UVOD U STRATEGIJU DEMOKRATIJE – „OPASNE IGRE“

Politika koja se oslanja na dva snažna stuba – ekonomiju i vojnu moć (i silu), dugo je bila suština trijade bezbednosti u teoriji realizma. Takva politika svoj konkretan izraz dobija u strategiji (nacionalne) bezbednosti, čime se zatvara poznati „kvadrat“: ŠTA-ZAŠTO-KO-KAKO. Tako, politika definiše tri stran(ic)e kvadrata – šta, zašto i ko, dok strategija dodaje četvrtu – kako. Istine radi, politika determiniše i četvrtu stranicu kvadrata – kako, jer ona usvaja strategiju (nacionalne) bezbednosti.

Iako brojni teoretičari sintagmu „strategija nacionalne bezbednosti“ vezuju za 1987.godinu i predsednika SAD Ronalda Regana, ta sintagma se prvi put pominje 40 godina ranije – u Zakonu o nacionalnoj bezbednosti SAD, (National Security Act) iz 1947.godine. Naime, tim dokumentom je utvrđeno da će američki predsednik svake godine, najkasnije 150 dana od stupanja na dužnost, Kongresu podnositi Izveštaj o strategiji nacionalne bezbednosti SAD. Međutim, 1987. godine je donet Zakon o reorganizaciji Ministarstva odbrane (Goldwater-Nichols act), kojim je samo ponovljen stav iz Zakona 1947.

Po ugledu na SAD, brojne zemlje sveta su usvojile sopstveni dokument – strategija nacionalne bezbednosti. Tako na primer, Rusija i Srbija su svoje porve strategije nacionalne bezbednosti donele iste – 2009. godine.

Istorijska je činjenica da međunarodne odnose „diktiraju“ velike sile. U novijoj istoriji, a posebno u savremenim uslovima, velikim svetskim silama s pozicije teorije realizma, smatraju se SAD, Kina i Rusija. Otuda, odnosi među tim silama privlače najveću pažnju ostatka sveta, pogotovo kad je u pitanju odnos prema bezbednosti.

Uz opasku da Kina nema dokument pod nazivom „strategija nacionalne bezbednosti“ i da svoje delatnosti u tom smislu artikuliše u drugim propisima, te da je Rusija svoju najnoviju strategiju donela jula meseca ove godine (objavili smo osvrt u on-line varijanti), svet s nestrpljenjem očekuje strategiju SAD (Bajdenovu strategiju).

STEP BY STEP

Verovatno je najnovija (Bajdenova) strategija nacionalne bezbednosti SAD već napisana u nacrtu, samo je u pitanju dan njenog zvaničnog obznanjivanja od strane predsenika. Kako to Amerikanci inače znaju, biće to spektakularan čin.

Profesori Dragan R. Simić i Dragan Živojinović su objavili izvanredan tekst polovinom ove godine gde su, osvrćući se na prvih 100 dana predsednikovanja Džoa Bajdena, dali i neke naznake nove strategije nacionalne bezbednosti SAD. U razmišljanju zašto još nije objavljena Bajdenova strategija, deo odgovora nalazimo u percepciji tog američkog predsednika, gde Simić i Živojinović navode: Što se tiče nekih važnih odlika ličnosti, istakli bismo ovom prilikom nešto sa čime Bajden ima veliki problem a to je brzina snalaženja u novim i nepoznatim okolnostima. Bez dobre pripreme, i to klasično, na papiru, on teško funkcioniše i oseća se kao izmešten iz svoje zone komfora. Brzina razmišljanja i snalaženja u iznenadnim okolnostima nije nešto što je svojstveno Džou Bajdenu što znači da je u pogledu situacione inteligencije prilično ograničen. Iako uvek postoji moućnost da „odigra na iskustvo” složenost situacije i „jata crnih labudova” umanjuju njegovu mogućnost kontrole nad situacijom, a samim tim smanjuju i njegovo upravljanje potencijalnom krizom. Drugim rečima, Bajden je više čovek unapred poznate agende i čovek zadatka nego neko ko improvizuje i briljira u nepoznatim okolnostima. U vremenima koja su sve samo ne izvesna, ovo je veliki hendikep.

