PANDORINA KUTIJA, PRESEDAN I SRODNE REČI

PROLOG: Dana 24.02.2022, formalno posmatrano, Rusija je izvršila oružani napad na Ukrajinu. Prema nekim aktima međunarodnog prava, to je agresija. Upotrebih reč „nekim“, jer pojam agresija nikada nije de iure i de facto doveden u nedvosmislenu i opšteprihvatljivu ravan, kad je međunarodno pravo i njegova primena u pitanju. Sličnih događaja je bilo u prošlosti, a ne moramo ići daleko – prisetimo se napada NATO na SR Jugoslaviju 1999. Koliko sličnosti, toliko i razlika, reći će neki i biće (opet) u pravu, što bi rekao Pašić. Tako, međunarodno pravo postade „pandorina kutija“, „presedan“, a ima još srodnih reči, do kojih trebamo doći.

PANDORINA KUTIJA

Pandorina kutija je prema grčkoj mitologiji bila kutija svih zala, koju je prema legendi Zevs poslao Prometeju za kaznu jer je bogovima ukrao vatru i dao je ljudima.

Pandora je bila prva žena poslana ljudima, a bogovi s Olimpa darivali su je raznim osobinama. Iako je uvreženo koristiti naziv “kutija”, “ćup” ili”posuda” bi bilo ispravnije rešenje. Ćup (od grčke reči πίθος) joj je darovao Hermes ili Zevs. Kasnije je taj ćup u prevodu Erazma Roterdamskog (Hezioda) zamenjen rečju “kutija”, verovatno greškom, ali je naziv Pandorina kutija zaživeo do danas.

Pandoru je s ćupom Hermes doveo Epimeteju, Prometejevom bratu, koga je Prometej bio upozorio da ne prima nikakve darove od bogova. No, Epimetej se zaljubio u Pandoru, primio je, ali joj je ipak naredio da ne otvara ćup koji je ponela sa sobom. Znatiželja, kojom ju je obdarila Hera, prevladala je u devojci, te je ona posudu otvorila, a iz nje su izašla sva zla sveta, koja su uništila čovečanstvo koje je do tada živelo u blagostanju. Pandora je kutiju uspela zatvoriti pre nego što je iz nje izašla nada, te je tako spasila svet od najveće nesreće. Nada se, naime, prema grčkoj reči Ελπις bolje prevodi kao očekivanje zla ili predviđanje nesreće.

E, Grci, Grci…

Ko je kome poslao, a ko otvrorio Pandorinu kutiju u savremenim međunarodnim odnosima? Ko je Bog, kome je poslata i da li je uopšte žena bila ta koja je kutiju otvorila? Posebno, da li je uopšte kutija poslata, ili nešto drugo, a može da bude i u kutiji?

 

PRESEDAN

Presedan je imenica muškog roda, koja potiče od latinske reči praecedens, praecedentum, što izvorno znači – prethodni, ili glagola praecedere, što znači prethoditi. Primenjuje se u svakodnevnom govoru, u sudskoj praksi, ali i u geopolitici. Na primer, u sudskoj praksi označava ustanovljavanje nove upotrebe i primene zakona.

U geopolitičkim uslovima (međunarodni odnosi) posmatrano, presedan ima, pre svega, negativnu konotaciju. Naime, ta negativna konotacija podrazumeva da je neko nekome učinio nešto (lose, strašno, zlo…) što do tada nije bilo regulisano, a pogotovo ne pravno predviđeno. Nakon toga, drugi neko je drugom nekome učinio nešto slično, a pozivao se na prethodno neko – nekome. I tako – virtuoso-virtuosus. Opet pitanje – ko je kome prvi učinio nešto kao presedan da su i drugi pribegli tome?

Jesmo li blizu odgovora? Nismo, svakako, iako ima nebrojeno onih koji će naći svoj primer i za “pandorinu kutiju” i za “presedan” u međunarodnim odnosima. Pogotovo će biti nagađanja oko presedana, te je međunarodnopolitički vokabular uveo reč “izuzetak”

IZUZETAK

Izuzetak je reč koja ima mnogo sinonima, među kojima su i pomenuti presedan, ali i drugi kao što su: iznimka, raritet, pozitivan pomak, ali i promašaj, novitet, ustupak, specifikum, nerešiv problem i mnogi drugi, u zavisnosti od područja u kome se reč porimenjuje.

Kada uđemo u sferu geopolitike i međunarodnim odnosa, često, izuzetak se poredi sa rečju presedan, ali od onih koji taj presedan učiniše, obično, “pravda” rečima – e, nije to isto, to je izuzetak. Svakako, taj ko “pravda” postupak ima svoje “razloge” i rezone na kojima ga zasniva. Otuda, odomaćila se ona – “Izuzetak potvrđuje pravilo”!

PRAVILO

E, dođosmo do jedne reči koja jeste kriterijum po kome bi mogli da rezonujemo šta je pandorina kutija, presedan i izuzetak. Kažem mogli, jer, svakako, nismo mi ni Bog koji je poslao kutiju, niti smo presedan činili, a pogotovo ne pravili izuzetak nečega i nekoga. Dakle, govorimo s teorijskog aspekta.

Dakle, Pandorina kutija, presedan i izuzetak, očevidno, odudaraju od nekog (nekih) pravila. Šta je pravilo?

