REKAPITUALICIJA-DVADESETA GODIŠNJICA TERORISTIČKOG NAPADA KOJI JE PROMENIO SVET

U četiri koordinirana napada 11. septembra 2001. poginulo je skoro 3.000 ljudi, uključujući više od 340 vatrogasaca i 72 policajca, a oko 25.000 ljudi je povređeno u napadima koje je izvršila islamistička teroristička grupa Al-Kaida. Ovaj događaj je promenio svet kakav smo poznavali i nakon njega je usledio globalni Rat protiv terorizma i globalna promena sistema bezbednosti. Ovo je promenilo svakodnveni život građana celog sveta, od totalne promene procedura u avio saobraćaju preko propisa koje dozvoljavaju direktno nadgledanje i zadiranje u privatnost građana do povećanja ekstremizma i ulaganja velikih suma novca u ,,placebo bezbednost”. Danas, 20 godina kasnije kada su se SAD i saveznici povukli iz Avganistana i Iraka ostavljajući iza sebe situaciju koja je verovatno i opasnija po globoalnu bezbednost, došlo je do sabiranja trliona uloženih dolara sa pitanjem šta je uopšte doneo rat protiv terorizma?

Porast otpora prema supersili

Tokom perioda sovjetske okupacije Avganistana, upotreba borbenih mudžahedina i njihovih radikalnih stavova protiv SSSR-a tada nije predstavaljao problem SAD, koje su tada davale veliku podršku ovoj grupi. Nakon povlačanja sovjetskih trupa, usledio je haos i niz sukoba između raznih avganistanskih frakcija, što je rezultiralo padom više vlasti i građanskim ratom. Tokom 1994 formira se talibanski pokret, koji će postati dominanta sila u Avganistanu 2000, kada će preuzeti 90% teritorije ove zemlje uz podršku više zemalja. Talibansku vlast odlikovala je upotreba nasilja i uskraćivanje prava svima koji ne žive po njihovim ekstremističkim pravilima. Kako je padom Varšavskog pakta SSSR bio pobeđen i prethodno isteran iz Avganistana, a SAD koja je postala jedina supersila koja se mešala u unutrašnja pitanja na Bliskom Istoku postala je jedna od glavnih meta za ekstremiste koji su hteli da pokažu koliko daleko će otići u odbrani svojih vrednosti. Tako je i Avganistan postao utočište za terorističke grupe kao što je Al-kaida i pogodno okruženje za obuku i razvijanje terorista.

Teroristički napad na SAD

19 terorista povezanih sa Al-Kaidom koji su 11. septembra 2001. oteli četiri komercijalna aviona, znali su to i iskoristili su slabe mere bezbednosti aerodroma, šetajući kroz detektore metale na četiri aerodromska bezbednosna punkta sa lakoćom, uz smrtonosno oružje u ruci. To je omogućilo otmičarima da zauzmu te avione i koriste ih kao rakete napunjene mlaznim gorivom dok su ih zakucavali u kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, Pentagon i polje u Shanksvilu, ubivši skoro 3.000 ljudi.

Kada pogledamo tabelu ispod sa teroristima koji su izvršili napade 11. septembra, možemo uvideti da su to mladići prosečne starosti 24 godine, koji su većinski nacionalnosti Saudisjke Arabije i koji su uglavnom neko vreme boravili na teritoriji SAD. Koliko su ovi mladići bili ispod radara službi bezbednosti govori i to da su Muhamed Ata i Marvan al Shehi šest meseci bez problema učili da pilotiraju avionom u pilotskoj školi Hafmen Aviejšn na Floridi. Zanimljivo je i to da kada se Muhamed Ata čekirao na aerodromu u Portlandu sa drugim otmičarem na kratkom letu do Bostona, izabran je za dodatno ispitivanje u okviru programa tada poznatog kao CAPPS (Kompjuterski potpomognut putnički predskrining sistem) , ali prema izveštaju Komisije od 11. septembra, „Prema tadašnjim bezbednosnim pravilima, jedina posledica Atinog izbora od strane CAPPS -a bila je ta što su njegove predate torbe držane u avionu sve dok nije potvrđeno da se ukrcao u avion. To nije omelo Atove planove “. Nekoliko drugih otmičara je CAPPS označio na drugim aerodromima, ali nijedan nije ispitan i dozvoljeno im je da se ukrcaju na isti način na koji je Ata prošao – bez mnogo dodatne kontrole. Dok su se šetali kroz detektore metala na aerodromima, nekoliko otmičara je aktiviralo alarme, ali su ih brzo pustili i poslali na put nakon što su prošli kroz drugi detektor metala ili su ih skenirali ručnim detektorom. Nije jasno šta je tačno aktiviralo alarme, ali prema izveštaju Komisije od 11. septembra, otmičari su u napadima koristili noževe i/ili britvice, koje su verovatno imali na sebi ili u ručnoj torbi. Čak i da je to oružje otkriveno, to ne bi bilo važno. Nakon izvršenog akta, istražinoj komisiji nije bilo teško da poveže počinioce sa Al-kaidom i Osa Bin Ladenom, koga će SAD progoniti narednih 10 godina.