Dakle, Bajden, reklo bi se lucidno, ili u skladu s navedenim crtama ličnosti, problemu detrminisanja nove strategije nacionalne bezbednosti pristupa proceduralno, uvažavajući korake koje propisuje administracija, a koji se odnose na oformljenje ključnih tela, analize, procene i zauzimanje stavova.

Obrisi spoljne politike SAD, kako ih vidi Washington Post, jesu: Okretanje saveznicima, podela troškova, povratak američke meke moći i javne diplomatije – ili da parafraziramo strategiju Henrija Kisindžera (Henry Kissinger) iz vremena Niksonove administracije i detanta sa Sovjetskim Savezom „pregovaraj gde god možeš, idi na kontejnment kad god moraš”.

Ako je Trampv stav bio – Amerika na prvom mestu, Bajden je malo “konstruktivno opširniji” – Vratila se Amerika. Biće dovoljno vremena da domaća javnost SAD, saveznici i pratneri, a pogotovo protivnici analiziraju taj stav i utvrde njegove stvarne dimenzije.

Nas najviše interesuje strategija nacionalne bezbednosti. U njenom očekivanju, Bela kuća je 3.marta ove godine objavila dokument Privremeni vodič kroz nacionalnu bezbednost, iz koga izvlačimo neke ključne odrednice.

Prvo, kako to biva, jeste analiza bezbednosnog okruženja i identifikacija izazova, rizika i pretnji. Sam predsednik Bajden svoj uvod započinje već pominjanom frazom o tome da se svet nalazi u prelomnoj tački. Ipak, ovde je nešto detaljniji u objašnjenju šta pod tim podrazumeva te pandemiji i četvrtoj industrijskoj revoluciji dodaje i klimatsku krizu i širenje nuklearnog oružja u smislu da ovi ključni globalni izazovi utiču na promenu globalne dinamike). Takođe, ponovo se ističe vera u demokratiju i da ona može da ostvari rezultate, posebno u saradnji sa saveznicima i partnerima. Ipak, da bi se sve to desilo potrebno je da Sjedinjene Američke Države povrate svoje trajne prednosti i da „se današnjim izazovima suprotstave sa pozicije snage”. Bajden nabraja šta sve treba uraditi u tom smislu, pa između ostalog navodi snaženje ekonomske osnove, ponovno zauzimanje mesta u međunarodnim ustanovama, jačanje vrednosti kod kuće i njihovu snažniju odbranu u svetu, modernizaciju vojnih kapaciteta pri čemu će diplomatija biti na prvom mestu, i revitalizaciju mreže američkih savezništava i partnerstava koja je bez konkurencije u svetu.

Analiza „Globalnog bezbednosnog okruženja” započinje konstatacijom da je nemoguće vratiti stvari na staro, već da je potrebno planirati novi put. Autori ovog vodiča izdvajaju pet ključnih obeležja globalnog bezbednosnog okruženja danas: 1. Mnoge od bezbednosnih pretnji prelaze granice država i jedini odgovor na njih je kolektivna akcija; 2. Demokratije su, kako u Sjedinjenim Državama tako i u svetu u krizi; 3. Dolazi do promene raspodele moći u svetu i do obnove globalnih nadmetanja sa Kinom i Rusijom, ili sa regionalnim pretnjama poput Irana i Severne Koreje; 4. Međunarodni poredak čije su stvaranje Sjedinjene Američke Države pomogle, sa svim glavnim institucijama, savezima i sporazumima nalazi se u iskušenju i na velikom testu; i 5. u osnovisvih ovih trendova nalazi se tehnološka revolucija koja ima svoje dobre i loše strane.

Drugo, kako to biva u strategijama SAD, jesu nacionalni interesi. Kad su u pitanju vitalni nacionalni interesi, izdvojeni su 1) zaštita bezbednosti američkog naroda, 2) širenje ekonomskog prosperiteta i prilika te 3) ostvarivanje i odbrana demokratskih vrednosti koje su po autorima strategije nalaze u samom srcu američkog načina života).

