REBALANS NOVOG SVETSKOG PORETKA

PROLOG: Rebalans je termin koji se, najčešće, koristi u ekonomiji, odnosno finansijama, a posebno u vezi s budzetom („rebalans budzeta“). U tom smislu shvaćen, rebalans ima za cilj da projektovani budzet preraspodeli zbog novih uticaja, koji mogu da budu i pozitivni i, posebno, negativni. Tako, kod ne malog broja zemalja uvek se „čeka“ rebalans, po našoj narodnoj – lipši mago do zelene trave.

 

NOVI SVETSKI POREDAK

Mnogo je u ljudskoj istoriji datuma (događaja i procesa) od kojih se sve merilo drugim aršinima, a govorilo – ništa više neće biti kao pre. Složićemo se da je kraj Hladnog rata, oličen u rušenju Berlinskog zida, najavio period za koji se stvarno moglo reći – ništa više neće biti kao pre. Tektonski poremećaj rušenja Berlinskog zida se još nije slegao a (kao ni Đekna) ne zna se kad će.

Ko je prvi upotrebio izraz „novi svetski poredak“, manje je bitno od onoga šta to, u suštini, znači. Neki (Smilja Avramov) kažu da je termin prvi upotrebio američki predsednik Dzordz Buš stariji za vreme Pustinjske oluje (rat u Zalivu, 1991). Međutim, poznato je da na američkoj novčanici od jesnog dolara, iz doba predsednika Vudra Vilsona (na poleđini) stoji – NOVUS ORDER SECLORUM (Novi svetski poredak). Bilo kako bilo, izraz je iz američkog vokabulara.

Šta je Vudro, a šta Džordž podrazumevao pod „novi svetski poredak“, opet je zavrzlama, koju je ogolio Tramp – Amerika na prvom mestu, a nastavio Bajden – Vratila se Amerika.

Vratimo se rušenju Berlinskog zida. Bruto dohodak zapada rušenjem zida bio je zavidan: ujedinila se Nemačka; formirana je Evropska unija i opstao je NATO. S druge strane, konkurencija (istok) na geopolitičkom tržištu doživela je sunovrat: raspušten je Varšavski ugovor i raspao se SSSR. (Razbi-raspadnuta je SFRJ, kao kolateralna šteta).

Dolar, kao rezervna svetska valuta, u dzepu je SAD. Zato, u geopolitički rebalans prva kreće Amerika.  Od Regana (1987) u svih 17 strategija nacionalne bezbednosti SAD stoji interes – biti lider u svetu i izvoznik demokratije američkog tipa. Amerika u izuzetno nelojalnoj konkurenciji na tržištu (OUN) uspeva da održi NATO kao podlogu (polugu moći) zlatnu. Deo centralno i istočno-evropskog tržišta, sa krakom na Balkan, osvojen je u relativno kratkom (za istoriju) periodu. Uspotavljen je monopol (unipolarizam) na svetskom tržištu.

Istočno tržište je pocepano. Lider na istočnom trštu – Rusija, o jadu se zabavlja celu poslednju deceniju, pokušavajući da ne izvuče „deblji kraj“ u deobi s dojučerašnjim „bratskim republikama“, kao i gušenjem unutrašnjih požara (Čečenija). Ruska roba na tržištu imala je cenu kakvu zapad odredi, osim cene nuklearnog (i ne samo nuklearnog)  oružja, koje je Rusija brižno sačuvala, kao prioritet nad prioritetima („crno ispod nokta“).

NOVI NOVI SVETSKI POREDAK

Budi se istok, a zapad (još na lovorikama) tvrdim snom (u)spava(n). Rusija, sa sačuvanim strategijskim snagama i bogata resursima, a u uslovima stabilizacije istočnog tržišta, kreće u rebalans. Oni koji su doprineli raspadu zajedničkog tržišta (SSSR) moraju da osete posledice. Prva na redu je Gruzija (2008), usput Moldavija (Pridnjestrovje), ne značajno, a onda – UKRAJINA! Na drugim delovima nekadašnjeg velikog istočnog tržišta, Rusija ravnim merama uspeva da stvori određenu homogenizaciju, ili izbegne (preupredi) nepotreben sukobe. I uspeva joj to.

U početku „neutralna“, Ukrajina cinculira i pokušava zaokret ka zapadnom tržištu, koje joj širi ruke, ali ne više od toga. Rusija uspeva da nekadašnje svoje tržište (Krim), privremeno ustupljeno Ukrajini, vrati pod svoju tapiju. PANDORINA KUTIJA JE OTVORENA!

Na istoku niče novi GIGANT – Kina. Formalno od 2013, kreće jedan od najvećih svetskih projekata u istoriji – „Pojas i put“, primarno orijentisan ka Evropi, odnosno Evro-aziji. Kineski rebalans je dovodi na prvo mesto u svetskoj ekonomiji.

