PROLOG: Moj unuk, koji zbog zdravstvenih problema neki dan nije išao u školu, dođe i upita me: „Deko šta znači ovo m2=cm2. Šta će tu broj 2? Pokušah da mu objasnim da se radi o kvadratnom metru i kavdratom centimetru i rekoh: „Ako dužni metar ima 100 cm, onda kvadratni metar ima 100 puta više (100×100=10.000)“. Tako mu pokazah za sve relacije (metar, decimetar, centimetar i milimetar). Elem, pokušah da proverim kako je „razumeo“. Malo se buni u odgovorima (brka dužinske i kvadratne veličine). Onda mu nacrtah kvadratni decimetar i sve kvadratne centimetre unutar njega i rekoh – „prebroji“. Ali, bio je zanet nečim drugim (igrice) i nije ga baš zanimala matematika. Setih se kako je Miloš veliki (Obrenović) pregovarao s Turcima: „Tražim – ne daju, molim – ne čuju, platim – daju“! Rekoh unuku: „Za svaki tačan odgovor dobiješ 500 dinara“ i očas planuše kvadratne mere. E, Miloše, Miloše!
RAZUMEVANJE
Ako se upustimo u teoriju s etimološkog aspekta posmatrano, videćemo da se značenje termina „razumevanje“ vezuje za sinonime: interpretacija, gledište, vidik, pogled, mišljenje, mnjenje, nazor, ocena, poimanje,prosuđivanje, shvatanje, spoznaja, sud. Dakle, ako se vratimo mom unuku, on je shvatio (spoznao) da 1m2 ima 10.000cm2, kao i sve relacije od metra do milimetra, u kvadratnom obliku. Da sam ga pitao kako razume pesmu Tome Zdravkovića “Danka”, bili bi upotrebljeni drugi sinonimi. Zato, razumevanje uvek podrazumeva izvesno znanje o – poznavanje onoga što je predmet.
Ako pak terminu “razumevanje” priđemo sa filozofskog aspekta, doći ćemo do Kantovog stava: “Svo naše saznanje počinje čulima, prelazi od njih na razum i završava se umom”. Dakle, vraćajući se mom unuku, on nije samo shvatio odnos kvadratnih dimenzija, već je dobio novo relativno trajno (sa)znanje.
Postavlja se pitanje kako mi to razume(va)mo? I tu nauka (logika) ima objašnjenje, a pojedini autori tvrde da se razumevanje odvija na sledeće načine:
- deduktivno objašnjavanje (činjenica se dedukuje iz skupa opštih iskaza),
- interpretativna doslednost (konzistentno poimanje iskustva),
- poimanje posredstvom otkrivanja činilaca kojima se kontroliše neka pojava i
- intuitivno razumevanje (čisto lično iskustvo).
Izgleda da je sad malo jasnije šta znači “razumeti”. No, da li je baš tako? Na primer, vrlo je jednostavno razumeti da su 2+2=4. Ali, kako razmeti nekoga koji kaže 2+2=5? Ili, kako razumeti da se Mileva (supruga mirnog Pere opančara) spanđala sa Đoletom (probisvet i gasterbajter u Nemačkoj)? Uh,uhuh…mogu nebrojeno “razumevanja” da vam navedem, samo je pitanje – ČIJIH?
Tako, dolazimo do bitnih odrednica termina “razumevanje”, koje možemo okarakterisati najmanje sa dva aspekta: 1) objektivno saznanje i 2) subjektivan sud.
Objektivno saznanje, često, jeste proizvod čula (vidim, čujem, osetim), ili neoborivih činjenica, koja preko razuma dolaze do uma (Kant) i postaju razumevanje. Svakako, informacije koje treba da razumemo, preko naših čula treba da dolaze u za nas jasnim (razmljivim) simbolima. Na primer, Beograd je glavni grad Srbije, razumeće svako biće srpskog govornog podrčja. Ali, to isto na engleskom (Belgrade is capital city of Serbia) razumeće onaj ko poznaje engleski jezik. Subjektivno razumevanje, pak, ulazi u domen spekulacije, gde se čulnom (pa i objektivnom) dodeljuju sopstveni (ili nametnuti) stavovi, povezani s mnogim faktorima (emocija, predrasuda, interes, običaj…). Dakle, u subjektivnom razumevanje je u pitanju interpretacija, stav i sud, a ne nešto što bismo mogli označiti kao objektivno saznanje. I kod objektivnog i kod subjektivnog pristupa, razumevanje je individualno – svako od nas to baš tako razume! Tako, svako razumevanje ima “svoju logiku”!
