DA LI SMO NA PRAGU NUKLEARNOG RATA?

Sukobi u Ukrajini se usložnjavaju iz dana u dan, preteći da se preliju i na ostatak Evrope, a sa podizanjem nuklearne gotovosti i na ostatak sveta. Koliko je blizu nuklearna katastrofa?

Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je da se snage za odvraćanje, koje uključuju i nuklearno oružje, stave u stanje visoke pripravnosti. Ova vest zabrinula je mnoge vlade širom sveta ali i obične građane. Prva asocijacija- Hirošima i Nagasaki.

VRSTE NUKLEARNOG NAORUŽANJA?

U principu postoje dve vrste nuklearnog naoružanja ukoliko posmatramo princip na kome rade. Odnosno da li se energija stvara pomoću fisije ili fuzije atoma. Fisija je nuklearna reakcija kod koje dolazi do cepanja nuklearnih atoma, dok je fuzija suprotan proces gde dolazi do spajanja više atoma u jedan. Količina energije koja je se oslobađa prilikom fisije može da bude ekvivalentna od 1 do 500 kilotona eksploziva i u ovu vrstu nuklearnog naoružanja spada atomska bomba koju su SAD bacile na Hirošimu. Druga vrsta nuklearnog naoružanja je fuzijsko naoružanje u koje spada i termonuklearna bomba. Takozvana fizijska bomba ima nekoliko hiljada puta jače desjtvo od atomske bombe. Ona zapravo u sebi sadrži atomsku bombu. Do sada nije korišćena u ratne svrhe.
Na udarnom mestu koje se gađa nastaje eksplozija i pojavljuje se takozvana pečurka (po obiku koji ova eksplozija stvara). Međutim, ogromnu štetu ne nanosi sama eksplozija već udarni talas koji se siri u svim pravcima i njegovu jačinu ne mogu da izdrže ni betonske građevine. Živa bića stradaju od fizičkih povreda ali i unutrašnji organi stradaju usled nagle promene vazdušnog pritiska. Nakon udara dejstvo nuklearnog oružja ne prolazi ostaje radijacija koja ozbiljno narušava ljudsko zdravlje i izaziva preuranjenu smrt.
Jačina udarnog talasa zavisi i od toga da li se nuklearno oružje koristi u vazuhu, zemlji ili pod vodom (na primer testiranja termonuklearne bombe su vršena pod vodom zbog najmanjeg efekta zagađenja). TE se ono može i po tom kriterijumu razlikovati. Količina nuklearnog punjenja i snaga udara odnosno domet koji različito oružje ima može biti još jedan kriterijum razvrstavanja nuklearnog naoružanja. Pa se tako razlikuju rakete velikog dometa ili interkontinetalne rakete sa kojima može da se gađa drugi kontinent, rakete srednjeg i malog dometa. Stoga se često govori o nuklearnom oružju strateškog i taktičkog nivoa.

STRATEŠKO ILI TAKTIČKO NUKLEARNO ORUŽJE?

Prvobitna upotreba nuklearnog naoružanja vezuje se za dejstva iz vazuha odnosno bacanjem bombi iz bombardera. Međutim, kako bi se izbegle sopstvene žrtve tehnologija koja je više zaživela jesu balističke rakete sa nuklearnim punjenjem. Bez obzira na udaljenost ovakav vid napada obezbeđuje napadača odnosno odvija se bez ljudskih žrtava one strane koja rakete ispaljuje. Razvoj raketa velikog dometa ili interkontinetalnih nuklearnih balističkih raketa omogućio je državama sa ovom vrstom oružja da gađaju bilo koju tačku na planeti. Takođe, danas postoje i projektili sa više nuklearnih bojevih glava koje se lansiraju istovremeno i tako gađaju više meta. Što ne ostavlja mogućnost odbrane.
Treba naglasiti da nije svo nuklearno oružje kreirano za destrukciju polovine planete. Nuklearna tehnologija je napredovala i došlo je do razvoja nuklearnih raketa manjeg dometa. Ove rakete imaju malu količinu nuklearnog punjenja, stoga nisu namenjene za veća razaranja ali ono što ih odlikuje je visoka preciznost kod gađanja manjih ciljeva uz zadržavanje velike penetracione moći. Dakle u slučaju gađanja nekog vojnog objekta ovim oružjem ne postoji mogućnost da bilo ko ili bilo šta u tom objektu preživi.

