INTERES
Interes je pojam koji ne poznaje ni klasična ni grčka filozofija, odnosno pojavljuje se u filozofiji pragmatizma. Tako, lord Palmerston kaza: „Velika Britanija nema stalne prijatelje i neprijatelje, već stalne interese“ (Enciklopedija Britanica). Svojom pojavom, praktično, interes je potisnuo ključni pojam – VREDNOSTI u drugi plan. Naime, vrednosti su svojstva nekog dobra da zadovolji neku ljudsku potrebu. S druge strane, interes jeste potreba za odredjenim vrednostima.
Od postanka država modernog tipa, prepliće se odnos interesa i vrednosti, u koji se ubacuje dodatna nepoznata – CILJEVI. Trijada se dodatno komplikuje time što se vrednosti, interesi i ciljevi imenuju kao NACIONALNI. U teoriji, ali i praksi, dolazi do „pojmovnog haosa“, jer se vrši (nede da, negde i ne) poistovećivanje države i nacije, nacije i naroda i ulazi u sferu APROKSIMACIJA, te se nacionalna bezbednost imenuje kao bezbednost države, najčešće.
U tako izvršenoj aproksimaciji, više deklarativno nego stvarno, proklamuju se i u politički diskurs ulaze pojmovi „nacionalne vrednosti“, „nacionalni interesi“, „državni interesi“. Kod ciljeva je još veća zbrka, ponekad se imenuju kao državni, negde nacionalni, ponekad strateški i tako dalje. Dakle, čitava zbrka kategorijalnih pojmova u sferi koja život znači.
Dodatno zamešateljstvo u poimanju (nacionalnih) vrednosti i interesa dovodi činjenica da se nacionalne vrednosti utvrdjuju najvišim pravnim aktom (Ustav), ili nekim drugim dokumentom (Strategija nacionalne bezbednosti), ili podrazumevaju, pozivajući se na Ustav. Tako na primer, nacionalne vrednosti su u Hrvatskoj utvrdjene u Ustavu (član 3), u Srbiji u Strategiji nacionalne bezbednosti, a u Crnoj Gori se kaže da one izviru iz Ustava, iako u tom aktu navedene (eksplicitno) nisu. Intrigantno je što se odredjenje nacionalnih vrednosti u opštem smislu, brši gotovo na identičan način i pod njima, najčešće, podrazunmevaju: mir, sloboda, demokratija, ljudska prava i slobode i slično (potvrda – Tabela).
| AUSTRIJA | poštovanje ljudskih prava i sloboda, princip demokratije i pravne države, prava nacionalnih manjina, podela vlasti, politika mira, poštovanje i izvršavanje obaveza koje proizlaze iz njenog članstva u Evropskoj uniji i ciljeva UN |
| HRVATSKA | sloboda, jednakost, nacionalna ravnopravnosti i ravnopravnost polova, mir, socijalna pravda, poštovanje prava čoveka, nepovredivost vlasništva, očuvanje prirode i čovekove okoline, vladavina prava i demokratski višestranački sistem |
| SRBIJA | sloboda, nezavisnost, mir, bezbednost, demokratija, vladavina prava, socijalna pravda, ljudska i manjinska prava i slobode, jednakost i ravnopravnost građana, tolerancija, transparentnost, solidarnost, rodoljublje i zdrava životna sredina |
Nacionalni interes preovladava u političkom diskursu i u normativnoj regulativi. Pozivajući se na nacionalne vrednosti, nacionalni interesi se različito utvrdjuju od države do države. Stoga, sasvim je opravdan stav da su upravo utvrdjeni (i oni koji se ne saopštavaju) nacionalni interesi predmet spora medju državama i praosnova svih sukoba medju njima (Tabela). Tako, Marks je poodavno kazao: „Interesi nisu ništa drugo nego potreba svedena na pohlepu“! Zašto, zato što se ostvarivanje sopstvenih interesa pravda ugnjetavanjem tudjih.
