Rat oko Ukrajine traje dugo, a njegov vojni aspekt (operacije) otpočeo je 22. februara 2022. godine. Da li je ČOVEK shvatio da je bezbednost uslov opstanka, osnovno je pitanje ove kolumne!
KLJUČNO ODREĐENJE BEZBEDNOSTI
Kako rekosmo, postoji nebrojeno stavova o značenju termina bezbednost. Najkraći je stav profesora Beri Bazana (Kopenhaška škola) – bezbednost je odsustvo pretnji. A onda su se postavila logična pitanja – kojih pretnji, na koga su usmerene pretnje, kako se zaštiti od pretnji i druga. Ta pitanja su teoretičari, ali i zvanična međunarodna zajednica pokušali da uokvire u polje istraživanja studija bezbednosti, ili praktičnu delatnost bitisanja na Zemlji planeti. Kad je teorija u pitanju, u nas se najčešće (ne zanemarujući druge autore) pominju dva pristupa tzv. oivičavanja područja studija bezbednosti. Prvo jesu sedam pitanja profesora Dejvida Boldvina, a drugo četiri pitanja koja aposrofira Pol D. Vilijmas.
| Boldvinova pitanja | Vilijamsova pitanja |
| 1. Bezbednost – za koga | 1. Šta je bezbednost? |
| 2. Bezbednost – za koje vrednosti? | 2. Čija bezbednost? |
| 3. Koliko bezbednosti? | 3. Šta se može shvatiti kao bezbednosno pitanje? |
| 4. Od kojih pretnji? | 4. Kako se bezbednost može postići? |
| 5. Kojim sredstvima? | |
| 6. Po koju cenu? | |
| 7. Za koji vremenski period? |
Na početku ovog veka zvanična međunarodna zajednica (OUN) pokušala je da utvrdi koji su to ključni izazovi, rizici i pretnje. U jednoj studiji UN (2002) kao ključne pretnje utvrđene su: 1) ekonomske i društvene pretnje (uključujući siromaštvo, zarazne bolesti i ekološka uništavanja), 2) unutardržavni sukobi, (uključujući građanski rat, genocid i druga masovna nedela), 3) međudržavni sukobi, 4) nuklearno, radiološko, hemijsko i biološko oružje, 5) terorizam i 6) međunarodni organizovani kriminal. Međuti, ovaj pokušaj nije dobio konsenzus među državama sveta. Tako da je ostao kao „dobra namera“.
Referentni objekat bezbednosti
Da bi se utvrdilo određenje bezbednosti, jedno od ključih pitanja jeste – šta (ko) je referentni objekat bezbednosti? Da li je to čovek (ljudska bezbednost), država (nacionalna bezbednost), svetski poredak (regionalna i međunarodna bezbednost) ili – ?, kao globalna bezbednost. Zašto ? – zato što se teoretičari nemogu saglasiti po pitanju šta je referentni objekat globalne bezbednosti. Bilo kako bilo i ma koliko se i teorija i praksa zaklinjali i zaklanjali iza čoveka – ljudske bezbednosti, dominantni referentni objekat bezbednosti bila je i ostala država.
Država je prema Konvenciji iz Montevidea (1933) određena kao: 1) permanentno stanovništvo, 2) utvrđenu teritorija, 3) vlada i 4) kapaciteti da uđe u odnose sa drugim državama. Međutim, u teoriji i praksi se ustalila sintagma „nacionalna bezbednost“. Tu je nastao zaplet oko određenja termina „nacionalno“. Naime, postavilo se pitanje – šta je referentni objekat bezbednosti: država ili nacija? Bez šire analize, može se reći da se pod sintagmom „nacionalna bezbednost“, u suštini, misli na bezbednost države i njenih građana, ma gde oni bili. U tom smislu, svaka država utvrđuje svoje nacionalne vrednosti, interese i ciljeve. Ključni ZAPLET nastaje u utvrđivanju NACIONALNIH INTERESA. Naime, pojam „interes“ je gotovo istisnuo pojam „vrednosti“. Ovo i sa teorijskog, a posebno, sa praktičnog (opredeljenje države) aspekta posmatrano. Bilo kako bilo, nacionalni interes postaje fokus politike i strategije svih država, a time i kamen spoticanja i prauzrok svih sukoba, pa i ratova. Da je to tako, pokazuje i jedna od najrasprostranjenijih definicija bezbednosti koju je dao Arnold Volfers: „bezbednost, u objektivnom smislu, meri odsustvo pretnji po usvojene vrednosti (interese), dok u subjektivnom značenju ona predstavlja odsustvo straha da će date vrednosti (interesi) biti ugrožene“. Na fonu Volfersovih stavova i u Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije piše: Nacionalna bezbednost Republike Srbije je objektivno stanje zaštićenosti njenih nacionalnih vrednosti i interesa i subjektivan osećaj bezbednosti građana.
