučaja u kojima je pojedinac osuđen za delo sajber terorizam, a grupa označena kao sajber teroristička.

Jedan od aktivnih sajber terorističkih organizacija jeste Pakistanska sajber armija koju čini grupa hakera koja je poznata po korupciji veb stranica, posebno indijskih, kineskih i izraelskih kompanija i vladinih organizacija, sa motivom da te akcije predstavljaju pakistanske nacionalističke i islamske interese.Smatra se da je grupa aktivna već od 2008. gde je aktivno prisutna na društvenim mrežama. Grupa je preuzela odgovornost za napade na pravna lica kao što su Acer -u, BSNL -u, indijskoj CBI, Centralnoj banci i opštine Kerale. Oni takođe sprovode online edukacije povezane sa njihovim ciljem i aktivno koriste mračni internet kako bi ostali anonimni, pošto je u Indiji otvorena istraga protiv ove grupe.

Britanski haker Kejn Gembl, osuđen je na 2 godine pritvora za mlade,  jer se predstavljao kao šef CIA -e za pristup visoko osetljivim podacima. Ovaj slučaj  je podveden pod kategoriju ,,usamljenog vuka’’, to jeste kada određena osoba nezavisno vrši teroristički akt. Takođe je usmeravao sajber napade na visoke američke obaveštajne službenike, poput tadašnjeg šefa CIA-e Johna Brenana ili direktora Nacionalne obaveštajne službe Džejmsa Klapera. U presudi je istaknuto da se Gembl bavio “politički motivisanim sajber terorizmom”.

Da bi napravili bolju distinkciju u odnosu na klasičan terorizam, u tabeli poredimo ova dva slučaja sa delovanjem Oslobodilačke Vojske Kosova, koja je opšte poznata u Srbiji.

Kao što vidimo, do danas ne postoji ni jedan slučaj u kojem su se ispoljili svi atributi sajber terorizma.

Elementi koji su neophodni da postoje kako bi došlo do akta sajber terorizma jesu sledeći: da postoje izvršioci (osobe ili grupe), lokacije, metodi/načini delovanja, alati, mete, pripadnost nekoj društvenoj grupi ili pokretu i motivacija.

Kada pogledmo praksu, teško je pronaći konkretne primere sajber terorizma za koje je neko osuđen ili optužen, pa možemo pogledati dva različita slučaja u kojima je pojedinac osuđen za delo sajber terorizam, a grupa označena kao sajber teroristička.

Jedan od aktivnih sajber terorističkih organizacija jeste Pakistanska sajber armija koju čini grupa hakera koja je poznata po korupciji veb stranica, posebno indijskih, kineskih i izraelskih kompanija i vladinih organizacija, sa motivom da te akcije predstavljaju pakistanske nacionalističke i islamske interese.Smatra se da je grupa aktivna već od 2008. gde je aktivno prisutna na društvenim mrežama. Grupa je preuzela odgovornost za napade na pravna lica kao što su Acer -u, BSNL -u, indijskoj CBI, Centralnoj banci i opštine Kerale. Oni takođe sprovode online edukacije povezane sa njihovim ciljem i aktivno koriste mračni internet kako bi ostali anonimni, pošto je u Indiji otvorena istraga protiv ove grupe.

Britanski haker Kejn Gembl, osuđen je na 2 godine pritvora za mlade,  jer se predstavljao kao šef CIA -e za pristup visoko osetljivim podacima. Ovaj slučaj  je podveden pod kategoriju ,,usamljenog vuka’’, to jeste kada određena osoba nezavisno vrši teroristički akt. Takođe je usmeravao sajber napade na visoke američke obaveštajne službenike, poput tadašnjeg šefa CIA-e Johna Brenana ili direktora Nacionalne obaveštajne službe Džejmsa Klapera. U presudi je istaknuto da se Gembl bavio “politički motivisanim sajber terorizmom”.

Da bi napravili bolju distinkciju u odnosu na klasičan terorizam, u tabeli poredimo ova dva slučaja sa delovanjem Oslobodilačke Vojske Kosova, koja je opšte poznata u Srbiji.

Miloš Tišma

More Stories
Teorije zavere i formiranje istih