Globalnog indeksa terorizma (GTI) je izveštaj koji pruža sveobuhvatan rezime ključnih globalnih trendova i obrazaca terorizma u poslednjih 50 godina, stavljajući poseban naglasak na trendove u protekloj deceniji. GTI sačinjava Institut za ekonomiju i mir (IEP) koristeći podatke iz Globalne baze podataka o terorizmu (GTD) i drugih izvora. Podatke za GTD prikuplja i obrađuje Nacionalni konzorcijum za proučavanje terorizma i odgovora na terorizam (START) na Univerzitetu Merilend. GTD sadrži podatke o preko 170.000 terorističkih incidenata za period od 1970. do 2019. godine. GTI rezultat ne uzima u obzir samo smrt nastalu kao posledicu teroristčkog delovanja, već i incidente, povrede i materijalnu štetu od terorizma, tokom petogodišnjeg perioda.
ŠTA KAŽU BROJKE?
U 2019, smrtni slučajevi od terorizma opali su petu godinu zaredom, nakon vrhunca u 2014. godini, a ukupan broj smrtnih slučajeva iznosi 13.826. Tako su 103 zemlje zabeležile poboljšanje svog GTI rezultata, dok su 35 zabeležile pogoršanje. Avganistan ostaje zemlja koja je najviše pogođena terorizmom, nakon što je pretekao Irak 2018. Zato konflikt ostaje primarni pokretač terorizma, sa preko 96 odsto smrtnih slučajeva od terorizma u 2019. godini u zemljama koje su već u sukobu, a čak 63 zemlje u 2019. koje su zabeležile najmanje jednu smrt od terorističkog napada i sedamnaest zemalja koje su zabeležile preko 100 smrtnih slučajeva od terorizma.
Žrtve ISIS-a su pale na 942, te je ovo je prvi put od kada je grupa postala aktivna 2013. godine, da je odgovorna za manje od hiljadu smrtnih slučajeva od terorizma u jednoj godini, međutim, uprkos smanjenju aktivnosti ISIS-a na Bliskom istoku i u severnoj Africi, pridružene grupe ISIS-a ostaju aktivni širom sveta, a postali su posebno istaknuti u podsaharskoj Africi, a dvadeset sedam zemalja doživelo je teroristički napad koji je izazvao ISIL ili neko od njegovih podružnica.
Najveći porast smrtnih slučajeva od terorizma dogodio se u Burkini Faso, gde je broj umrlih porastao sa 86 na 593, što je povećanje od 590 odsto. Uspon su uglavnom pokretale tri grupe: Islamska država u Velikoj Sahari (ISGS), Jamaat Nusrat al-Islam val Muslimin (JNIM) i Burkina Faso ogranak Ansar alIslam. Šri Lanka je zabeležila drugi najveći porast u 2019.
Južna Azija ostaje region koji je najviše pogođen terorizmom u 2019, uprkos poboljšanjima u Avganistanu, Pakistanu i Indiji. Ovo je druga godina u a spor da je Južna Azija zabeležila više smrtnih slučajeva od terorizma nego bilo koji drugi region.
Globalni ekonomski uticaj terorizma iznosio je 26,4 milijarde dolara u 2019. godini, a iako je ova cifra mali procenat ukupnog uticaja nasilja na globalnu ekonomiju, treba napomenuti da su brojke za terorizam veoma konzervativni jer ne uzimaju u obzir mnoge stavke, uključujući indirektne uticaje na poslovanje i investicije, troškove osiguranja, izgubljene prilike i troškove povezane sa bezbednosnim agencijama u borbi protiv terorizma.
DESNIČARSKI TERORIZAM JE U PORASTU
Trend porasta desničarskog terorizma, iako je apsolutni broj napada krajnje desnice i dalje nizak u poređenju sa drugim oblicima terorizma, je u poslednjih pet godina u Severnoj Americi, Zapadnoj Evropi i Okeaniji ukupno 89 smrtnih slučajeva. Terorizam krajnje desnice ima tendenciju da bude smrtonosniji od terorizma krajnje levice, ali ne tako smrtonosan kao islamistički terorizam na Zapadu. Skoro 60 procenata napada krajnje desnice od 1970. do 2019. godine izveli su nepovezani pojedinci, u poređenju sa manje od deset procenata za krajnje levičarske i separatističke terorističke grupe.
Takođe postoje neki znaci da političko nasilje postaje javno prihvatljivo, jer nivo polarizacije u društvu nastavlja da raste. U SAD, gde se dogodio najveći deo terorizma krajnje desnice, skoro 40 odsto ispitanika i demokrata i republikanaca u 2020. smatralo je da je nasilje u političke svrhe barem delimično opravdano. Društvena i politička nestabilnost je takođe u porastu na Zapadu, čak i pre rasprostranjenih demonstracija viđenih 2020. godine kojih je bilo preko 70.
KOJI SU TO FAKTORI DOPRINELI IZVRŠENJU TERORISTIČKIH AKATA?
Izveštaj takođe razmatra primenu sistemskog razmišljanja na terorizam, koristeći uglavnom tehnike statistike i matematičke modele za bolje razumevanje dinamike terorizma i njegovog naknadnog uticaja na društvo. Terorističke grupe cvetaju kada mogu da povećaju svoj uticaj. Glavni pokretači uticaja su medijsko izveštavanje, regrutovanje simpatizera i finansije. Svi ovi različiti aspekti moraju biti rešeni zajedno kako bi se razbili terorističke organizacije.
Postoji mnogo socio-ekonomskih faktora koji su povezani sa terorizmom koji su zajednički za sve zemlje. Međutim, postoje i značajne razlike između ekonomski razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Neki društveno-ekonomski faktori povezani sa terorizmom uključuju: visok nivo grupnih pritužbi i slaba vladavina prava su u korelaciji sa terorizmom u svim zemljama; ekonomski razvijenije zemlje, socijalno obespravljenje i isključenost igraju važnu ulogu u terorizmu; Manje ekonomski razvijene zemlje se suočavaju sa povezanošću verskih, etničkih faktora i korupcije sa visokim nivom terorizma. Kako pretnja od terorizma nastavlja da se menja, javila se potreba za otvaranje novih pristupa borbi protiv terorizma gde može biti uključena i Srbija kao neko sa iskustvom i metodama koje su dovele do toga da su među zemljama sa najpovoljnijim rangom na listi. Evropske institucije tako razvijaju koncept indikatora društvenog uticaja u odnosu na terorizam, sa posebnim fokusom na obezbeđivanje opasnih materijala koji bi se mogli koristiti u sofisticiranim terorističkim napadima, kao što je radioaktivni medicinski otpad. Već postoji preko 100 indikatora za razvoj ili društveni uticaj širom sveta, ali do danas se one nisu koristile u bezbednosne svrhe.
Kada pogledamo listu možemo izdvojiti nama zanimljive zemlje, gde se i vidi da su največi borci protiv terorizma u vrhu liste GTI-a.:
- Avganistan 17. Turska 6.11 28. SAD 5.26 UK 5.16
Pogledajmo rezultate i grafikone za naš region:
SRBIJA
AP KOSOVO I METOHIJA
BiH
CRNA GORA
ALBANIJA
Ovaj izveštaj ne daje direktne odgovore na pitanje prevencije terorizma, ali nam daje dobar uvid u statistiku i razumevanje ispoljavanja ovih akata. Statistika ima smisao samo ako se podaci i saznanja iskoriste u rave svrhe