SPORAZUMEVANJE
Nebrojeno je sinonima preko kojih se pokušava doći do toga šta termin “sporazumevanje” znači. Najčešći među tim sinonimima jesu: komuniciranje, pregovaranje, dogovaranje, ugovaranje, opštenje, sporenje, pomirenje, uspostavljanje saradnje, razrešenje, slaganje, zbliženje…Kada pogledamo navedene sinonime, čini nam se najbližim da zaključimo da je sporazumevanje, u suštini, opštenje nekoga s nekim o nečemu. Za takvu rvrdnju možemo navesti nebrojeno situacija, kao na primer:
- Braća su se (konačno) sporazumeli oko međe,
- Partizan i Zvezda su se dogovorili da odlože međusobni susret zbog zaraženosti igrača u oba tima korona virusom,
- Uspostavili smo saradnju sa Fakultetom iz Skoplja i sklopili sporazum o tome,
- Juče sam u pošti sklopio Ugovor o dozvoljenom minusu na tekućem računu,
- U Briselu je 2013. godine potpisan Sporazum (Briselski sporazum)o principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine,
- U Vašingtonu je aprila meseca 1949. godine potpisan Sporazum (Ugovor) 12 zemalja o formiranju NATO (Vašingtonski sporazum/ugovor),
- U Ohaju (SAD) je 1995. godine potpisan Sporazum (Dejtonski mirovni sporazum), kojim je obustavljen rat u Bosni i Hercegovini,
- Supruga i ja smo se konačno saglasili da je bolje da kupimo novu veš-mašinu nego da idemo na more,
- Avgusta meseca 2021. godine konačno je reazrešen sukob SAD i Avganistana, dogovorom američke vlade i Talibana,
- Sud i osumnjičeni su se sporazumeli da osumnjičeni dobije status zaštićenog svedoka,
- U poslednjih nekoliko godina došlo je do zbližavanja pogleda Mađarske i Srbije po mnogim pitanjima…
- Sve članice EU, kao i neki kandidati za članstvo u Uniji, su se saglasile oko uvođenja sankcija Rusiji,
- Mi u kolektivu smo se dogovorili da damo ko koliko može u akciji “pomognimo Milenku”.
Iz napred navedenih sinonima termina “sporazumevanje”, kao i ponuđenih primera, uočavamo dva elementa. Prvo, sporazumevanje je proces i/ili događaj opštenja nekoga s nekim o nečemu, pri čemu je to “nešto” od interesa za strane koje se sporazumevaju, ili za neku treću stranu. Drugo, proces i/ili događaj sporazumevanja rezultuje usmenim ili pisanim oblikom, odnosno formom.
Iz oba prethodno navedena elementa, iako pripadaju sporazumevanju, ovoga puta ciljno isključujemo: 1) proces razgovora (komuniciranja) dve (više) osoba različitih govornih područja, koji pokušavaju da se sporazumeju (razgovaraju), a nedovoljno poznaju jezik druge strane i 2) proces sporazumevanja gluhonemih osoba posebno utvrđenim znakovima.
RAZUMEVANJE SPORAZUMEVANJA I SPORAZUMEVANJE O RAZUMEVANJU
- Razumevanje sporazumevanja
U biti sporazumevanja, formalno-logički posmatrano, jesu dve reči: „spor“ i „razumevanje“. Tako, govorimo o SPOR-RAZUMEVANJU. Pri tome, reč „spor“ ne mora da ima samo negativnu konotaciju, (svađa oko nečega), odnosno pod njom se podrazumeva svako dodirno pitanje (tema) koja traži razrešenje i (p)o kojoj se se neko s nekim sporazumeva.
Da bi se po dodirnoj temi sporazumeli, strane moraju da je razumeju na približno sličan način. Približno sličan način razumevanja spora, najčešće, iz njegovih mogućih izlaznih varijanti eliminiše druge i utvrđuje jednu, koja se, u tom trenutku (datom skupu uslova) smatra optimalnom (najbolja u mogućem skupu izbora). Možda su Zvezda i Partizan mogli da odigraju utakmicu, ali to ne bi bilo to, bez ključnih igrača obolelih od korone. Mogli smo supruga i ja da odemo na more, ali bi u tom slučaju veš prali na ruke, dok ne skupimo pare za novu mašinu.
