ŠIRINA I DUBINA RATA U UKRAJINI

PROLOG: „Rat nema smisla, ali ima funkciju“. Ovo je poruka francuskog filozofa Andre Gliksmana u delu „Diskurs rata“. Oružana dejstva, kao deo rata u Ukrajini, počela su 24. februara 2022. godine, ali je sukob, kao širi pojam od rata počeo mnogo ranije. Dokle će se razviti i koje su funkcije ovog rata, kao i do kada će trajati, to je teško predvideti. Očevidno je jedno, 21.vek, kao i svaki vek do sada, dobio je centralnu temu – Najnoviji svetski poredak!

RAT

Bezbroj je definicija koje pokušavaju da teorijski odrede pojam rata. Svaka od njih je interesantna, s obzirom na to šta stavlja u fokus definicije, odnosno kako sagledava osnovne karakteristike pojma rat. Ovo s razloga, što definisati neki pojam znači odrediti se prema njegovom sadržaju – najznačajnijim karakteristikama onoga o čemu mislimo. U skladu s navedenim, s metodološkog aspekta posmatrano, korektnom se čini opšte definicija rata, koja kaže da je rat sukob država(…) u kome se vodi oružana borba i borbe u drugim sferama ljudske delatnosti zarad ostvarivanja različitih ciljeva (politički, ekonomski, vojni…).

Dakle, za pojam rata kategorijalni pojam je SUKOB. Ono što rat odvaja od ostalih vrsta sukoba jeste ORUŽANA BORBA. Odnosno, rat svoju punu formu dobija tek oružanom borbom. Stoga, u pravu su oni koji kažu da je SUKOB konstanta međunarodnih odnosa, a da se RAT dešava aciklično, ali takođe – konstantno. Brojni analitičari pokušavali su da pronađu periode razvoja roda ljudskog bez rata i ne uspevaše. S obzirom na konkretan pristup, razlikuju se brojke o ratovima u ljudskoj istoriji.

Zašto rat nema smisla?

Svrha i smisao se često koriste kao sinonimi, a da li ima razlike? Svrha je konačan cilj ili ono što treba postići. Smisao ima više veze sa onim kako shvatamo život dok traje. Smisao je način na koji se neke stvari događaju, a ne njihov konačan rezultat.

Ako prihvatimo odnos pojmova SVRHA (cilj) i SMISAO, onda možemo izvesti nekoliko aksioma zbog kojih rat nema smisla.

Prvo, s obzirom da nema rata bez oružane borbe, to samo po sebi podrazumeva da ostvariti neki cilj (svrhu) tako što će biti pobijeno nebrojeno nedužnih osoba, razrušeno mnoštvo materijalnih dobara, zatrta kultura ili samosvest, pa i nestanak naroda i nacija…samo po sebi nema smisla. Jer, smisao postojanja čoveka je život, gde je prirodna, odnosno nenasilna smrt njen sastavni deo.

Drugo, nijedan rat u istoriji ratovanja nije završen ciljevima (svrha) zbog kojih je započet. To, samo po sebi, ukazuje na činjenicu da je rat samo izgovor ili tobožnja neophodnost da se ostvare „neki“ ciljevi, koji „nisu mogli biti dostignuti na drugačiji način“.

Treće, istorija nas uči da su ratovi puko ostvarivanje pohlepe (sebičnih interesa) onih koji raspolažu moći. Stoga, sila (rat) jeste sredstvo da se ti sebični interesi ostvare po svaku cenu. Svaki rat, principijelno, jeste borba za prostor (teritorija sa svojim kvalitetima, tržište, informacioni prostor…). Otuda, vladati prostorom (svetom) jeste poriv velikih sila različitih epoha ljudskog razvoja jeste ključni uzrok većine ratova do sada.

Četvrto, vreme i prostor su date veličine, a ljudi i sredstva zadate. Vreme i prostor su koinstanta, a ljudi dolaze i prolaze. Vladati prostorom u „svoje vreme“ jeste zla kob ljudske prirode, kao jedne od praosnova i prauzroka rata u nekim teorijama rata.

Ako rat nema smisla, koja je njegova funkcija(e)?

