MEHANIZMI RADIKALIZACIJE

Kada gledamo globalno na uzroke terorizma vidimo da je politička radikalizacija jedna od glavnih mehanizama i da predsavlja ozbiljnu pripremu i posvećenost međugrupnom sukobu. Deskriptivno, radikalizacija znači promenu verovanja, osećanja i ponašanja u pravcima koji sve više opravdavaju međugrupno nasilje i zahtevaju žrtvu u odbrani grupe. Kako do ovoga dolazi i kako pojedinci, grupe i javnosti idu ka sukobu i nasilju je pravo pitanje. Ovo pitanje se odnosi i na državnu i nedržavnu pripremu za sukob

Država i njeni građani su podložniji radikalizaciji uoči međudržavnih sukoba kao što je evidentno u SAD posle napada 11. septembra 2001, ili na Kosovu i Metohiji 90-ih godina prolog veka. Uobičajeni diskurs o radikalizaciji fokusira se na nedržavne grupe koje predstavljaju izazov ili pretnju državi. Slično, terorizam kao sredstvo političke kontrole je pretežno rad političkog vođstva države,4 ali uobičajeni diskurs povezuje terorizam sa akcijama nedržavnih grupa

RADIKALIZACIJA KAO PIRAMIDA

Radikalizacija mnogih vrsta može biti povezana sa sindromom verovanja o trenutnoj situaciji i njenoj istoriji. Tako grupa može verovati da je posebna ili izabrana grupa (superiornost) koja je nepravedno tretirana i izdana (nepravda), niko drugi ne brine o njoj niti će joj pomoći (nepoverenje), a situacija je strašna—naša grupa i naš cilj su u opasnosti od izumiranja (ranjivost). Pošto je terorista malo u odnosu na sve one koji dele njihova uverenja i osećanja, teroristi se mogu smatrati vrhom piramide.Osnovu piramide čine svi koji saosećaju sa ciljevima za koje teroristi kažu da se bore za. U Severnoj Irskoj, na primer, osnova piramide podrške IRA(Irska teroristička grupa koja je danas prešla u politički pokret) bili su svi oni koji su se složili sa motivom „Britanci napolje“. U SAD je osnova piramide podrške antivladinoj akciji četrdeset odsto Amerikanci koji se slažu da je „Federalna vlada postala toliko velika i moćna da predstavlja neposrednu pretnju pravima i slobodama običnih građana.“. Od osnove do vrha, viši nivoi piramide su brojčano manji, ali povećanim brojkama radikalizacije verovanja, osećanja i ponašanja. Stoga je jedan način razmišljanja o radikalizaciji da je gradijent ono što razlikuje teroriste od njihove baze simpatizera

Klasičan odgovor na problem mobilisanja radikalizovanog pojedinaca za društvenu akciju je neka vrsta prinude, odnosno kazna za slobodnu volju. Prinuda može proizaći iz zakona ili državne regulative, individualnog morala  ili iz neformalnih sankcija licem u lice(kaznom, disciplinovanjem) . Naročito u maloj grupi, lični moral i grupne norme mogu biti teško razdvojivi, jer je individualni moral obično usidren u nekoj vrsti grupnog konsenzusa, a u maloj grupi licem u lice u kojoj su svaki član i ponašanje svakog člana poznati drugima, društvene nagrade za učešće i društvene kazne za slobodno razmišljanje mogu ipak učiniti posvećenost dikitiranom ponašanju racionalnim.

Kada se grupe mogu povezati preko zajedničkih članova ili zajedničkih vođa u veću višegrupnu organizaciju, društvena akcija postaje moguća u većem obimu. Stoga su radikalizacija i terorizam mogući dovođenjem pojedinaca u male grupe. Ponekad su ove grupe povezane u veću organizaciju, ali ne uvek. Mala grupa je neophodna za akciju, ali organizacija nije. Prvobitna Al Kaida je bila organizacija grupa ili ćelija, ali danas su grupe uglavnom same i odvojene od bilo koje veće organizacije. Bombaši iz Madrida su tako bili više samoorganizovana mala grupa nego ćelija ugrađena u Al Kaidu.