Da bi se osigurala nacionalna bezbednost potrebno je: 1) „braniti i negovati izvore američke snage (stanovništvo, ekonomija, nacionalna odbrana i demokratija kod kuće); 2) unaprediti povoljnu ravnotežu snaga da bi se odvratili i sprečili neprijatelji od direktne pretnje Sjedinjenim Državama i (…) saveznicima, osujetiti pristup opštim dobrima čovečanstva ili dominaciju ključnim regionima” i 3) „voditi i održavati otvoren i stabilan međunarodni sistem poduprt jakim demokratskim savezima, partnerstvima, multilateralnim ustanovama i pravilima”

Kako bi se sve ovo ostvarilo, treba osnažiti i modernizovati američke saveze i partnerstva, povratiti lidersku poziciju u međunarodnim ustanovama, izboriti se sa klimatskim promenama i drugim izazovima, a posebno virusom Kovid-19,trgovinsku i ekonomsku politiku treba voditi tako da ona koristi svim građanima, a ne samo privilegovanoj manjini, jačati kod kuće a naročito u smislu efikasnog odgovora na krizu javnog zdravlja i ekonomsku krizu izazvanu korona virusom. Takođe, naglašava se revitalizovanje demokratije kako u Americi tako i na nivou sveta u saradnji sa ključnim saveznicima i partnerima. Posebno se ističe da će sve ovo omogućiti da Sjedinjene Američke Države i demokratski svet „prevladaju u strateškom nadmetanju sa Kinom ili bilo kojom drugom državom (čitaj – Rusijom)”.

Na kraju ovog Privremenog vodiča ističu se Prioriteti Spoljne i bezbednosne politike SAD i ono što je Amerika uradila u prvim danima administracije predsednika Bajdena (Tabela).

Tabela: Spoljnopolitički prioriteti Bajdenove aministracije i konkretne politike Prioriteti američke spoljne i bezbednosne politike

Prioriteti američke spoljne i bezbednosne politike Šta je urađeno u praksi u prvih 50 dana Bajdenove administracije
1. okončanje pandemije Kovida-19 i jačanje globalne zdravstvene bezbednosti Ponovni ulazak u Svetsku zdravstvenu organizaciju Dve milijarde dolara za program COVAX Za 58 dana ispunjeno obećanje o vakcinisanju 100 miliona Amerikanaca za prvih sto dana
2. stvaranje stabilnije i uključivije ekonomije Zakon o oporavku od Kovida-19 (1900 milijardi dolara) Predlog zakona o ulaganju u infrastrukturu (2000 milijardi dolara
3. obnavljanje demokratije u Sjedinjenim Državama i inostranstvu Ulazak u Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija kao posmatrač Objava Kašogi izveštaja Sankcije Rusijizbog slučaja Alekseja Navaljnog
4. stvaranje humanijeg i efikasnijeg imigracionog sistema Ukidanje diskriminatornog zakona o zabrani putovanja iz pojedinih muslimanskih zemalja Povećan broj prihvata izbeglica za 2022. fiskalnu godinu na 125.000
5. revitalizacija odnosa sa saveznicima i partnerima Sastanak grupe The Quad (Quadrilateral Security Dialogue) koju čine SAD, Japan, Australija i Indija Stopiranje smanjenja američkih trupa u Nemačkoj Više važnih razgovora sa liderima savezničkih i partnerskih država
6. borba protiv klimatske krize i vođstvo u zelenoj energetskoj revoluciji Povratak u Pariski klimatski sporazum Sjedinjene Američke Države domaćini virtuelnog samita svetskih lidera o klimi na Dan planete zemlje
7. osiguranje američkog liderstva u tehnologiji Kancelarija za nauku i tehonologiju Bele kuće podignuta na nivo dela Kabineta Američka tehnološka nadmoć kao glavna prednost u dobu nadmetanja velikih sila (The Age of Great Power Competition)
8. upravljanje odnosa sa Kinom Mešavina obrazaca saradnje, nadmetanja i obuzdavanja Označavanje Kine kao strateškog takmaca Potraga za saveznicima sa kojima bi se zajedno sprovodila strategija obuzdavanja Kine

 

 

VRATILA SE AMERIKA

Najčešće pominjani moto predsednika Bajdena, nakon pobede na izborima 2020. godine, jeste – Vratila se Amerika. Samo se postavlja pitanje – kome, ili čemu?

