GDE JE GRANICA IZMEĐU ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I EKOLOŠKOG TERORIZMA?

Ekološki terorizam ili environmentalni terorizam je jedan od pojmova koji se koristi da opiše dva slična fenomena, što često dovodi do zabune. Ovaj termin se opisuje akte kojima se uništavaju ekosistemi i akte u kojim grupe građana napadaju državni sistem u odbrani prirode

Zagađivanje Persijskog zaliva naftom od strane Iračke vojske i porast nasilnih aktivnosti ekoloških organizacija u svetu od 1990. godine dovele su ekološki terorizam u prvi plan javnosti. Ovaj termin je specifičan po tome što ga veliki broj građana ali i naučnih radnika upotrebljava u dva značenja. Pregledom osnovnih definicija gde je Ekološki terorizam (Halecki) nelegalna upotreba sile protiv in situ(na mestu) ekoloških resursa, tako da lišavaju stanovništvo njihove koristi i/ili uništavaju drugu imovinu. Uvek se uz to dodaje da je to upotreba sile protiv prirodnih resursa da bi se postigli politički ili društveni ciljevi uz širenje straha. Sa druge strane eko(loški) terorizam po drugim autorima predstavlja upotrebu sile protiv političkih, društvenih ili ekonomskih resursa kako bi se postigao cilj zastite zaštite životne sredine. Ovde se opravdanje nalazi u građanskom pravu da zaštite svoju životnu sredinu od korupmpirananih multinacionalnih korporacija. Ova dva pojma se često mešaju, pa su se upotrebom ekološki i eko terorizam skoro pa poistovetili.

Kako bi lakše bilo razjašnjeno šta je šta, ono što je glavno razdvajanje ova dva značenja termina ekološki terorizam jeste da li se resursi štite ili napadaju upotrebom sile kako bi bio izazvan strah, a politički ili drugi ideološki cilj bio ostvaren. U svrhu uništenja ovih resursa često se koriste hemijska ili biološka oružja koja su rastvorljiva i stabilna i spremna za transport u vodi, ili ima virulentne, infekcione ili toksicne sposobnosti ili zadržava efikasnost u vodi dovoljno dugo.Najranjiviji resursi koji se brane i napadaju su prirodni resursi, poljoprivredni i šumski resursi, nafta, prirodan gas i minerali, ekosistemi i divlje zivotinje . Veliku ranjivost predstavlja i kritična infrastruktura kao što je vodoprivreda, poljoprivreda, zdravstvo, obrazovni sistem, telekomunikacije, elektroprivreda, bankarski i finansijski sistemi, saobrćaj, kulturna dobra, nacionalni spomenici…

 

Ekološki terorizam gde se resursi napadaju- ekološki terorizam

Bez resursa nema života, a kako se vrednost i ranjivost resursa povećavaju, povećava se i njihova atraktivnost kao teroristički cilj. Oni čak ne moraju biti ni primarni cilj, već mogu biti indirektni kada se na primer usevi, stoka ili vodovod koriste kao prenosilac destruktivnog agensa na stanovništvo. To može biti i napadanje javno dostupnih rafinerija gde postoji velika opasnost od izlivanja bezvodnog amonijaka koji je eksplozivan u dodiru sa vazduhom. Tako primer može biti agroterorizam ekoloski terorizam usmeren na poljoprivredu i šumarstvo a konkretan cilj može biti i hrana što je definisala i Svetska zdravstvena organizacija kao akt ili pretnja namerne kontaminacije hrane za ljudsku potrošnju sa biološkim, hemijskim i fizičkim agensima ili radionuklearnim materijalima u cilju prouzrokovanja povrede ili smrti civilnog stanovništva i/ili ometanja društvene, ekonomske ili političke stabilnosti. Povelja Organizacije Ujedinjenih Nacija tretira svaki akt
nasilja ili pretnji nasiljem protiv civilnog stanovništva ili neboraca kao čin terorizma. Tako država koja u toku izvođenja borbenih dejstava izvrši napad na neki prirodini resurs od koga stanovništvo zavisi, isključivo u vojne svrhe, ona tako čini akt terorizma s obzirom da civilno stanovništvo lišava normalnog funkcionisanje i time ugrožava njihovo pravo na život. Svakako par slučajeva ekološkog terorizma su najpoznatiji:

Poznat je i slučaj korišćenja narandžastog agensa tokom rata u Vijetnamu. Ovaj herbicid i sredstvo koje izaziva defolijaciju, sadrzi dioksin, a procenjuje se da je u tokom upotrebe uništio oko 36% šuma u Vijetnamu. Najbolji način pripreme nacije u odbrani od ekološkog terorizma predstavlja diverzitet koriscenja resursa gde god je to moguće

Uništavanje naftnih bušotina u Kuvajtu tokom Zalivskog rata 1990-1991 takođe je uzrokovalo široko zagađenje životne sredine. Iračke trupe pustile su oko 11 miliona barela nafte u Persijski zaliv. Ovo je pogodilo približno 1290 km obale regiona, posebno u Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu. Lokalna ribarska industrija i mnoge morske vrste, poput kornjača, kitova i morskih ptica, bile su nepovoljno pogođene. Izveštaji CNN -a ukazuju na to da su se irački vojnici koji se povlače zapalili više od 700 naftnih bušotina . Ovo se moglo smatrati grubim činom ekološkog terorizma jer nije postojala nikakva vojna prednost