Principijelno posmatrano, ako izuzmemo matematički pristup, funkcija se može poimati sa nekoliko apsekata. Prvo, funkcija je jedna od misija nekog sistema, koja podrazumeva svrhu njegovog postojanja. Drugo, funkcija je skup poslova i aktivnosti koje se sprovode da bi se realizovali ciljevi i ostvarile misije – interesi sistema. Dakle, ključ poimanja funkcije nekog sistema (pojave, procesa) jesu INTERESI. Bezbroj puta je do sada naglašeno da su interesi (sukob interesa) praosnova i prauzrok sukoba i njegovog drastičnog oblika – rat.

Dakle, osnovna funkcija rata jeste zadovoljenje sopstvenih interesa na uštrb suprostavljenoj strani. S obzirom da u ratu moraju da postoje najmenje dve strane, to zadovoljenje interesa obuhvata obe. Svakako, podrazumeva se da su interesi strana u ratu dijametralno suprotni.

S obzirom na navedenu definiciju rata, možemo reći da taj opšti pristup njegovoj funkciji – zadovoljenje sopstvenih interesa, ima svoje modele, koji se prostiru u ravni koje rat čine. To su, primarno, (geo)politički, ekonomski i drugi interesi.

ŠIRINA RATA U UKRAJINI

Rat u Ukrajini, formalno, vodi se između Rusije i Ukrajine. Svakako, iole obrazovanoj osobi je jasno da je to sukob mnogo šireg opsega, koji se vodi na liniji Rusija – atlantisti (SAD i zemlje koje je podržavju, pre svih članice NATO). U posrednom smislu, u rat u Ukrajini umešana je i Međunarodna zajednica, oličena u Organizaciji ujedinjenih nacija. Dakle, širina sukoba je globalna, a njen oružani deo, za sada, omeđen je teritorijom Ukrajine.

U smislu područja u kojima se vodi, rat se osim oružanog (vojnog) proširio u sve ostale sfere (sekrtore), kao što su (geo)politički, ekonomski, informacioni (propagandni i medijski), pa i socijetalni, sa pretnjom da zahvati i ekološki (latentna pretnja od upotrebe oružja za masovno uništenje).

DUBINA RATA U UKRAJINI

Dubina rata jeste kvantitativno-kvalitatitni iskaz njegove širine, koji je neposredno vezan za ciljeve sukobljenih strana. U skladu s navedenim, neophodno je osvrnuti se na dubinu ratom zahvaćenih sektora.

  1. (Geo)politički sektor (dubina)

Politika nije sve, ali u svemu jeste. Politika je delatnost koja primarno usmerava sve ostale dimenzije rata, primarno vojnu („Politika odlučuje kad će mač iz korica i u korice“ – Andre Gave).

Kad je Rusija u pitanju, cilj „specijalne vojne operacije“, kako je imenovana invazija na Ukrajinu, definisan je kao demilitarizacija i denacizacija Ukrajine, uz rešavanje pitanja Dombasa (Luganjsk i Donjeck) te da Ukrajina prizna Krim u sastavu Rusije. Demilitarizacija, posredno, podrazumeva da Ukrajina bude vojno neutralna, pre svega da ne postane članica NATO. S druge strane, o sastavu oružanih snaga Ukrajine razgovaralo bi se tek posle sukoba. Denacizacija je dosta širok pojam, koji bi se mogao podvesti pod to da Ukrajine prekine sa fašističkom ideologijom, posebno prema ruskom narodu u svojoj zemlji, a i prema Rusiji, u širem smislu. Svakako, sukob Rusije i Ukrajine ima svoju jaku istorijsku dimenziju, koja se ovaj put aproksimira (podrazumeva, ali šire ne razrađuje).

Napred navedeni geopolitički sektor rata u Ukrajini, jeste njegov površinski smisao. Dublji smisao ovog aspekta rata jeste sukob na relaciji Rusija – NATO. Principijelno, ovaj sukob se odvija na relaciji Rusija – SAD, pri čemu je NATO poluga moći Amerike. Kraj Hladnog rata u kome je raspušten Varšavski ugovor i raspao se SSSR, jeste još jedan početak nastojanja Amerike da zavlada svetom i da ovlada ključnim geopolitičkim regionom sveta – Evroazijom. Ističući da je neophodan kao garant mira u svetu, Amerika je ubedila OUN u neophodnost opstanka NATO, u skladu sa Glavom VIII Povelje UN (članovi 52 i 53). Iako su Rusiji (Gorbačov) davane garancije da se NATO neće širiti na istok, već 2004. godine Alijansa je izbila na granice Rusije (prijem Baltičkih zemalja). Međutim, uvlačenje NATO u trbuh Rusije jeste poziv Gruziji i Ukrajini da se priključe Alijansi (Bukurešt 2008). Kratkotrajnim ratom u Gruziji 2008 Rusija je privremeno obustavila nastojanje NATO. Ali, Alijansa ne odustaje, tako da se poziv Ukrajini i Gruziji da se priključe ponavlja svake godine, pa i 2021 na samitu u Briselu. Zategnutost odnosa Rusija – NATO posebno je evidentna nakon 2014, kada je Krim vraćen Rusiji, a u regionu Dombasa (Ukrajina) počeo opšti sukob sa proruskim stanovništvom.