Rusko nuklearno oružje

KO POSEDUJE NUKLEARNO NAORUŽANJE?

Zbog velike zabrinutosti međunarodne javnosti do koje je došlo i zbog testiranja nuklearnog naoružanja potpisan je sporazum o zabrani širenja nuklearnog oružja. Po ovom sporazumu zemlje potpisnice su se obavezale da će uništiti svoj nuklearni arsenal. Međutim, to nikada nisu učinile SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska. Dok tri države koje imaju nuklearno naoružanje a koje nisu ni potpisale ovaj sporazum su Indija, Pakistan i Severna Koreja. Za Izrael se sumnjalo da poseduje ovu vrstu naoružanja, a u javnosti je pominjano i preko 10 drugih zemalja kao posednika nuklearnog naoružanja ali to nikada nije potvrđeno.
U zemlje koje poseduju termonuklearnu bombu spadaju: Kina, Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Indija.
Nema sumnje da su mnoge države razvijale svoje nuklearno naoružanje ali skupa tehnologija i nedovoljno znanja i resursa su ih u tome sprečili. Tako je i Jugoslavija radila na razvoju ove vrste naoružanja ali je na posletku odustala. Danas svet svakako najviše strepi od Ruske nuklearne pretnje.

Kinesko strateško nuklearno oružje

ČIME RASPOLAŽE RUSIJA?

Strateška nuklearna oružja imaju namenu uništenja cele jedne populacije, države ili saveza država dok je taktičko nuklearno oružje dizajnirano za ratna dejstva. Do sada je upotreba nuklearnog oružja bila u domenu pretnje silom u smislu odvraćanja protivnika. S obzirom da bi upotreba ove vrste naoružanja mogla da uništi one države koje uđu u ovaj sukob.
Strateško oružje se još naziva i ofanzivnim dok se taktičko naziva defanzivnim oružjem. Kada je Rusija u pitanju po dostupnim podacima u njeno ofanzivno nuklearno oružje spadaju: RS 28 ,,Sarmat“, RS 24 ,,Jars“, RS 12 ,,Topolj“, Avangard“, RSM ,,Bulva“.
Dok u defanzivno rusko nuklearno naoružanje spadaju: ,,S300“, ,,S400“, K-300 ,,Bastion“, ,,Iskander M“, avioni- SU 24, Tu 22, MIG 31.
Dakle sa opravdanjem se može tvrditi da Rusija raspolaze impozantnim arsenalom nuklearnog oružja, samo po javno dostupnim informacijama.

DA LI ĆE DOĆI DO NUKLEARNOG SUKOBA?

Među mnogim sporazumima koji ograničavaju ili zabranjuju testiranje, razvoj i rasporedjivanje nuklearnog naoružanja, 1987. godine potpisan je i sporazum o nuklearnim projektilima srednjeg dometa odnosno nuklearni sporazum između SAD i Rusije. Ovaj sporazum su 2019. godine napustile SAD optužujući Rusiju da ga je prekršila. Takođe, ono što je predhodilo ovom sukobu jeste i povlačenje Rusije iz sporazuma o otvorenom nebu 2021.godine. Ovaj sporazum je iz 2002. godine i omogućavao je potpisnicama da otvoreno prikupljaju podatke o vojnim snagama i aktivnostima drugih članica.
Dakle postoje naznake da se Rusija više godina unazad priprema za ovaj sukob. Međutim, pojedini stručnjaci iz vojnih oblasti upozoravaju da je srž problema u razmeštanju protivraketnih štitova u Rumuniji i Poljskoj. Uz te sisteme došle su i rakete koje imaju mogućnost da presreću ruske nuklearne rakete i da ih obaraju tako da one ne stižu do cilja. Na ovaj način Rusija je stavljena u pat poziciju a SAD u dominantan položaj. Stoga se smatra je izvor sukoba upravo to.
Danas svet strepi od podizanja nuklearne borbene gotovosti Rusije. Međutim, bitno je razjasniti da se za sada radi o taktičkom nuklearnom oružju i da se još uvek ne govori o strateškom nuklearnom oružju iako se snage za odvraćanje odnose i na ovu vrstu naoružanja.
Da li će doći do nuklearnog sukoba niko ne može pouzdano reći ali da bi upotreba i taktičkog nuklearnog naoružanja značila novu eru i kraj sveta koji poznajemo svesni smo svi. Ili skoro svi?

 

More Stories
Valdai i pravci kretanja ruske spoljne politike