Napadač	Nacionalnost	Avion	Dodatno
Muhamed Ata	Egipatska	American Airlines Let 11	pilot i taktički lider napada 33 godine
Abdul Aziz al Omari	Saudijska Arabija	American Airlines Let 11	22 godine
Vail al Šehri	Saudijska Arabija	American Airlines Let 11	28 godine
Valid al Šehri	Saudijska Arabija	American Airlines Let 11	22 godine
Satam al Sukami	Saudijska Arabija	American Airlines Let 11	25 godine
Fajez Banihamad	Ujedinjeni Arapski Emirati	United Airlines Let 175	24 godine
Ahmed al Ghamdi	Saudijska Arabija	United Airlines Let 175	22 godine
Hamza al Ghamdi	Saudijska Arabija	United Airlines Let 175	20 godina
Marvan al Shehi –	Ujedinjeni Arapski emirati	United Airlines Let 175	Pilot 23 godine
Mohand al Shehri	Saudijska Arabija	United Airlines Let 175	22 godine
Hani Handžour	Saudijska Arabija	American Airlines Let 77	Pilot 29 godina
Navaf al Hazmi	Saudijska Arabija	American Airlines Let 77	25 godina
Salem al Hazmi	Saudijska Arabija	American Airlines Let 77	20 godina
Khalid al Mihdhar	Saudijska Arabija	American Airlines Let 77	26 godina
Madžed Moked –	Saudisjka Arabija	American Airlines Let 77	24 godine
Said al Ghamdi	Saudijska Arabija	United Airlines Let 93	21 godina
Ahmad al Haznawi	Saudijska Arabija	United Airlines Let 93	20 godina
Ziad Džarah	Liban	United Airlines Let 93	Pilot 26 godina
Ahmed al Nami	Saudijska Arabija	United Airlines Let 93	24 godine

Otmičari su bili organizovani u tri grupe od pet otmičara i jednu grupu od četiri otmičara. Svaka grupa je imala po jednog otmičara koji je prošao letačku obuku i preuzeo kontrolu nad avionom. Njihov izričiti cilj je bio da se svaki avion zakuca u istaknutu američku zgradu, uzrokujući masovne žrtve i delimično ili potpuno uništavanje ciljanih zgrada. Prvi avion je uleteo u Severnu kulu kompleksa Svetskog trgovinskog centra na Donjem Menhetnu u 8:46. Sedamnaest minuta kasnije u 9:03, Južni toranj Svetskog trgovinskog centra pogodio je let 175. United Airlines-a. Obe kule od 110 spratova srušile su se u roku od sat i četrdeset dva minuta, što je dovelo do urušavanja ostalih struktura Svetskog trgovinskog centra i značajno oštećuju okolne zgrade. Treći let, American Airlines let 77, koji je leteo sa međunarodnog aerodroma Dules, otet je iznad Ohaja. U 9.37 sati udario je u zapadnu stranu Pentagona (sedište američke vojske) u okrugu Arlington, Virdžinija, uzrokujući delimičan kolaps bočne strane zgrade. Četvrti i poslednji let, let 93 United Airlinesa, leteo je u pravcu Vašingtona, D.C. Putnici aviona pokušali su da povrate kontrolu nad avionom dalje od otmičara i na kraju su preusmerili let od predviđenog cilja; udario je u polje u blizini Šanksvila u Pensilvaniji u 10:03. Istražitelji su utvrdili da je cilj leta 93 bila ili Bela kuća ili Kapitol SAD -a. Odmah po prvoj reakciji hitnih službi je saopšteno da je za napad odgovorna Al-Kaida i Osama Bin Laden.

11. septmebra i zvanično počinje Rat protiv terorizma, termin koji se odnosi na međunarodnu vojnu kampanju koja još traje i koju je pokrenula vlada Sjedinjenih Američkih Država. Meta kampanje su prvenstveno ekstremističke grupe locirane širom muslimanskog sveta, a najistaknutije grupe su Al-Kaida, Islamska država i njihove različite frakcije. Ova kampanja se koristi kao metafora rata za upućivanje na različite akcije koje ne predstavljaju poseban rat kako se tradicionalno definiše. Nakon invazije na Avganistan koja je usledila kada je Talibanska Vlada odbila da učestvuje u privođenju Osame Bin Ladena i invazije na Irak nakon toga, usledio je haos i konflikt koji i danas traje.Zanimljivo je i to što se na 20. godišnjicu 11. septembra 2021. godine, nakon niza godina objavljana zvanična sumna u učestvovanje Saudijske Arabije u ovom terorstičkom aktu. Porodice žrtava terorističkog napada i dan danas čekaju odgovre na mnogobrojna pitanja koja do danas nisu razjašnjena. U napadu su poginula i dva srpska državljana.

Ovim pohodom na Istok, indirektno je pothranjen konflikt u Libanu, Siriji i u zemljama Magreba. SAD su uspele da pronađu i ubiju Osamu Bin Ladena nakon 10 godina rata u Avganistanu, po naredbi američkog predsednika Baraka Obame, a nedavno su, 20 godine od početka invazije SAD uspele da se povuku iz Avganistana. Stanje je ostalo slično onom koje je zatečeno pre 20 godina, samo je problem produbljen trilionima dolara koje su potrošeni uzaludno u Iraku i Avganistanu . Ono oko čega se bezbedsni eksperti slažu jeste to da su Al-Kaida i Islamska Država oslabljene, ali da se to sve može promeniti u šest meseci.

Posledice 

Ono što je usledilo nakon ovog terorističkog napada promenilo je čitav svet, a neke od najvećih promena su to što je međunarodni avio saobraćaj postao rigorozno kontrolisan nakon ovih terorističkih napada. Pored toga, Patriotski akt koji je donesen u SAD je znatno zašao u prava građana širom sveta i njihovu privatnost, čime je i otvorena era olakšane kontrole građana od strane službi bezbednosti, stavljajući ljudska prava u drugi plan, a opravdanje država za to neuptinim. Ovo je svakako događaj koji je preokrenuo čitavu modernu scenu bezbednosit i odbrane, a terorizam učionio najčešće korišćenu i najpoznatiju reč na svetu