ŠTA (KO) IZAZIVA, ŠTA JE RIZIK, A KO (ŠTA) PRETI?
U teoriji se pod pojavama koje ugrožavaju bezbednost imenuju izvori, oblici i nosioci. Međutim, praksa je utvrdila pojmove izazovi, rizici i pretnje. Pristupi izazovima, rizicima i pretnjama su različiti. Negde se smatraju pojmovima različite opštosti i značenja (opravdano), dok se u drugim slučajevima poimaju kao sintagma (izazov-rizik-pretnja) jednog niza.
Izazov, po logici, jeste opšti i ambivalentan pojam. Dakle, ne mora primarno da ima negativnu konotaciju. Na primer – izazov za Republiku Srbiju jeste da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Rizik je nižeg nivoa opštosti i kao i izazov može da bude ambivalentan, a poima se najmanje sa dva aspekta. Prvo, u smislu da li će izazov da pređe u pretnju (verovatnoća pretnje, metamorfoza izazova u pretnju), a drugo, kako će reagovanje subjekta bezbednosti uticati na subjekt ugrožavanja bezbednosti. Pretnja je jedino monovalentan pojam, odnosno direktno je usmerena na nanošenje štete (gubitka) objektu bezbednosti.
Kada povežemo navedene pojove izazovi, rizici i pretnje, pored navedenog stava UN (2002), a na osnovu teorijskog istraživanja odnosa država prema izazovima, rizicima i pretnjama (strategije nacionalne bezbednosti), zaključujemo da se oni kreću od 5 do oko 20 vrsta.
Ako generalizujemo najčešće izazove, rizike i pretnje koji se pojavlju u strategijama nacionalne bezbednosti država, možemo ih utvrditi kao:
Napad tipa agresije (međuanrodni sukob i njegovo prelivanje, bez obzira na verovatnoću tog sukoba)
Terorizam
Širenje (proliferacija) oružja za masovno uništenje
Urušavanje država (slabljenje demokratije, korupcija i organizovani kriminal)
Ekonomska kriza (značajni poremećaji u ekonomiji i finansijama)
Visokotehnološki kriminal (informacioni rat, sajber pretnje…)
Ugrožavanje životne sredine (ekološke pretnje, prirodne i ljudskim delovanjem izazvane katastrofe i nesreće)
Ugrožavanje zdravlja (pandemije, epidemije i slično).
Jednim imenom kazano, u savremenim uslovima „odomaćio“ se termin lansiran na zapadu – HIBRIDNO DELOVANJE, koji, praktično, podrazumeva sve što prethodno navedosmo.
SEKTORI BEZBEDNOSTI
Odavno se smatra da su ključne poluge (determinante) moći države ekonomija i vojska, koje proizvode treću i ključnu – političku moć. U tom smislu, kad su u pitanju sektori bezbednosti, navedenim polugama moći dodati su socijetalna i ekološka ravan.
Politički sektor bezbednosti
Politika nije sve, ali u svemu jeste, to je poznato odavno. Međutim, u međunarodnim odnosima, poltika zauzima centralno mesto. To centralno mesto, kako nas uči istorija, zauzima politika velikih sila. A gde je (međunarodno) pravo? E, kako kaza Čomski – međunarodno pravo važi onoliko koliko dozvole velike sile. Vrhovni interes velikih sila jeste globalni uticaj. Taj interes, opet nas istorija uči, nikada nije mogla da ostvari samo jedna zemlja, ma koliko jaka bila. Ali, to nije odagnalo težnju za svetskom hegemonijom. Smenjivali su se svetski hegemoni kroz istoriju, dok nije srušen Berlinski zid (1989). Tektonski poremećaj rušenja Berlinskog zida trajao je do 22.februara 2022.godine. A onda, kako seizmologija navodi, veliki tektonski poremećaji, obično, praćeni su manjim ili većim poremećajima (potresima) i nikada se ne pjavljuju izolovano. Tako, napade Rusija Ukrajinu. Niko razuman ne može proceniti skalu ovog poremećaja (ne po Rihteru), ali je sigurno da je snažnija od rušenja Berlinskog zida. Na sceni je stvaranje najnovijeg svetskog poretka u međunarodnim odnosima, koji nemaju krajnje rešenje. Iako u teoriji postoje stavovi da se stvaara multipoalrni poredak, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi koji su njegovi polovi. Dakle, po ko zna koji put, poltika velikih sila odrediće SUDBINU sveta! U svemu tome, paradoksalno zvuči pozicija OUN, kao i ponašanje „malih“ država. Kad je Evropa u pitanju, stvara se nova „gvozdena zavesa“ samo u obrnutom smeru od one koju je imenovao Čerčil posle Drugog svetskog rata. Stvara se zavesa od Atlantika do Bajkala i Crnog mora. Sudbinu malih država, kad je politika u pitanju, odrdiće pozicija „s ove ili s one strane gvozdene zavese“. Kad su male zemlje u pitanju gotovo da nema dileme – nacionalni interes je podređen interesima krojača zavese. Da li je strpljenje majka mudrosti, kako tvrdi teorija, pitanje je sad?