Približno sličan način razumevanja spora može da podrazumeva i to da strane u sporu imaju benefite od njegovog rešenja. Sporazum o formiranju NATO podrazumevao je kolektivnu odbranu svake članice ako bude napadnuta. Dejtonski sporazum je podrazumevao bezuslovan prekid ratnih dejstava između svih strana na prostoru BiH. Ugovorom o dozvoljenom minusu pošta je dobila svoje (klijent, kamata…), a ja sam, bar privremeno, ojačao finansijsku konstrukciju (porodični budzet), ili rešio neki trenutni finansijski problem.
Približno sličan način razumevanja spora može da podrazumeva da jedna od strana u sporu postigne benefit, a druga umanji posledice da do sporazuma nije došlo. Sud je davanjem statusa „zaštićeni svedok“ obezbedio potrebne informacije, kojih u drugom slučaju (verovatno) ne bi bilo. S druge strane osoba sa statusom „zaštićenog svedoka“ izbegla je kaznu koja bi mogla da bude dratsična po nju da do tog statusa nije došla. Slična stvar je i u tzv. vansudskom poravnanju, ili u slučaju „nanogice“.
Približno slično razumevanje spora (teme sporazumevanja) može da podrazumeva i to da se sporazumom donosi benefit trećoj strani. Na primer, akcija oko sakupljanja humanitarne pomoći za Milenka koji boluje od teške bolesti, a za lečenje su potrebna značajna finansijska sredstva, koja imenovani ne poseduje.
Približno slično razumevanje spora može da podrazumeva i to da se treća strana „kazni“ zbog svog nekog delovanja. Sankcije EU i zemalja kandidata uvedene Rusiji (Belorusiji, Venecueli…).
Zajednički imenitelj sporazumevanja jeste INTERES, a njegov pojavni oblik je BENEFIT ili SANKCIJA. Interes u sporazumevanju imaju sve strane, dok benefit (neposredno), ili sankciju, mogu da imaju strane u sporazumevanju, ili (posredno) neka treća strana.
- Sporazumevanje o razumevanju
Na osnovu iznetog, postavlja se pitanje – možemo li se sporazumeti po tome šta je razumevanje? Ovo pogotovo, ako smo napred istakli da je razumevanje individualan čin i da svako razumevanje ima svoju logiku.
U odgovoru na prethodno navedeno pitanje (šta je razumevanje), mogli smo postaviti pitanja – kako razumeti sve napred navedeno o sporazumevanju, od međe do humanitarne pomoći. Verovatno će svako od nas imati neko svoje razumevanje navedenih sporazumevanja, što je logično. Za neka sporazumevanja nećemo imati razumevanja, što je, opet, logično. Zato smo nebrojeno puta u situaciji da kažemo – razumem, ali ne shvatam.
Zajednički imenitelj razumevanja je (PRED)ZNANJE pojave o kojoj se traži nečije razumevanje. To (pred)znanje jeste proizvod objektivnih činjenica, naših čulnih opažanja, ali i spekulacija izazvanih pod raznim uticajima (interes, običaj, motiv, emocija, prisila…). Što je više spekulacija, to je teže razumeti nečije razumevanje nečega.
EPILOG
Vratimo se na početak priče.
Neki će razumeti „dekin“ gest onako kako ga i ja razumem – da deko mnogo voli svog unuka i da mu je stalo da unuk nauči štivo iz matematike.
Neki će (pogotovo didaktičari) dekin gest protumačiti (razumeti) kao pogrešan način (metod) edukacije svog unuka (nagrađivanje).
Neki će povezati dekin gest i Miloševo postupanje i razumeti dekin postupak u datom trenutku.
Neki i ne znaju priču o Milošu.
Da bismo razumeli nešto, o tome moramo imati (pred)znanje. Da bismo se sporazumeli o nečemu, predznanje, odnosno razumevanje, moramo koristiti na efikasan i efektivan način. Razumevanje (znanje) je uvek korisno. Korišćenje razumevanja (znanja) u sporazumevanju, može da donese benefit, ali i da se obije o glavu, jer u sporazumevanju vladaju interesi.
E, Miloše, Miloše!
Prof.dr Božidar Forca