| DRŽAVA | NACIONALNI INTERESI |
| SAD (Trampova strategija 2017) | 1) Zaštita američkog naroda, teritorije i američkog načina života; 2) Promocija američkog prosperiteta; 3) Obezbeđenje mira putem snage i 4) Jačanje američkog uticaja |
|
Rusija (Strategija nacionalne bezbednosti 2021) |
1) Opstanak ruskog naroda, razvoj ljudskih potencijala, poboljšanje kvaliteta života i blagostanja građana, 2) Zaštita ustavnog poretka, suverenosti, nezavisnosti, državne i teritorijalne celovitosti RF, jačanje odbrane zemlje, 3) Podrška građanskog mira i saradnje u zemlji, vladavina prava, iskorenjivanje korupcije, zaštita građana i svih oblika imovine od protivpravnih radnji, razvijanje mehanizama saradnje države i građanskog društva, 4) Razvoj bezbednosnog informacionog prostora, zaštita ruskog društva od destruktivnog psihološko-propagandnog delovanja, 5) Stabilan razvoj ruske ekonomije na novj tehnološkoj osnovi, 6) Očuvanje životne sredine, očuvanje prirodnih resursa, racionalno upravljanje resursima i adaptacija na klimatske promene, 7) Jačanje tradicionalnih ruskih duhovno-moralnih vrednosti, očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa naroda Rusije i 8) Podrška strategijskoj stabilnosti, očuvanje mira i bezbednosti i pravnih osnova međunarodnih odnosa |
| Ujedinjeno Kraljevstvo | 1)Suverenost, 2) Bezbednost, 3) Prosperitet |
|
Slovenija (Rezolucija o strategiji nacionalne varnosti, 2018) |
Trajni vitalni interesi Republike Slovenije su 1.očuvanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta države i 2. očuvanje nacionalnog identiteta, kulture i identiteta slovenačke nacije kako u međunarodno priznatim granicama Republike Slovenije, tako i inostranstvu.
Strateški interesi Republike Slovenije su 1.priznavanje i poštovanje nepovredivosti njenih međunarodno priznatih granica i državne teritorije, uključujući kontakt teritorijalnog mora s otvorenim morem i vazdušnim prostorom Republike Slovenije, 2. funkcionisanje demokratskog parlamentarnog političkog sistema, 3.poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, 4.dobrobit stanovništva i sveobuhvatan razvoj društva, 5. zaštita života i visok nivo svih oblika sigurnosti stanovništva, 6. zaštita prava i razvoj slovenačke autohtone nacionalne zajednice u susednim zemljama, 7.mir, 8.sigurnost i stabilnost u svetu i 9. očuvanje životne sredine i prirodnih |
| Hrvatska (Strategija nacionalne sigurnosti 2017) | 1)Bezbednost stanovništva, teritorijalni integritet i suverenitet RH, 2) Dobrobit i prosperitet građana, 3) Nacionalni integritet, međunarodni ugled i uticaj RH i 4) Hrvati izvan RH |
|
Srbija (Strategija nacionalne bezbednosti 2019) |
1.očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti; 2.očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti; 3.očuvanje postojanja i zaštita srpskog naroda gde god on živi, kao i nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta; 4.očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu; 5.evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji; 6-ekonomski razvoj i ukupni prosperitet i 7.očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije. |
Uočava se i različita kvalifikacija i tipologija nacionalnih interesa. Negde ih dele na vitalne, strateške i ostale, negde ne, odnosno samo se navode, ili se dodaje atribut „vitalni“.
Odnos nacionalnih vrednosti i interesa prema ciljevima je različit od zemlje do zemlje. Preovladava stav da su vrednosti najviši pojam (ma kako ih poimali), da se iz njih operacionalizuju nacionalni interesi, a oni se pak operacionalizuju na (strateške, nacionalne…) ciljeve (SAD, Hrvatska, Srbija…). Medjutim postoji i praksa da se nacionalnim interesima ostvaruju bezbednosni ciljevi (Crna Gora). S treće strane u nekim državama (Austrija, Madjarska) se poistovećuju nacionalni interesi i ciljevi. U nekim državama (Rusija) se ne pominju ciljevi, nego se nacionalni interesi operacionalizuju na prioritete. Dakle, nema pravila. Tako na primer, Hrvatska je za 4 nacionalna interesa utvrdila 9 strateških ciljeva, dok je Srbija za 7 nacionalnih interesa utvrdila 33 cilja. Rusija je za 8 nacionalnih interesa utvrdila 9 prioriteta i tako dalje.
A šta je sa državnim interesima?
