Kako je terorizam globalno ne definisan, teško ga je i sankcionisati bez upliva politika ili ukoliko je skroz ukršten sa krivičnim delima koji proističu iz zakona država i međunarodnog prava. Problem ide još dublje kada se dotaknemo ekstremizma, jer je on kao pojam još manje opipljiv u rukama zakona, konvencija i politike. Svako se koristi drugim oruđem u sankcionisanju ovih pojava, najjače svetske države se koriste ekonomskim sankcijama i aparatima sile u vidu vojnih intervencija pored osnovnih , manje i srednje države se koriste međunarodnim konvencijama i domaćim zakonima, a slabe i nestabilne države ih tolerišu ili čad inkorporiraju u svoj aparat.
MEĐUNARODNI TRETMAN
Tokom Hladnog rata, Savet bezbednosti UN je u velikoj meri bio tih po pitanju terorizma i velikom delu borbe protiv terorizma i to preko aktivnosti u Generalnoj skupštini UN. Aktiviranje UN je počelo sa promena početkom 1990-ih u sa padom Berlisnkog zida i porastom terorističkih akata koje sponzorišu države. Savet bezbednosti je tako uveo sankcije protiv Libije 1992. zbog nesaradnje Tripolija sa istragom koje se tiču dve avio-kompanije i incidentima sa bombardovanjem. Zatim protiv Sudana 1996. za navodne umešanost u pokušaj atentata na Egipatskog predsednika Mubaraka i protiv talibanskog režima u Avganistan 1999. za skrivanje vođstva Al Kaide. Međutim, tokom 1990-ih, Savet se uzdržao od preduzimanja akcija protiv niza drugih država, npr kao što je Iran, čije je sponzorstvo terorizma ustanovljeno na Berlinskom sudu u aprilu 1997. Sankcije Sudanu i Libiji su postepeno ukinute 2001. odnosno 2003. godine, nakon što su oba okončala svoje sponzorisanje terorističkih grupa barem delimično kao odgovor na sankcije. Nasuprot tome, kao što će postati jasno 11 septembra 2001. sankcije protiv talibana nisu dovele do bilo kakve promenu politike ka Kabulu Ipak, slučajevi Sudana i Libije sugerišu da sankcije mogu biti efikasno sredstvo protiv državne podrške terorizma, barem u onim slučajevima u kojima je ekonomski šteta i gubitak prestiža nadmašuju koristi režima veruje da proizilazi iz umešanosti u terorističke aktivnosti. Štaviše, snažna akcija Saveta je mogla da doprinese daljem razvoju delegitimizirati državno sponzorisan terorizma i moglo bi odvratiti druge zemlje da koriste terorizam koji je danas svakako mnogo manje rasprostranjena nego 1980-ih ili 1990-ih.
EKONOMSKE SANKICJE- ORUŽJE VELIKIH
Kada velika sila razmatra korišćenje ekonomskih sankcija kao spoljnopolitičkog oruđa, namera je često da se ciljne vlade nateraju da preispitaju svoju politku i usklade je sa njihovom. Na primer, ekonomske sankcije mogu biti uvedene u nastojanju da se ciljna zemlja primora da poboljša svoje stanje ljudskih prava, da sprovede konkretne ekonomske reforme, podrži političku opciju koju sila priželjkuje ili da prekine svoju podršku međunarodnim terorističkim organizacijama. Sankcije često i predstavljaju izražavanje stava u međunarodnoj zajednici i primoravanje ciljane zemlje i pojedinaca da ,,razmisli’’ o svojim postupcima
Međutim sankcije od strane velikih sila poput povećanja pritiska na političko rukovodstvo ili ekonomske sankcije sankcije često završavaju raspirivanjem mržnje prema onome ko sankcije nameće i podstiče terorističke napade protiv stranih interesa. Ekonomski pritisak izazvan ekonomskim sankcijama će verovatno biti najbolniji za siromašne (povređuju najugroženiji segmenta društva), jer ih dovode ispod nivoa egzistencije. Takvi sumorni ekonomski uslovi mogu dovesti do toga da oštećeni siromašni ljudi češće podržavaju ektremističke grupe ili se čak bave terorističkim aktivnostima. Tipičan primer je Iran gde je nakon uvođenja svake ture sankcija rastao i broj demonstranata na ulicama Teherana i drugih gradova kao i njihova podrška nasilju i terorističkim grupama. Takođe sankcije koje su uvođene Severnoj Koreji su se pokazale kao kontra efektivne te da pojačavaju esktremnu pordršku Kim Džong Unu. Ekonomske sankcije su se svakako pokazale kao loš instrument, koji se može primeniti samo u sljačajevima u Kojima su ciljane vlade krhe i tako se omogućiti da se njima više utiče politički.
ZAKONI KOJI SANKCIONIŠU TERORIZAM I EKSTREMIZAM
Jedni od glavnih izvora prava u državnim zakonodavstvima su svakako Rezolucija Saveta Bezbednosti UN-a br. 1373 obavezuje države da suzbijaju terorističko regrutovanje i Rezolucija 1624 (2005) poziva države da zabrane, zakonom, poaticanje na činjenje terorističkih akata. Tako su širom planete usvojeni zakoni za prevenciji, suzbijanje i borbu protiv terorizma.
Tako u Srbiji postoje više zakona koji se bave sankcionisanjem terorizma, a najbitniji je svakako Krivični zakonik RS, koji u članu 391 tako terorizam sankcioniše pretnju terorizmom zatvorom od šest meseci do pet godina, kada je pri izvršenju dela nastupila smrt jednog ili više lica ili su prouzrokovana velika razaranja, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina, ako je pri izvršenju dela učinilac sa umišljajem lišio života jedno ili više lica, kazniće se zatvorom najmanje dvanaest godina ili doživotnim zatvorom i drugim stavovima ovog člana.
Svežiji primer jeste svakako presuda grupi od 7 terorista iz 2018. Koji su počinili niz krivičnih dela terorizma i saradnju sa oružanom grupom ISIL, kao i regrutaciju državljana Srbije na ratišta sa ukupno 67 godina zatvora. Sud je Abida Podbićanina, Seada Plojovića i Tefika Mujovića osudio na po 11 godina zatvora, a na 10 Gorana Pavlovića, na kazne od po devet i po godina osuđeni su Izudin Crnovršaninu i Rejhan Plojović, dok je Ferat Kasumović osuđen na sedam i po godina. Trojci pripadnika grupe se sudilo u odsustvu.
Bitan segment sankcionisanja terorizma je i finansiranje istog, pa je tako u Srbiji 2020. godine na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma 66 osoba osuđeno za pranje novca, kao i četiri osobe koje su se bavile finansiranjem terorizma.
Jedna od najznačnijih aktera u ovoj oblasti je svakako Služba za borbu protiv terorizma i ekstremizma osnovana 2013. godine koja kontinuirano prati sve bezbednosno interesantne pojave i događaje na teritoriji Republike Srbije i prikuplja operativna saznanja u vezi lica, grupa, organizacija i pokreta čije je delovanje povezano ili se može dovesti u vezu sa terorizmom i/ili ekstremizmom, a u cilju sprečavanja izvođenja krivičnih dela povezanih sa terorizmom i ekstremizmom u Republici Srbiji ili korišćenja teritorije Republike Srbije za pripremu ili izvođenje ovakvih akcija u drugim državama, kao i sprečavanja aktivnosti propagiranja terorizma i ekstremizma, vrbovanja i regrutovanja, te obezbeđivanja ili prikupljanja sredstva namenjenih za finansiranje ovih aktivnosti.