Bombardovanje SRJ od strane NATO -a 1999. godine je tipičan primer ekološkog teorizima koji je bio uvežban na Bliskom Istoku. Nastala šteta i zagađenje dokumentovani su u novinskim izveštajima, naučnim radovima, bilitenima i knjigama Oštećeni petrohemijski pogoni u predgrađu su ispuštali opasne materije u vazduh, vodu i tlo. Drugi ciljevi uključivali su fabrike koje proizvode amonijak i plastiku što je rezultiralo oslobađanjem hemikalija poput hlora, etilen dihlorida, hlorovodonične kiseline i vinil hlorida koje izazivaju lokalno zagađenje vazduha i opasnost po zdravlje. Oslobađanje nafte i drugih hemikalija iz takvih pogona i rafinerija takođe je zagadilo nadzemne i podzemne vodotoke u Srbiji. Na primer, u Dunavu su se pojavile velike naftne mrlje je takođe bio zagađen raznim drugim hemikalijama, npr. hlorovodonične kiseline i jedinjenja žive. Neminovno je da su takvi zagađivači uticali na rečnu floru i faunu, ne samo u Srbiji, već i u nacijama nizvodno, poput Rumunije i Bugarske. Upotreba osiromašenig uranijuma je takođe otvoreno pitanje o kome se i dalje diskutuje ali koje defitnitivno ima štetne posledice kao i ostala navedena zagađenja i dan danas.

Tu su svakako i zagađivanje vodovoda u Iraku 2003 godine ili napadi na kritičnu infrastrukturu u Ukrajini tokom rata od 2014., a po svemu tome možemo zaključiti da će se ove vrste nasilne akcije dešavati sve češće.

 

Ekološki terorizam gde se resusi brane- eko-terorizam

Šezdesetih godina 20.veka pojedinci i pokreti koji su se zalagali za očuvanje životne sredine počinju da sabotiraju velike zagađivače podmetanjem požara i eksplozivnih naprava, blokiranjem i oštećenjem puteva ka resursima itd. Kako su ovakve akcije počele da budu česta pojava, pogotovo u SAD, ubrzo je počeo da se koristi novi termin „eko-terorizam” u medijima. U tom trenutku Ekoterorizam je počeo da se koristi da opiše čin nasilja, pretnje, sabotaže, vandalizma, zastrašivanja ljudi i uništavanja imovine koji se preduzimaju u ime očuvanja životne sredine. Glavni cilj ,,ekoterorista” čini odbrana resurusa, zdrave životne sredine i zaustavljanje eksploatacije  i širenje poruke javnosti i straha među korporacijama na zaštitu i probleme životne sredine. Iako su ovi akti na prvi pogled dobronamerni, oni imaju elemente terorizma uključuju primenu nasilja radi uticaja na javnost, pa čak i širenje straha među određenom grupom. Misao koja stoji iza eko-terorizma proizilazi iz radikalnog pokreta za zaštitu životne sredine, te ideje koje su proizašle iz radikalnog ekološkog okruženja „zasnovane su na uverenju da su kapitalizam, patrijarhalno društvo i industrijska revolucija i njene kasnije inovacije odgovorni za uništavanje prirode“.

Organizacija “Zemlja najpre” je  pokrenula javnu debatu na temu ekoterorizma koja od 1980. godine, aktivno radila na protestu protiv gradnje puteva u divljinama, podizanju brana i drugim akcijama za očuvanje životne sredine. Najpoznatije su dve ekoteroristicke organizacije u SAD-a : ALF i ELF. ELF (Earth Liberation Front – Front za oslobađanje zemlje) je frakcija „Zemlje najpre“osnovana je u Brajtonu u Engleskoj 1992. godine dok je Sedišta ELF-a u SAD.

Broj eko terorističkih napada po godinama, izvor GDP

ELF je ima i više napada usmerenih na univerizitete, te je požar koji su podmetnuli  uništio laboratorije, kancelarije i arhive u Centru za urbanu hortikulturu Univerziteta u Vašingtonu, nanevši ukupno 7 miliona dolara štete. Požar je uništio 20 godina istraživanja i zbirke biljaka i knjiga. ELF je preuzeo odgovornost za ovaj napad iako ga je počinio na osnovu pogrešnog uverenja da se ovaj univerzitet bavi genetskim inženjeringom topola. Takođe je više grupa preuzelo odgovornost za napad(najpre je to uradio ELF) u La Joli u Kaliforniji,  2003 gde je uništeno gradilište stambenog kompleksa sa procenjenom vrednošću od 50 miliona dolara . Velika bela krpa sa porukom „Ako je sagradiš – mi ćemo je sagraditi spalićemo je, patuljci su ludi“ ostavljena je na mestu događaja. Kod nas u Srbiji su nedavne slučajeve uništavanja Mini Hidroelektrana i cevi u koje su stavljane rečice, od strane građana označavali kao eko terorizam iako te akcije nisu tako klasifikovane, jer su ovi objekti ipak bili delimično nelegalni.

Ekološki terorizam i eko terorizam su pojava koja nije u nestajanju, iako je smanjen broj slučajeva ovih akata u poslednjoj deceniji, oni su svakako tu, a sa novim geoplotičkim dešavanjima ali i pohlepom koorporacija, neminovno je da će do novih slučajeva ovih pojava ponovo doći.

 

 

 

 

More Stories
DA LI LIBANU PRETI HUMANITARNA KRIZA?