Ekonomski sektor bezbednosti
Ekonomija je ključna poluga ukupne moći svake države, na kojoj se zasniva i vojna i politička moć. U tom smislu, ekonomski sektor bezbednosti, s pravom, jeste jedan od ključnih. Ekonomski „sistem“ sveta je ratom u Ukrajini toliko narušen da je gotovo nemoguće proceniti domašaje krize koju će proizvesti. U istoriji nezabeležene sankcije koje atlantisti uvode Rusiji, nedvosmisleno, pogodiće ceo svet, pa i njih same. Koliko, teško je predvideti, ali svet ulazi u potpunu recesiju iz koje se mogu „izvući“ (bez nepopravljivih oštećenja) samo najjači. Veliki traže alternative. Rat u Ukrajini deli novi ekonomski sistem sveta na zapad i novi istok. Kome li se privoleti carstvu – da li je to pitanje izbor, mogućnost, ili?
Vojni sektor bezbednosti
Dok je vojski, biće i ratova, kako otužno, a istinito, zvuči rečeno. Rat nema smisla, ali ima funkciju, kaza Gliksman. Koju funkciju ima rat u Ukrajini, ako znamo da to nije samo sukob Rusije i Ukrajine? Sila Boga ne moli, kaže narodna. Dok su jedni (SAD i NATO) silom pokušavali da se nametnu kao svetski hegemon i to im je „gledano kroz prste“, dotle drugi (Rusija) pokušavaju (opet silom) da uspostave globalni balans. Tuk na luk, istorijski posmatrano, učinio je da su ratovi postali zakonitost razvoja ljudskog roda. U ratu stradaju oni koji se ne poznaju, zbog onih koji se odlično znaju! Najopasnija pretnja svetskoj bezbednosti jeste posedovanje arsenala oružja od strane najmoćnijih država sveta koje, u „kritičnom momentu“ može biti upotrebljeno iz „sopstvenih interesa“. Čomski kaza, a mnogi prenesoše, da zapad podržava rat u Ukrajini do poslednjeg Ukrajinca. Međutim postoji pretnja da rat preraste u Fukujaminog poslednjeg čoveka (ne samo Ukrajinca).
Socijetalni sektor bezbednosti
Pravo na život je osnovno pravo i Milenijumski cilj. Ko to pravo jamči? Pravo na zdravu životnu sredinu, na zdravlje, na rad, na…takođe su primarna prava zapisana u ustavima svih država sveta. Ko ta prava jamči? Drastično u svemu tome zvuči poruka Toflera – onako kako radimo i živimo, tako i ratujemo. Dakle, rat je zakonistost ljudskog razvoja. Glad, siromaštvo, beda, migracije, standard života, pismenost, obrazovanje, kultura, sport…sve je podređeno ratu! Bezbednosni poremećaji se ratom osećaju u svim sektorima bezbednosti, ali se najviše ispoljavaju u socijetalnoj ravni. Milioni stanovnika će patiti, dokle?
Ekološki sektor bezbednosti
Ako nema zdrave životne sredine, neće biti ni nas. Tako je rekao profesor Bazan, pokušavajući da dočara koliko je značajan ekološki sektor bezbednosti. No, malo ko na to obrfati pažnju dok ne doje neka ekološka katastrofa. Međutim, rat je opasnost koja sobom posebno nosi pretnju ugrožavanja životne sredine, bilo neposredno ili posredno. Neposredno, jer se stalno „zvecka“ sa upotrebom oružja za masovno uništenje, a posredno kao razaranje postrojenja (nuklearne centrale, rafinerije nafte i drugo), koje mogu izazvati ekološku katastrofu. Hoće li do toga doći u Ulrajini, ili šire, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi.
EPILOG
Bezbednost je pojam koji proširen izvan vojne sfere, a uključujući i nju, jeste preduslov opstanka i razvoja čoveka, njegovih zajednica i okoline. Svaki od navedenih sektora bezbednosti se na sebi svojstven način odražava na ukupnu bezbednost država, ali i celog čovečanstva. U svemu tome, ključnu reč vodi politika, a politiku diktiraju interesi. Kada će se ispraviti greška filozofije pragmatuizma da se vrednosti zamenjuju interesima, ključno je pitanje.
Kada interesi budu podređeni vrednostima i da iz njih izviru, stvoriće se uslovi za opstanak i razvoj čovečanstva. Pragmatično kazano, rat u Ukrajini će stati kada poteče gasovod iz „Severnog toka 2“. Dotle, parola snadi se!
Izvor naslovne fotografije: Novosti.rs