U opravnom smislu posmatrano, pravilo je izvedenica iz reči pravo, zakon, uredba. Međutim, ta reč (pravilo) upotrebljava se u veoma različitim situacijama i ima mnoštvo sinonima, kao što su: načelo, ograničenje, norma, gledište, shvatanje, verovanje, uputstvo, merilo, stanovište i drugi. Postoji opštepoznati izraz – Zlatno pravilo (Biblija), koje kaže – Ne čini drugom što ne bi voleo da on tebi učini! E da je sreće da se čovek (najoptiji smisao) proidržava zlatnog pravila. Zato, postoji i ona vrlo često upotrebljavana – Nepisano pravilo. Najbolji iskaz tog nepisanog pravila, kad su u pitanju međunarodni odnosi i pravo, rekao je Noam Čomski – Međunarodno pravo važi onoliko koliko dozvole velike sile.

E, sad mislim da smo blizu odgovora!

INTERES – BOG NA NEBU

Svet je satkan od vrednosti posmatranih kao svoijstva da zadovolje neku ljudsku potrebu. Te vrednosti je dala priroda ili ih je stvorio čovek. Kada, s geopolitičkog aspekta posmatramo kako vrednosti (u nacionalnom smislu) tretiraju službena dokumenta država, doći ćemo do vrlo interesantnog podatka – sve države gotovo na istpovetan način identifikuju vrednosti. Pa u čemu je onda problem?

Vrednost je kao termin gotovo u potpunosti supstituiran terminom INTERES. Interes se definiše kao potreba za nekom vrednošću. U tom smislu, artiulisan je i NACIONALNI INTERES.

Kada uđemo u sferu nacionalnih interesa, za razliku od vrednosti, uočićemo da se isti artikulišu na različite načine kod raznih država. To je jedan ugao posmatranja. Drugi i mnogo značajniji ugao posmatranja jeste način na koji države ostvaruju nacionalne interese. Način na koji države ostvaruju nacionalne interese postao je ključni kamen temeljac sukoba u međunarodnim odnosima, jer: ono što je moje, to je samo moje, a ono što je tvoje, to je i moje i tvoje!

Zbog interesa, kako kaza veliki vladika Nikolaj Velimirović, svaki čovek vodi tri borbe. Borbu s prirodom, borbu s drugim ljudima i borbu sam sa sobom.

Interes je imaginarni Bog (Bog na nebu)!

VELIKE SILE – BOG NA ZEMLJI

Ma kako posmatrali međunarodne odnose, uvek ćemo se vraćati državocentričnom sistemu, u kome je država glavni subjekt tih odnosa. Takva situacija, posebno, vezana je za međunarodnu bezbednost. Velika sila se odfređuje po raznim parametrima, u kojima preovlkadavju tri vrste moći: Ekonosmka, vojna i politička. Iako se, uobičajeno, politička moć stavlja na prvo mesto, te moći nema bez snažne ekonomije i jakih oružanih snaga.

U raznim poeriodima razvoja ljudskog roda, postojale su i razne velike sile (carstva). Danas, najčešće, velikim silama se smatraju SAD, Kina i Rusija, dok neki pokušavaju da u taj niz „uguraju“ i Evropsku uniju. Svaka od tih sila raspolaže s parametrima navedene tri vrste moći. S obzirom da EU, bez SAD (NATO) nema vojnu moć (ali i zbog drugih atributa, koje sada nećemo navoditi), otuda joj se i ne priznaje karakter velike sile.

Velike sile (kako kaza Čomnski) jesu Bog na Zemlji!

Previše bi nam prostora trebalo da pojasnimo ovo Velike sile – Bog na zemlji. Međutim, naše pamćenje seže toliko daleko da to i nije potrebno šire pisati.

Bogovi na zemlji do Prvog i Drugog svetskog rata slali su „kutije“ kome su hteli, pa i međusobno. Onaj ko se drznu da ne posluša Boga i otvori kutiju – zna se kako je prolazio.

Prvi, a posebno Drugi svetski rat, načiniše PRVI PRESEDAN. Bogovoi na zemlji nisu više međusobno slali kutije, nego RAJI OVOZEMALJSKOJ, malim, nerazvijenim, zemljama u razvoju (tranziciji). Ko ne posluša Boga i otvori kutiju, opet se zna kako je prošao.

Ugledajući se Bog na Boga kutije počeše bivati sve učestalije, a Bogovi su se pred rajom pravdali – ovo je izuzetak, ne presedan. Tako, kako to u svakom ratu biva, stradaše oni koji se uopšte ne poznaju, zbog onih koji se odlično znaju. Bogovi počeše da trguju, a račune plaća raja.

Međutim, dođe vreme da se i Bogovi ponovo pokače, jer JEDAN JE BOG. A ko je taj jedan ne mogaše da se dogovore. Tako, izgleda da je neki Bog drugom Bogu poslao Pandorinu kutiju.

Izgleda da će jedan od Bogova, koji činiše PRESEDANE i IZUZETKE, a brojnima posla PANDORINU KUTIJU, da brani PRAVILA do poslednjeg Ukrajinca.

NARAVOUČENIJE

Rat nema smisla, ali ima funkciju. Svakako, svaki normalan čovek je protiv rata. Ali, ko je normalan? Koju funkciju im rat Rusije i Ukrajine, teško je utvrditi u pravom smislu, jer je mnogo nepoznatih u formuli. Svakom dobronamernom je stalo da rat što pre stane, da ne ginu nedužni i da se ne razaraju materijalna i ostala dobra. ALI?

Sve su kiše prestalke, i ova će. Šta će biti posle kiše, pokazaće Bog. Nadati se da će to biti Bog na nebu – interes, ali interes čovečanstva, a ne „bogova“ na zemlji.

More Stories
PRIKAZ- NOVE STRATEGIJE NACIONALNE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE HRVATSKE