Dok se istok stabilizuje, zapad „veća“ ko je ko u novom novom svetskom poretku, na sceni je ZAPADNA ANTITEZA.

EU, za koju je Kisindzer rekao da ne zna koga da pozove telefonom kad mu treba, posle propalog Ustava, Lisabonskim sporazumom, formalno, nastoji da postane jedan pravni subjektivite, čak i ustanovljava predsednika Evropskog saveta. Međutim, zna se ko kosi, a ko vodu nosi. Pokušava se stvoriti osovina Berlin-Pariz, ali nekako ne ide. Ipak, ima nagoveštaja da se „trza“ EU ispod poptune dominacije s one strane Atlantika. Pored jasno ustanovljene klauzule o zajedničkoj odbranu EU (iako NATO ostaje kao jedna od poluga), EU (posebno Nemačka) ulazi u sve jače ekonomske aranžmane s Kinom i Rusijom. Ličilo je da EU rebalans nadire.

Svetski moćnik s dolarima koliko treba da se naštanca, teško doživljava terorističke napade „nine eleven“ (2001), ali čini se još teže povratak Rusije, nadiranje Kine i, posebno, trzanje EU. Posle evidentno lošeg izbora – „štap“ i zaglibljivanja u ratove: Avganistan, Irak, Libija, Sirija…Donald Tramp povlači strategijske poteze: Amerika na prvom mestu. To porazumeva, okaniti se svih „ostalih“ ratova i koncentrisati na samo DVA PROTIVNIKA – Kina i Rusija, a „savezniku“ – EU „podeliti packe“.

Svetsko geopolitičko tržište postaje multipolarno, a koliko je polova ne se znaje, ali je najmanje tri (četiri).

NAJNOVIJI SVETSKI POREDAK

Brojni analitičari, među kojima posebno Dz. Naj, stava su da je multipolarni svetski poredak teško definisati, odrediti mu vektore, proceniti ponašanje, a time i teško održiv. Ali, poredak je tu.

Kao i posle Hladnog rata, prvi u rebalans kreću SAD. Još za vreme Trampa, a pogotovo nakon sramnog izlaska z Avganistana, Amerika je u nameri da uzburka svetsko tržište. Prvi je potez prema „saveznicima“ – Americi treba NATO u Evropi, a ne jaka EU. Stoga – UK u procesu Bregzita ide van.

Druga je na redu Kina. Pored pritisaka na „saveznike“ u Evropi da opstruišu „Put svile“, SAD grade istočno-azijska i indo-pacifička partnerstva sa „proverenim“ saveznicima: Kanada, Japan, Singapur, nezaobilazna Britanija i deo Komonvelta – Australija. Svakako, udarac ujednu nogu BRIKS-a je prisutan, a to je Indija. Nema berze koja može da proceni ishod rebalansa ovog modela.

Međutim, najcrnji scenario može da se dogodi u Evropi. Rival pa protivnik (revizionistička zemlja, kako piše u strategiji SAD), pa sada neprijatelj – Rusija mora da se „obuzda“. Model ekonomske logike – opstrukcija „Severnog toka 2“ i neki drugi pokazatelji (ljudska prava, demokratija…), izgleda da ne daje potreban zamajac. Stoga, u igru ulazi OPASNA IGRA. Opasna igra jesu „linije vatre“ oko Rusije. Ionako opkoljenu snagama NATO, SAD Rusiju gađaju u „tanje noge“: Baltičke zemlje, Kaljiningrad, Grenland, Gruzija, Kavkaz, Moldavija i, posebno, UKRAJINA. ŽICA JE ZATEGNUTA, a „crvena linija“ prestala da funkcioniše. Vratila se Amerika, kako kaže Bajden, samo se ne zna odakle (nije to Avganistan sigurno), a još manje – GDE?

Rebalans Rusije, delom oslonjen na značajne resurse i infrastrukjturu, iznenadno(?) ide tuk-na-luk. Pokreće se najsnažnij vojna mašinerija sa nepredividivim namerama, ali sa „zapadnim ubeđivanjem“ da – ide invazija na Ukrajinu u doba Olimpisjkih igara u Pekingu, baš kao na Gruziju 2008. Da li? Postoji li scenario da Ukrajina pokuša da vrati Krim??? Svakako, ne može to Ukrajina sama. Hoće li to Rusija da napadne i koga, ili se brani i od koga?

Rebalans Kine će se znati posle Zimskih olimijskih igara. Hoće li biti igara, posle igara? Da šta će. Kojih. Ne se znaje.

Najnoviji svetski poredak se gradi. Kada će biti sagrađen? Lipši mago do zelene trave!

Prof.dr Božidar Forca

More Stories
STOTINE HILJADE TONA AMBALAŽA STAVLJENO NA TRŽIŠTE U SRBIJI 2019. GODINE