Definicije terorizma su obično složene, a zbog straha i nasilja terorizma, termin je u svojoj popularnoj upotrebi razvio intenzivnu stigmu. Iako postoji još iz antičkog doba, u modernoj istoriji je prvi put skovan tokom Francsuke revolucije 1790-ih za teror koji su revolucionari koristili tokom borbi protiv svojih protivnika, a jakobinska partija Maksimilijana Robespijera sprovela je vladavinu terora koja je uključivala masovna pogubljenja giljotinom. Iako teror u ovoj upotrebi podrazumeva čin nasilja od strane države protiv svojih građana, počev od 20. veka ovaj termin se najčešće primenjuje na nasilje usmereno, bilo direktno ili indirektno, na vlade u pokušaju da ostvare politički cilj ili sruše postojeće režime.
Terorizam nije globalno pravno definisan, niti je definisan u svim državama, a međunarodne organizacije nemaju konsenuz po ovom pitanju pa koriste razne termine kada žele da oslove terorizam kao što je nasilni ektremizam koji može voditi ka terorizmu. Doduše osnovni elementi do kojih dolazimo upoređivanju globalnih, zakonskih i teorijkih definicija se poklapaju. Tako da možemo reći da terorizam uključuje upotrebu ili pretnju nasiljem i nastoji da stvori strah, ne samo kod direktnih žrtava, već i kod široke publike radi postizanja političkih ciljeva, a stepen u kome se oslanja na strah razlikuje terorizam od konvencionalnog i gerilskog nasilja i oružanog sukoba. Iako se konvencionalne vojne snage neminovno angažuju u psihološkom ratu protiv neprijatelja, njihovo glavno sredstvo pobede je snaga oružja, gerilske snage, koje se često oslanjaju na akte terora i druge oblike propagande, imaju za cilj vojnu pobedu.
Sam terorizam je stoga proračunata upotreba nasilja za stvaranje straha, a time i za postizanje političkih ciljeva, kada direktna vojna ili druga pobeda nije moguća. Da bi dobili publicitet, prisustvo u medijima i ,, spominjanje u razgovorima u narodu’’ oni izvode dramatičnije, nasilnije i krvave napade visokog profila kako bi izazvali široko rasprostranjen strah. To uključuje otmice, uzimanje talaca, otmice, masovne pucnjave, sajber napada na kritičnu infrastrukturu, upotrebu ABHO(atomskog, hemijskog, biološkog oružja), ubistva žena i dece, bombaške napade na automobile, bombaške napade sa samoubicama, korišćenje prekomernog nasilja(odrubljivanje glave, ubistvo dece…) itd.. Žrtve i lokacije terorističkih napada često se pažljivo biraju zbog njihove šokantne vrednosti (npr. uništeni Svetski Trgovniski Centar je bio simbol ekonomske i svetske moći, Pentagon nedostižan za bilo kakav napad, a službenici međunaorndih organizacija kojima su odrubljene glave nedodirljivi u Siriji…). Na meti su škole, tržni centri, autobuske i železničke stanice, restorani, noćni klubovi i zato što privlače velike gužve i zato što su to mesta sa kojima su pripadnici civilnog stanovništva upoznati i u kojima se osećaju opušteno.
Cilj terorizma je generalno da uništi osećaj bezbednosti javnosti na mestima koja su im najpoznatija kako bi strah preovladao, a to nateralo političke subjekte da povuku nepopularne poteze. Glavne mete su takođe zgrade ili druge lokacije koje su važni ekonomski ili politički simboli, kao što su ambasade ili vojne baze. Nada terorista je da će osećaj terora koji ovi akti izazivaju navesti stanovništvo da izvrši pritisak na političke lidere u pravcu određenog političkog cilja.
PODELA TERORIZMA
Podeliti terorizam je teško koliko i definisati ga ali se na grafikonu mogu videti neki osnovni oblici koji se mogu često naći u teoriji i praksi.
Možemo dati primer za neke od navedenih oblika:
Terorizam povezan sa organizovanim kriminalom- Delovanje Oslobodilačke Vojske Kosova, ANA i drugih albanskih terorističkih organizacija na prostoru Balkana je usko povezana sa kriminalnim grupama koje se bave trgovinom drogama i ljudima, korupcijom i drugim oblicima kriminala.
Patološki terorizam- Ovaj oblik terorizma je najčešći u SAD gde se ispoljava u vidu masovnih pucnjava u školama gde su izvršetelji u nekoj meri povezani sa političkim ciljem ali je patalogija stavljena u prvi plan.
Državni terorizam- Severna Koreja je nakon građanskog rata više puta vršila državni terorizam, a jedan takav primer jeste 1987. kada je severnokorejski agent razneo putnički avion koji je leteo za Južnu Koreju.
Terorizam sponzorisan od države- Hezbolah koji je poznat po terorističkom delovanju na prostoru Libana je direktno podržan od strane Irana i to oko 40 godina. Hezbolah je izvršio veliki broj terorističkih napada sa velikim brojem žrtava.
Osvetnički terorizam- Primer su ubistva i sukobi tokom protesta protiv ubistva crnaca od strane belih policajaca u SAD kada su neki od protestanata bili ubijeni od strane ne-protestanta. Takav jedan primer, Kajl Riternhors je oslobođen optužbi, jer je sud utvrdio da je to uradio u samoodbrani iako je postojala politička pozadina.
Religijski- Ovih primera je najviše i u konstatnom su porastu pogotovu od građanskog rata u Libanu 70′ godina prošlog veka, kada je džihad i dihadistički terorizam preuzeo primat, i od tada se napadi broje u hiljadama na Bliskom i Srednjem Istoku. Od svakodnevnih napada u Iraku i Siriji, Poznati su oni na Šarli Ebdo, Bataklan, Brisel itd.
Desničarski i rasistički terorizam- Od novijih primera ovog oblika najbolji je svež primer napada u Krajstčerču(Novi Zeland) u kojem je mladić terorista ubio 51 osobu pretežno muslimana 2020.godine posle čega se predao. U istrazi je došlo do zaključka da je napadač dugo pod ekstremističkim uticajem i radikalizacijom desničarskih grupa.
Nacionalistički i separtistčki (etnički terorizam)- Nama dobro poznat zvog delovanja Oslobodilačke Vojske Kosova i njihovih zlodela i terostičkih napada na prostoru Kosova i Metohije i Preševske doline gde su napadi bili usmereni protiv države SR Jugoslavije i njenih građana.
Sa porastom upotrebe informacionih tehnologija ali i komplikovanje pandemije i geoplotičkog stanja u svetu, izniče sve više oblika i vrsta terorizma koji je sve teže definisati. Terorizam je živ pojam i konstatno se menja, tako da se ekperti nadaju da će uskoro biti i konkretno definisan i obrađen u međunarodnom pravu.