Prvi signal povratka Amerike, kako je i najavljivao Bajden, usmeren je na dokazane američke saveznike i prijatelje. U tom smislu, juna meseca ove godine usledio je „Bajdenov pohod na Evropu“. Održana su tri značajna skupa: 1) samit G7, 2) Samit NATO i 3) Razgovori s liderima EU. Uz već „otrcano“ – borbva protiv KOVID-a, težino se razgovaralo o obuzdavanju Kine i pretnji Rusiji. Vrlo opasno deluje proširenje člana 5 Vašingtonskog ugovora, na koje će NATO reagovati kolektivnim odgovorom. Pored vojnog napada, član 5 je proširen na pretnje iz svemira, hibridne pretnje i sajber napade. Ko li će samo ceniti da li nečeg od toga ima, ne treba ni pitati! Međutim, vrlo je interesantno postaviti pitanje kako će na primer Crna Gora, ili Island, ili Severna Makedonija da optuže Rusiju ili Kinu za neki od tih napada. Uf-uf-uf!

Drugi signal, pomalo „sraman“ za Amerikance povratak SAD, ulsedio je avgusta meseca ove godine, kada su se trupe SAD povukle iz Avganistana, nakon punih 20 godina opasnih igara u južnoj Aziji. Dakle, iako je najavio da će raditi sve suprotno Trampu, Bajden je nastavio stopama prethodnika. Tako, izvuče se Amerika iz još jednog rata, a da je i nije bilo briga kako su se iz tog istog rata izvukli njeni saveznici (Englezi, Nemci, Hrvati…), koji su se u prsa tukli baš učešćem u njemu. Sramotan čin povlačenja američkih snaga iz Avganistana, ne do Bog, videćete uskoro – zveknuće po glavi nekog ko mu se radovao, ali to neće biti ni Rusija ni Kina.

Treći signal povratka Amerike jeste multipliokavan, a primarno se sastoji u dva (tri) elementa. Prvi (ili prva dva) elemnat jeste strateško zaigravanje na terenu protiv jasno identifikovanih protivnika Rusije i Kine. S Rusijom je situacija već poznata – zaigravanje „linija vatre“, koje se od baltičkih zemalja, preko Belorusije i, posebno, Ukrajine, protežu na Kavkaz, Gruziju, Moldaviju i za nas interesantno – Zapadni Balkan. Dugi element ovog prvog dela jeste utvrđivanje strateškog koncepta obuzdavanja Kine, koji je otpočeo trojkom SAD-UK-Australija, dok Blinken utvrđuje drugi krak koji se nalazi u jugoistočnoj Aziji, odnosno na Indopacifiku.

Drugi (treći) signal povratka Amerike jeste Samit o demokratiji (on-line) održan u prvoj polovini decembra ove godine. Od Regana 1987, pa do Bajdena, jedan od nezaobilaznih nacionalnih interesa SAD jeste širenje američkog modela demokratije širom sveta. Kako je to do sada „uspevalo“ poznato je. Na ovom on-line samitu, kako se i očekivalo, nisu pozvani predsednici Rusije i Kine, ali jesu sa Kosova i drugih delova gde baš i ne bi mogli da kažemo da ih krasi demokratija. Ali, u tim delovima Ameri su zadenuli svoje demoratske kočiće.

Različite su reakcije na Samit o demokratiji, a u suštini dva su njihova modela – 1) niz dlaku i 2) uz dlaku.

Model „niz dlaku“, očekivano, primetan je kod „saveznika i pertnera“, a posebno kod onih što „kevću i vape za američkom demokratijom“. Kako otužno zvuči – „hvala ti Ameriko (predsedniče Bajden), kao ne tako davno – Danke Deutchland!

Model „uz dlaku“, opet očekivano, dolazi od strane Rusije i Kine., bilo pojedinačno, bilo zajedničkim stavom. Ruski zvaničnici su stava da: 1) Taj samit je još jedna himera koja bi trebalo da pokaže da kolektivni Zapad ima neku konstruktivnu, ujedinjujuću agendu. Ali takva agenda mora da sadrži konkretne primere u praksi, a ne samo teoretske izmišljotine koje se zatim završavaju novim skandalima, 2) uz očuvanje unutrašnjih protivrečnosti u Americi, njeno „pretendovanje na pozicije liderstva“ u svetu nije nestalo i da Vašington treba da učini nešto kako bi okupio „sledeću koaliciju“; 3) „čak u SAD, u dubinama NATO-a, shvatili su da bi bilo nezgodno sastavljati još jednu vojnu koaliciju nakon događaja u Avganistanu“, 4) A evo nečeg globalnog što bi u potpunosti moglo da stvori osećaj jedinstva zapadnog sveta. I izmišljen je takozvani ‘Samit podrške demokratiji’. Šta je to? Po zamisli autora, sada bi svet trebalo da bude podeljen još po jednom principu – na demokratske i nedemokratske zemlje.