Sa aspekta SAD, ovo je ostvarenje cilja formiranja NATO. Naime, prvi GS NATO, engleski general Lord Ismaj je kao ciljeve formiranja NATO istakao: 1) Nemačka pod kontrolu, 2) SSSR van Evrope i 3) SAD u Evropu. Evo, posle više od sedam decenija postojanja, Alijansa je na pragu ostvarenja tog cilja. Ali, to nije kraj „Američkog sna“ – VLADATI SVETOM. Rusija je stoga i identifikovana kao revizionistička država u Strategiji nacionalne bezbednosti i kao generator nebezbednosti. Dakle, Rusija kao takva je „potrebna“ da bi se opravdao opstanak NATO. Rusija je samo prva u pohodu SAD na Evroaziju. Nemačka je sada stvarno pod kontrolom Amerike, na redu je Rusija, a onda Kina, prema kojoj se, za sada, nastupa iz drugih pravac, lagano i lukavo.

Evropska unija, kao ni do sada, nema mehanizam da se otrgne od „ čvrstog zagrljaja“ SAD. „Kad ako ne sad“, reče Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednosnu politiuku Žozep Borelj na predstavljanju Strateškog kursa EU, usmerenog ka Rusiji. Šta je taj strateški kurs? Ništa novo, već samo jedan od inih početaka EU da „igra“ nekavu geopolitičku ulogu, sa formiranjem brzih snaga do 2025.godine. Već viđeno (na papiru). Stoga, geopolitička dubina rata u Ukrajini počinje uspostavljanjem rova između EU i Rusije. Ali, sa tim rovom nije zadovoljna Amerika, odnosno njeno (Bžežinski) „cepanje“ Rusije, koje je do sada bilo na papiru, ulazi u zbilju i ozbiljne projekcije. Dakle, primicanje granicama Kine, na ruševinama Rusije!!!

Geopolitička dubina crta jasnu liniju razgraničenja atlantista i anti-atlantista u svetu. U tom smislu, prisutni su snažni pritisci na male i nerazvijene zemlje da se priklone interesima atlantista. Takav pritisak trpi i Srbija, koja je prostorno „u dvorištu“ evropskih atlantista.

  1. Vojni sektor (dubina)

Oružani deo sukoba Rusije i Ukrajine je tipičan primer asimetričnog rata, u kome jedna strana (Rusija) dominira i primenjuje disimetriju, dok se druga strana (Ukrajina) snalazi kako može – asimetrija.

U invaziji na Ukrajinu, Rusija je primenila već poznati model vazdušno-kopnene bitke (VKB). Snažni vazduhoplovno-raketni udari sa velikih distanci imali su za cilj da obezglave protivnika, unište njegove komandne i centre veze, aerodrome, skladišta, komunikacije, PVO sisteme i avijaciju, da bi kopnene snage čim lakše mogle da prodiru. S druge strane, široko započeti kopneni napad, sa severa, istoka i juga, nije imao za cilj zauzimanje prostora, već razvlačenje ukrajinskih snaga. Ruska strana je saopštila da je prva faza vojne operacije završena, iako se to prostorno ne može jasno utvrditi. Stoga, verovatno su kvalitatitvni rezultati VKB označili kraj te faze. Naime, prema izveštajima Generalštaba ruskih OS, ukrajinska vojska je, praktično, uništena, odnosno svedena na meru u kojoj ne može da se suprostavi ozbiljnije. Međutim, to na terenu i nije baš tako. OS Ukrajine se suprostavljau na svim frontovima i to vrlo žilavo. Prema nekim zapadnim podacima i ruske oružane snage imaju značajne gubiotke u ljudstvu i tehnici (Slika).