RAZNI MEHANIZMI RADIKALIZACIJE

Radikalizacija se može ispoljiti na različitim nivoima i to individualnom, grupnom i masovnom. Pojedinci su radikalizovani ličnim samožalljevanjem  i žaljenjem nad akcijama identitetskih grupa koje prenose masovni mediji, glasine ili svedočenja drugih. Pojedinci su takođe radikalizovani kao članovi malih grupa licem u lice. Grupe i masa se radikalizuju u sukobu sa državama i drugim političkim grupama. Svaki od ovih nivoa zahteva posebnu pažnju. Tako u tabeli možemo videte dvanaest prepoznatih mehanizama u tri nivoa

NIVO RADIKALIZACIJE	MEHANIZAM
Individua	1.     Lična viktimizacija 2.     Političko žaljenje 3.     Pridruživanje radikalnoj grupi- iz nesigurnosti 4.     Pridurživanje radikalnoj grupi- iz ljubavi
Grupa	5.     Ekstremisitčki zaokret u grupi istomišljenika 6.     Ekstremistička kohezija pod pretnjama i izolacijom 7.     Takmičenje za isti nivo podrške 8.     Takmičenje sa državnom moći
Masa	9.      Takmičenje unutar grupe 10.  Džiu džica politika 11.  Mržnja 12.  Mučeništvo

 

Možemo navesti primer za po svaki mehanizam radikalizacije:

1.Lična viktimizacija je mehanizam radikalizacije sa kojim se često objašnjava delovanje terorista samoubica. Čečenske crne udovice su opisane kao one koje traže osvetu nad Rusima zbog sopstvenog iskustva silovanja ili smrti svojih muškaraca. Tamilski tigrovi iz samoubilačkih brigada pod nazivom „Crni tigrovi“ često se opisuju kao preživeli iz zločina neprijatelja. Izveštaji palestinskih terorista samoubica često navode osvetu za napade na komšije ili voljene osobe kao motiv za samožrtvovanje

2.Ponekad se pojedinac pokreće na pojedinačne radikalne akcije i nasilje kao odgovor na političke trendove ili događaje. Ted Kačinjski, bombaš, je jedan primer. Tokom osamnaest godina, Kačinjski je povremeno izlazio iz svoje kolibe u divljini kako bi poslao pisma-bombe ljudima koji su predstavljali tehnološki napredak kojeg se plašio i mrzeo.

3.Retko se dešava da se pojedinac od simpatizera pređe u aktivistu tako što iznenada preuzme veliki rizik ili žrtvu. Obično je napredak pojedinca u terorističkoj grupi spor i postepen, sa mnogo manjih testova pre nego što mu se poveri uloga u važnijim misijama, i sa mnogo nenasilnih zadataka pre nego što se od njega zatraži da upotrebi oružje ili bombu (regruti Baskijske ETA, regruti IRA).

4. Pojedinci se regrutuju u terorističke grupe putem ličnih veza sa postojećim teroristima. Nijedan terorista ne želi da pokuša da regrutuje nekoga ko bi mogao izdati teroriste vlastima. U praksi, to znači regrutovanje iz mreže prijatelja, ljubavnika i porodice. Primer su braća al-Shehri koji su bili učesnici napada 11. Septembra.

5.Postoji eksperimentalni model grupne radikalizacije koji se na različite načine naziva „rizični pomak“, „pomeranje ekstremiteta grupe“ ili „grupna polarizacija“. Grupe stranaca okupljene da razgovaraju o pitanjima preuzimanja rizika ili izražavanja političkog mišljenja dosledno pokazuje dve vrste promena: povećano slaganje oko mišljenja o pitanju i promena u prosečnom mišljenju članova grupe. Pomeranje je ka povećanom ekstremitetu na bilo kojoj strani mišljenja koje većina pojedinaca favorizuje pre rasprave. Ako većina pojedinaca favorizuje rizik pre rasprave, pomeranje je ka povećanom preuzimanju rizika. Ako se većina pojedinaca protivi američkoj stranoj pomoći pre rasprave, pomeranje je ka povećanom protivljenju stranoj pomoći.