Kineski zvaničnici su još oštriji u odnosu prema Samitu. Indikativna su dva stava: 1) “Demokratija je već odavno postala oružje ‘za masovno uništenje’ koje koriste SAD da se mešaju u druge zemlje”, 2) Kineski institut za finansijske studije Čungjang Univerziteta Renmin je postavio 10 pitanja povodom samita o demokratiji:

  1. Da li je američka demokratija demokratija većine ili manjine?
  2. Da li obezbeđuje ravnotežu ili vodi ka zloupotrebi vlasti?
  3. Da li poboljšava blagostanje ljudi ili produbljuje njihovu patnju?
  4. Da li brani slobodu ili je ometa?
  5. Štiti li ljudska prava ili ih krši?
  6. Promoviše jedinstvo ili dovodi do raskola?
  7. Ostvaruje snove ili stvara noćne more?
  8. Unapređuje vladavinu ili dovodi do sistematskih neuspeha?
  9. Donosi razvoj i prosperitet drugim zemljama ili katastrofu i previranja.
  10. Održava svetski mir i razvoj ili podriva međunarodni poredak?“, stoji na kraju zaključka izveštaja kineskog instituta.

Otvarajući Samit, američki predsednik je poručio: „Demokratija se ne dešava slučajno. Moramo da je obnavljamo sa svakom novom generacijom. Po mom mišljenju, to je izazov našeg vremena”. Dakle, posle “Molitvenog doručka” početkom sledeće godine, očekivati je novu strategiju demokratije (“opasnih igara”) SAD.

OPASNE IGRE

Ove godine održane su Olimpijske igre u Tokiju, prolongirane 2020 zbog COVID-19. Prve igre sledeće 2022.godine su Zimske olimpijske igre u Kini (Peking). Amerika je prva rekla da se “neće radovati fanfarama” na otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Zvanična Kina im je odgovorila – nismo vas ni zvali! Očekivano, odmah za administracijom SAD, čelnici Ujedinjenog Kraljevstva (dokazani pratilac) i Australije (dokazuje se) saopštiše da ni njihovi sportisti se neće igrati na Zimskim olimpisjkim igrama u Kini.

Zašto?

SAD, UK i Australija su zaigrali igru izvan igre, opasnu igru suzbijanja Kine. Stvoren je tzv AUKUS PAKT, koji nema samo trgovinske namere. Naprotiv. Nuklearne podmornice koje Australija nabavlja od SAD, a ne od Francuske, sigurno nisu za jačanje ekonomije. Osnivanje AUKUS PAKTA obznaili su američki predsednik Bajden, premijer Velike Britanije Džonson i Skot Morison, predsednik autsralijske vlade, najavljući ga kao savez koji će “značajno doprineti bezbednosti u regionu Indopacifika”, istovremeno iskazujući “zabrinutost” zbog vojnog jačanja Kine i “pretnji koje se neviđenom brzinom nadvijaju nad taj region”, kako kaza Bajden. Treba napomenuti da već postoji savez PET OČIJU, koji pored navedene tri zemlje čine još Kanada i Novi Zeland.

Koliko još “očiju” treba da se suzbije Kina? O tome se brine državni sekretar SAD Blinken. Naime, Blinken poslednji meseci agituje u Japanu i Indiji, pored pomenute Australije, da se pored AUKUS-a formira “četvorka” protiv Kine, iako tu zemlju, bar javno, ne pominju. Analitičari podsećaju da je reč o savezu QUAD, koji je formiran još 2000.godine, koji je Tramp malo “oživeo”, a Bajden je nameran da ga “stavi u puni pogon”. Formalno, na dnevnom redu je COVID-19 i klimatske promene, a faktički zna se – Kina.

Druga “opsana igra” SAD (i NATO) jeste potpaljivanje “linija vatre” oko Rusije. Ta linija proteže se od baltičkih zemalja, preko Belorusije i, posebno, Ukrajine, pa Kavkaza (Jermenija, Azerbejdzan), i Gruzije, sa kracima ka Moldaviji i, za nas interesantno – Zapadni Balkan.

Baltičke zemlje su popunjene bataljonima država članica NATO. Belorusija ulazi u fazu potpune blokade od strane zapada. U žižu se baca Ukrajina.