Opredeljenje za rat u urbanim sredinama, za sada, jeste jedina prednost Ukrajine. Ne može se zanemariti ni opšta i podrška zapada u naoružanju, ali je to naoružanje za sada simbolično. Dakle, očekuje se druga faza ruske invazije, za koju postoje brojne projekcije gde će da se fokusira – Dombas, iako „iznenađenja“ nisu nemoguća.

Dubina vojnog faktora, dakle, još nije u potpunosti viđena na prostoru Ukrajine. S druge strane, ta dubina ima jednu opasnost po ceo svet, a to je upotreba nuklearnog oružja, koje je od strane Rusije pripremljeno u slučaju da se rat proširi, pre svega na zemlje članice NATO. Svet je pred dubinom iz koje se neće izvući, ako se ostvari.

  1. Ekonomski sektor (dubina)

Ekonomske sankcije su po pravilu jedna od mera koje se primenjuju u opredeljivanju za neku stranu u savremenim sukobima. Nažalost, ta činjenica dobro je poznata našoj javnosti iz rata 90-tih godina na prostoru bivše SFRJ.

Sankcije koje zapadne zemlje na čelu sa SAD i snažnu podršku EU uvode Rusiji su verovatno najsnažnije sankcije ikada uvedene nekoj zemlji u istoriji. Prema izjavi predsednika Vlade Rusije, reče je o oko 7000 različitih vrsta sankcija, koje zapadne zemnlje imenuju u tzv. paketima. Sankcije prema Rusiji, primarno, udaraju na ruske resurse kao glavni spoljnotrgovinski faktor, ali i na blokadu ruskih kapaciteta i zaplenu njihove imovine u inostranstvu, isključenje iz svetskog bankarskog sistema, zabranu saobraćaja svih vrsta preko zemalja članica EU, do udara na ruske oligarhe, brojne pojedince iz politike, do članova porodice ruskih lidera.

Sankcije zapada, za sada, jesu dozirane, u smislu da se spreči veća sopstvena šteta od trgovinske saradnje sa Rusijom, pre svega kad je gas u pitanju, a i neki drugi činioci. Kao i kod političkih pritisaka, i po pitanju uvođenja sankcija Rusiji vrši se pritisak na male zemlje, među kojima je i Srbija.

Ekonomske sankcije prema Rusiji imaće odraza na čitav svet, pogotovo na Evropu, što se već oseća u cenama energenata i hrane. Ono što je pogubno u tim sankcijama jeste njihova dugotrajnost, koja je neprocenjiva. Naime, rušenje jednog ekonomskog sistema i izgradnja novog zahtevaju dug vremenksi period, u kome će se veliki nekako snaći, ali će mali značajno ispaštati.

  1. Socijetalni sektor (dubina)

Svi sektori rata neposredno i posredno imaju odraza na socjetalnu (društvenu) dimenziju, koja se iskazuje kao ljudska (ne)bezbednost. Ovo i s razloga što se prema Izveštaju UN iz 1994. godine (Human Development Report, UNDP New York – Oxford: Oxford University Press, 1994),  ljudska bezbednost posmatra kroz sedmostrukturalnu matricu koja obuhvata: ekonomsku bezbednost, bezbednost u pogledu hrane, zdravstvenu bezbednost, ekološka bezbednost, lična bezbednost, bezbednost zajednice i politička bezbednost. Malo je jedna kolumna da se nabroje sve štetne posledice u navedenih sedam elemenata koje je doneo rat u Ukrajini.

Ključni apsket socijetalne dubine rata u Ukrajini, ipak, jeste MRŽNJA. Taj rat, nedvosmisleno, pokazao je kolika se mržnja usekla u dva duhovno bliska slovenska naroda (Rusi i Ukrajinci), ali i kao odnos sa strane prema jednima ili drugima.

Za plastičan prikaz ove dimenzije rata, koristimo jednu sekvencu iz Generalne skupštine UN:

Kuba je jedna od 24 države koje su nedavno glasale protiv suspenzije Rusije iz Saveta UN-a za ljudska prava, a kubanski predstavnik Pedro Luis Pedroso je bio izuzetno jasan povodom kubanskog stava: “Danas Rusijaali sutra bi to mogla biti bilo koja od naših zemalja, posebno nacija [globalnog] Juga koje ne podržavaju interese [zapadne] dominacije.