6. Model za ovu vrstu radikalizacije je moćna kohezija koja se razvija u malim borbenim grupama. Vojnici u borbi su uglavnom odsečeni od svih osim svojih prijatelja u istom vodu ili odredu. Ova izolacija je karakteristična i za terorističke ćelije, čiji članovi mogu verovati samo jedni drugima. Pošto i vojnici i teroristi zavise jedni od drugih u borbi protiv neprijatelja, ekstremna međuzavisnost proizvodi ekstremnu grupnu koheziju. Ovo je kohezija koja članove grupe može učiniti bližima od braće. Dobitnici američke Medalje časti uključuju mnoge koji su se žrtvovali da bi spasili druge; neki su se bukvalno bacali na granatu da spasu drugare.

7 Grupe koje se takmiče za istu bazu simpatizera mogu, poput pojedinaca, da steknu status radikalnijim akcijom podrške cilju. Stručnjaci sugerišu da je atentat na lorda Mauntbatena od strane Irske republikanske armije 1979. bio pokušaj da se takmiče. sa eskaliranim napadima Irske nacionalne oslobodilačke armije, i da su otmica aviona TVA i luksuznog aviona Achille Lauro 1985. bili pokušaji palestinskih terorista da steknu prednost nad suparničkim grupama. Danas je uobičajeno videti više od jedne grupe koja tvrdi zasluga za određeni teroristički napad, čak i za određeni samoubilački teroristički napad.

8. Ovaj oblik radikalizacije bio je u fokusu istraživanja teoretičara društvenog pokreta. Grupa sa slabom i difuznom podrškom naroda postiže dovoljnu organizaciju da napravi javni prikaz: miting, protestni marš, sedenje ili neki drugi oblik građanske neposlušnosti. Moć države se koristi da uguši grupu, često u obliku policijske reakcije koja može uključivati neselektivno nasilje ili neko kršenje građanskih ili ljudskih prava. Rezultat je povećanje simpatija prema žrtvama državne represije i određena mobilizacija simpatizera grupe ka akciji. Primer su protesti na KiM 1998. Godine.
9. Konkurencija unutar grupe za status predstavljen u teoriji društvenog poređenja može proizvesti intenzivan sukob. Loša strana mešanja ličnog i političkog je to što razlike u političkom mišljenju mogu dovesti do ličnih animoziteta—i obrnuto. Neki posmatrači sugerišu da samo zajednička akcija protiv države ili druge grupe može spasiti terorističku grupu od samog raspadanja.
10. U malim grupama licem u lice, pretnja van grupe pouzdano dovodi do povećane kohezije grupe, povećanog poštovanja vođa unutar grupe, povećanih sankcija za devijacije unutar grupe i idealizacije normi unutar grupe. U većim grupama, pominjanje kohezije se često zamenjuje pozivanjem na grupna identifikacija, patriotizam ili nacionalizam, ali obrazac odgovora na pretnju van grupe je sličan onom koji se vidi u malim grupama. Tako možemo pogledati rezultate 11.9 napada na politiku SAD povećan patriotizam vidljiv na skupovima, zastavama, transparentima i nalepnicama na braniku; povećana podrška predsedniku i svakom agentu i vladinoj agenciji; povećane sankcije za Amerikance koji osporavaju konsenzus.
11. Često se primećuje da grupe u sukobu, posebno ako sukob uključuje produženo nasilje, postaju ekstremnije u svojim negativnim percepcijama jedna o drugoj. Ova tendencija može postati toliko ekstremna da se na neprijatelja više ne gleda kao na čoveka. Dehumanizacija je signalizirana upućivanjem na mete „svinjama“, „psima“ ili, apstraktnije, „točkovima“ u neprijatelju. mašina.

 

12.Mučenik je dostojan poverenja utoliko što je teško videti kako bi pojedinac koji je odustao od života zbog nekog cilja mogao da laže za neki lični interes ili prednost. Ovo ostavlja pitanje stručnosti, a društvena konstrukcija mučeništva mora isključiti mogućnost da je mučenik „lud“ ili na neki drugi način nesposoban da slobodno izabere smrt. Tamilski Tigrovi Elama svake godine slave tri dana aktivnosti Dana mučenika, uključujući odavanje počasti roditeljima poginulih heroja. Palestinci koje je Izrael ubio pamte se po portretima, grafitima, svetištima i mitinzima kakvi se često održavaju na Trgu mučenika u Gazi. Palestinske veb stranice nude video snimke koje su napravili teroristi samoubice pre napada. Čuveni je i akt monaha koji se samo zapalio u protestu protiv Vijetnamske vlade što ih je nagnalo da izvrše njegove političke motive.