Ukrajina je ključna zemlja na putu širenja NATO ka Rusiji (na istok). Ulaskom te zemlje u NATO, Rusija bi bila dovedena u krajnje nepovoljan strateški položaj, a onda bi se otvorile STVARNO OPASNE IGRE povratka Krima Ukrajini i rešavanje drugih pitanja, kao što je situacija u Dombasu. Tu moguću projekciju razvoja odnosa NATO-Rusija mnogi analitičari vide kao jedinu opasnost koja, realno, može izazvati novi svetski rat (ne daj Bože).

Trenutna situacija oko Ukrajine je vrlo zategnuta. Prema zapadnim izvorima, Rusija je rasporedila preko 100.000 vojnika prema Ukrajini, sa razvojem vrlo opasnih i složenih borbenih sistema, pa čak i sa nuklearnim bojevim glavama. S druge strane, ruski izvori navode da je u samo nekoliko poslednjih godina NATO izvezao oružja Ukrajini u vrednosti od 2,4 milijarde dolara, a da se trenutno u toj zemlji nalazi oko 10.000 NATO vojnika (4000 iz SAD i 6000 iz ostalih država članica NATO). Svakako, u toku je mđusobna igra rečima, zarad optuživanja UNAPRED, ko će biti kriv za ono ne daj Bože. Ne treba isticati da je Ujedinjeno Kraljevstvo svesrdno uz SAD, zbog čega su vrlo žestoki tonovi na liniji Moskva – London (po ko zna koji put!)

Nama interesantan jeste Zapadni Balkan.

Ima već nekoliko godina kako je anglo-saksonski lobi utvrdio da na Zapadnom Balkanu postoje samo tri problema, od kojih je jedan rešen, a druga dva generišu Srbi. Taj rešeni problem jeste sukob Grčke i Makedonije (sada Severna Makedonija) oko imena. Nagrada za rešavanje tog problema brzo je usledila, Severna Makedonija je 2020 primljena u NATO.

Druga dva problema koja generišu Srbi, kako kaže anglo-saksonska koalicija jesu 1) problem Kosova i Metohije (Srbija) i Bosna i Hercegovina (Republika Srpska). I manje informisan posmatrač “sa strane” uočava ubrzavanje i stišnjavanje procesa oko Zapadnog Balkana. Ubrzavanje procesa ide sa američke strane, koju, da kako, podržava Velika Britanija, a u prilog im idu rezultati izbora u Nemačkoj i zategnutost odnosa SAD-Francuska.

Stišnjavanje procesa usmereno je na kritike procesa u Srbiji, a pogotovo potezi koje povlači Republika Srpska. Pored nazovi pohvala Srbiji u ekonomskoj sferi, na sceni su kritike ljudskih prava, slobode medija, brige o ekologiji. Takođe, evidentna je podrška privremenim organima vlasti na Kosovu i Metohiji, koji su se toliko “osilili” da je doveden u pitanje dalji nastavak pregovora Beograd-Priština, koji vodi EU. Jednostavno, na KiM čekaju stav koji će doći od SAD-VB koalicije, u vidu novih diplomata koji se pripremaju za “dovršenje procesa”. S druge strane, svojevrsni pokušaji organa vlasti Republike Srpske da se “otete” nadležnosti koje su “prešle” na nivo BiH vrate, na zapadu se ocenjuju kao najveća opasnost miru na Zapadnom Balkanu i otvoreno ukazuje na remetilački faktor –  personalizovan kao Milorad Dodik.

EPILOG

More se samo malo stišalo do neke nove bure, napisao je Lav Tolstoj u svom delu Rat i Mir. Da li bura počinje, sami prosudite.

Bajdenovo – Vratila se Amerika, možda još nije dovoljno jasno, kao ni u početku Trampovo – Amerika na prvom mestu.

Gde se stvarno vratila Amerika vrlo brzo će pokazati vreme. Pri tome, veliki međusobno ne ratuju, oni trguju. Zašto baš mi, verovatno će zakukati neko mali. Posle sramnog izlaska iz Avganistana, stalno se isčekuje gde će zapad hvatati poen.

Dolazi Nova godina opasnih igara.

Prof.dr Božidar Forca

 

More Stories
AVGANISTAN KAO TRAMPOV KEC U RUKAVU