Nema „papira“ u kome su zapisani državni interesi. Oni su stvar dnevne politike i više deklarativno se navode (ili poistovećuju sa nacionalnim), nego što se suštinski obrazlažu!
REPUBLIKA SRBIJA
Republika Srbija je od 2006. godine samostalna i nezavisna država. U Ustavu iz 2006.godine (čl. 97, t.4) je utvrdjeno da je jedna od nadležnosti Republike Srbije da: „uredjuje i obezbedjuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih gradjana“. Ustav se ne izvršava direktno, nego se njegove odredbe bliže uredjuju zakonima i podzakonskim aktima.
Kad je u pitanju odbrana, možemo reći da je ona utvrdjena i zakonom (Zakon o odbrani) i podzakonskim aktima (uredbe, pravila, odluke) kao i Strategijom odbrane (2009 i 2019). Medjutim, odbrana je po prvi put definisana u Zakonu tek 2015 (čl. 4, t.1a): „odbrana Republike Srbije je funkcija države kojom se obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost Republike Srbije; odbrana Republike Srbije obuhvata vojnu i civilnu odbranu”.
Kad je bezbednost u pitanju, iako je viši pojam od odbrane, nacionalna bezbednost je prvi put definisana u našim normativnim aktima 2019 (Strategija nacionalne bezbednosti), kao: “Nacionalna bezbednost Republike Srbije jeste objektivno stanje zaštićenosti njenih nacionalnih vrednosti i interesa od svih oblika ugrožavanja, te subjektivan osećaj bezbednosti građana1 Republike Srbije”.Dakle, nacionalna bezbednost Republike Srbije je defisana dokumentom – strategija, jer Srbija nema Zakon o nacionalnoj bezbednosti.
S obzirom da nema Zakon o nacionalnoj bezbednosti, u Strategiji su utvrdjene i nacionalne vrednoti (navedeno u tabeli) i nacionalni interesi i ciljevi. Nigde se ne pominju “državni interesi” Republike Srbije. Medjutim, postavlja se pitanje – Koliko gradjana Republike Srbije uopšte poznaje Strategiju nacionalne bezbednosti, a posebno ko može da navede nacionalne interese i ciljeve utvrdjene u tom dokumentu? Ne treba mnogo dumati da bi se dao odgovor – vrlo malo. Zašto je to tako?
Zašto se sve ovo ističe u kolumni?
Pozicija Srbije nakon raspada bivše SFRJ je dosta teška i prolazila je kroz ratzličite faze. Ponekad se činilo da Srbija “hvata priključak” za modernism državama, a onda je agresija NATO na SRJ vratila nas unazad nebrojeno godina. Može se reći da je u period 2012-2020 Srbija pojačala svoju reputaciju u medjunarodnim odnosima, ali i dosta stabilizovala unutrašnje političko i ekonomsko (a time i socijalno) stanje. Medjutim, uvek dolazui ALI!. Srbija je nedovršena država, jer nam otimaju deo teritorije – Kosovo i Metohija. Rat u Ukrajini je samo pojačao pritiske na Srbiju, o čemu ne treba posebno mnogo dokaza.
EPILOG
Spasa nam nema, propasti nećemo, kaza nekadašnji predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić. A šta sad da se kaže?
Da smo mala zmelja ne treba da dokazujemo. Da svet uredjuju veliki, to je zakonitost. Da se puno pitati nećemo i to je jasno. ALI – O NAMA SE PITATI MORAMO, to ješ naš zadatak. Naš ne podrtazumeva samo vlast ove zemlje, nego sve nas.
Da bismo se pitali, treba da znamo o čemu to treba da se pitamo. O čemu ako ne o nacionalnim interesima. Znamo li mi Srbi naše nacionalne interese? Ne verujem. Nacionalni interes nije samo ono što je deklarativno utvrdjeno ma u kom dokumentu. To je naš IDENTITET, koji je u nama, u našim genima i u krvi našoj. Dok tako ne bude, dzaba u teoriji (dokumentu) zapisano.
Dakle, krenimo redom! Utvrdimo CILJ, a METOD će sam doći, Ako promašimo cilj – nema rešenja. Ako promašimo metod, možemo doći do cilja, ali na teži način.
Zajedno, samo zajedno!