Deo Pedrosovog izlaganja:

“Da li bi Sjedinjene Države jednog dana mogle biti suspendovane iz Saveta za ljudska prava? Svi znamo da se to neće dogoditi uprkos neprekidnim i masovnim kršenjima ljudskih prava. Klauzula o suspenziji neće se koristiti protiv Sjedinjenih Država uprkos njihovoj genocidnoj blokadi Kube koja traje više od 60 godina. Ironično, SAD su se usprotivile samom uspostavljanju Saveta za ljudska prava i zatražile glasanje Generalne skupštine UN protiv njegovog osnivanja. Sada pokušavaju da naprave novi korak ka legitimisanju selektivnosti i uspostavljanju Saveta za ljudska prava koji je sve više na usluzi određenom broju zemalja”.

  1. Ekološki sektor (dubina)

Za pojedine teoretičare (Barry Buzan), s pravom, ekološka bezbednost jeste primarna, jer ako nema zdrave životne sredine – neće biti ni nas. Osim što upotreba konvencionalnog oružja imunicije, svakako, svojim razaranjima šteti životnoj okolini, u ratu u Ukrajini tinja latentna opasnost od primene oružja za masovno uništenje (nuklearno, hemijsko i biološko). Dva su aspekta primene OMU posebno karakteristična. Prvo, jeste biološko i hemijsko oružje, koje ulazi u prvi plan nakon otkrivanja laboratorija širom Ukrajine. Iako se zna ko je te laboratorije koristio, ipak, medijska kampanja zapada pokušava da svali teret na rusku stranu, koja je, trobož, spremna da upotrebi hemijsko oružje. Već viđeno (Sirija). Drugi aspekt koji je strašno latentan jeste moguća upotreba nuklearnog oružja. Stvari su došle do ivice i samo jedna varnica sa NATO strane može da stavi PRST NA CRVENO DUGME, a onda će Beri Buzan da bude potpuno u pravu, samo neće imati ko da ga čuje.

  1. Informacioni sektor (dubina)

Postoji izreka da „prvo strada istina, pa počinje rat“. Ta izreka je do sada toliko puta potvrđena (setite se Račka…), da je postala zakonitost. Informaciono ratovanje nije novina u sukobima savremenog sveta, ali jeste do te mere prošireno i sofisticirano, da ulazi u prvi red prioriteta kod sukobljenih strana i njihovih saveznika. Ko vlada informacijama (informacionim prosotorom), vlada sukobom! Otuda, sajber ratovanje dolazi do posebnog izražaja.

Informaciono ratovanje ima svoju aktivnu i pasivnu komponentu. Aktivna komponenta je usmerena ka protivniku, a pasivna ka sopstvenim snagama. Sastavni deo tog ratovanja, i aktivnog i pasivnog, jesu psihološko-propagandna dejstva. Za razliku od čistog informacionog dejstva, psihološko-propagandna dejstva, pored informacija, koriste i konkretne aktivnosti i akcije. Te aktivnosti i akcije sežu i u domen PERFIDIJA, koje su zabranjene međunarodnim humanitarnim pravo, ali ko o pravu u ratu vodi računa…

Uloga medija je izuzetno značajna u informacionom ratu. Da nije Interneta, medijski prostor Evrope bio bi potpuno zatrovan zapadnom (atlantističkom) propagandom.

EPILOG

Ratom u Ukrajini, svet je dobio TEMU ZA 21 VEK – Najnoviji svetski poredak. Geopolitička ŠIRINA rata ukazuje da se isti proširio na ceo svet, a ne samo na Rusiju i Ukrajinu. Vrlo jasno se oslikavaju obrisi ujedinjavanja atlantista i onih koji (za sada) nisu objedinjeni u stvaranju novog svetskog poretka, a imenuju se kao anti-atlantisti. NATO je još jednom „dobio protivnika“ da može da „pravda“ svoj opstanak. Za drugog „revizionistu“, kako Kinu imenuju SAD, grupisanje snaga vrši se na sasvim drugačiji način.

Međutim, DUBINA rata će odrediti – KO ĆE I NA KOJI NAČIN IZUČAVATI NAJNOVIJI SVETSKI POREDAK. CRVENO DUGME, SAMO ŠTO NIJE PRITISNUTO.

Setmo se Ajnštajnove poruke o TREĆEM SVETSKOM RATU i kako će se voditi RAT POSLE NJEGA!

More Stories
KO SU SAMOUBICE?