Terorizam je sigurno postojao još od pre početka zabeležene istorije ali se ljudska priroda nije promenila. Međutim, tri međusobno povezana trenda značajno su promenile prirodu i stepen pretnje: Globalizacija- od trgovine, putovanja i enormnog prenosa informacija, uz ideološko takmičenje uz uspon verskog fundamentalizma uz privatizaciju oružja za masovno uništenje, stavljajući potencijal makroterorizma deluje u rukama malih grupa ili čak pojedinaca. Možemo reći da ovi trendovi koji se brzo razvijaju zajedno čine da se povećava nasilje, ali i menjaju ljudsku svest na takav način da svako čovek predstavlja opasnost po bezbednost civilizacije.
PREVENT
Povučena rizikom od terorizma koji se ispoljio u drugim državama Evrope i Severne Amerike, Vlada UK je donela niz zakona i strategija sa kojima žele da iskorene radikalizaciju, nasilni ekstremizam i terorizam među svojom raznolikom populacijom. Jedan od produkata ovih strategija je Prevent, protiv teroristički program koji ima za cilj da zaštiti ranjive i ugrožene građane od uvlačenja u terorizam. Prevent koristi pristup više agencija, sa policijom koja radi zajedno sa drugim institucijama i zajednicama kako bi podržala one koji su u opasnosti od svih oblika ekstremizma.Policajci i osoblje bezbedosnih službi igraju ključnu ulogu u davanju početnih procena i koordinaciji između različitih organizacija koje bi mogle biti uključene. Ono što je zanimljivo u prijavama i pronalaženju građana koji su skloni terorizmu jeste to da je sve češća pojava da ekstremisti nisu pod uticajem islamističkog, desničarskog ili levičarskog ekstremizma, već da su više zbunjeni ili neodlučni zašto su preuzeli neke ekstremne radnje. Tako je važan trend počeo da se javlja, pa je godišnja statistika pokazuje da se sve više ljudi upućuje na program Prevent u Engleskoj i Velsu na osnovu kategorije „mešovitih, nestabilnih ili nejasnih“ stavova nego ljudi sa jasnim ekstremnim političkim uverenjima.
Kategorija „mešoviti, nestabilni ili nejasni” uključuje nekoherentne kombinacije ideologija, prebacivanje između ideologija, nejasnih ideologija, preokupacije masakrima u školama ili drugim oblicima masovnog ubijanja, nepristojnosti i neideološke mržnje određenih grupa. Broj osoba koje su upućivani na Prevent je 2.500 u okviru kategorije „mešovite, nestabilne ili nejasne“ do marta 2021. Ljudi u ovoj kategoriji bili su brojniji od onih prijavljenih za ekstremno desničarske ili islamističke stavove zajedno. Isto je bilo i prethodne godine.Do direktne intervecnije od strane organa Preventa iznosio je 205 mešovitih, nestabilnih, nejasnih slučajeva. To je manje od ekstremno desničarskih, ali ipak više od islamističkih slučajeva te godine. Statistika pokazuje da nema geografske koncentracije, kao što je to slučajkod ekstremno desničarskih slučajeva u severoistočnoj Engleskoj ili islamizma u Londonu, pa je ova kategorija ,,zbunjenih” manje pod uticajem njihovog društvenog konteksta.
Terorizam obično uključuje takvu nehumanost da bi osoba mogla da se bavi njime samo ako je fanatično vezana za ideologiju koja ga je propisivala i sa određenim ciljem koji treba da bude oblik političke borbe ili makar finansijske. Doživotna posvećenost nasilnom ekstremizmu u IRA ili ETA u Evropi je imao veliki uticaj na lokalne zajednice što je pomoglo da se objasni terorizam u kasnom 20.veku u Evropi.
Tomas Mejr, koji je oduzeo život britanskoj poslanici Džo Koks 2016. godine, bio je starija osoba sa dugom istorijom interesovanja za nacizam, ali je bio politički inertan. Pošto ga je ostavila majka, koja se ponovo udala za crnca, odlučio je da ubije ženu za koju je zamišjao da je izdala svoj narod. Primer njegovog akta sugeriše kako teroristički čin može ponuditi očigledno politički odgovor na lični problem, njegov osećaj besa je prevladalo duboko oštećeno ja i poželjn društveno ponašanje.
Ono što podaci o preporukama Preventa sugerišu je da neki ljudi u stanju psihološke krize posežu za fragmentima bilo koje ideologije koja im može omogućiti da se fokusiraju, opravdaju i izraze svoj bes i očaj. Ideologija je racionalizacija nasilja, a ne njegov pokretač. Ali Masovna pucnjava i masakri koji su česti u SAD i ponekad Rusiji koju izvode mladići koji okrivljuju šire društvo za nedostatak romantičnih ili seksualnih partnerstava uklapaju se u zvaničnu operativnu definiciju terorizma, iako ga neki stručnjaci za borbu protiv terorizma ne vide kao takav.
Vodeće psihološke teorije terorizma uključuju širok spektar socioloških, psihološki i psihijatrijskih pristupa. Kako navode naučni radovi praktično nijedan od njih nije testiran na sistematski način. One su u velikoj meri subjektivne, spekulativne i, u mnogim slučajevima, izvedene iz psihoanalitičkih hipoteza iz 1920-ih koje nisu podložni testiranju. Studenti terorizma bi mogli opravdano zaključiti na osnovu recenzije literature da ukupan broj objavljenih teorija premašuje broj empirijske studije — neravnoteža koja može imati više od akademskog značaja. Čak i mala količina psiholoških istraživanja je uglavnom manjkava, retko se zasniva na naučne metode koje koriste normirane i validirane mere psihološkog statusa, upoređivanje direktno ispitivanje pojedinaca uz odgovarajuće kontrole i testiranje hipoteza sa prihvaćenim statističkim metodama. U meri u kojoj se kreatori politike oslanjaju na objavljene
analize „um terorista“, politike namenjene smanjenju rizika od terorizma može se zasnivati na nevažećim premisama. Ovo nam govori da je Prevent dobar sistem ali da nam je neophodno dublje razumevanje terorizma, ekstremizma i radikalizacije kako bi preventivno mogli da delujemo i na kraju shvatimo porast ,,zbunjenih” ekstremista.
