Uslov neke pojave (idealne bezbednosti) jesu sve druge pojave koje, delom ili u celini, proizvode tu pojavu. Ključni uslovi koji doprinose (ne)bezbednosti jesu pojave koje bezbednost ugrožavaju, s jedne i, mehanizmi koji sputavaju ugrožavajuće pojave, sa druge strane. Najezdu komaraca, privremeno, možemo sprečiti postavljanjem komarnika na otvore koji vode u kuću. Malo trajnije, ta najezda se sprečava zaprašivanjem komaraca. A komarci će se opet pojaviti, i tako se ciklus komarac-protivkomarac ponavlja – PRIRODNO STANJE STVARI.
Uspeva čovek da privremeno obuzda najezdu komaraca, žutih mrava, bakterija i virusa, da suzbije posledice poplava i cunamija, da se delimično pripremi za zemljotres, uz podnošljive gubitke. Pripremio se čovek i čeka nove komarce (viruse, poplave, cunamije, zemljotrese). PRIRODNO STANJE STVARI! Samo nekako ne uspeva čovek da spreči najezdu ČOVEKA! Ne uspe čovek da spreči najezdu Mongola, Tatara, Osmanlija, Engleza, Nemaca, Amerikanaca, Rusa…? Čekaj, čekaj, pa nema opasnosti od nekih nabrojanih! Da, PRIRODNO STANJE STVARI – SJAŠI KURTA DA UZJAŠE MURTA! A podnošljivi gubici?
PRIRODNO STANJE STVARI
Kažu naučnici da je trava (opšti smisao) najotpornija na svetu. Nema gde je nema. Pa opet kažu naučnici da u prirodi važe prirodni zakoni, gde smo za neke svesni šta se dogadja, dok su neki, ipak, i za nauku tajna (neobjašnjivi). Kažu naučnici da medju životinjama vlada neki poredak – najjači opstaju.
Pogledajmo prirodno stanje stvari, kad su „najdugovečniji“ u pitanju:
- Često se zaboravlja da su sunđeri životinje – iako ne poseduju neke od osobina koje su zajedničke drugim životinjama. Upravo je njihov životni vek jedan od najdužih, pa tako postoje vrste koje mogu živeti više hiljada godina. Sunđer iz dubina mora pod nazivom Monorhaphis chuni može da živi čak 11.000 godina!
- Stručnjaci procenjuju da je životni vek jestivih okruglih školjki oko 225 godina, ali postoje i izuzeci. Tako je pronađena jedna školjka Ming koja je umrla sa 507 godina kada su naučnici pokušali da je izvuku iz voda Islanda.
- I među ribama postoje one koje imamu izuzetno dugačak životni vek, pa se upravo po tome ističe smuđ iz dubokih mora, pod nazivom orange roughy, koji može da živi i 175 godina.
- Kada su u pitanju sisari, definitivno najduže živi grenlandski kit, koji može da doživi i 200 godina.
Pogledajmo šta je PRIRODA učinila sa onima koji medju životinjama najkraće žive (lista 10):
- Kunići (8-12 godina);
- Zamorci (4 godine)
- Riba komarac (2 godine)
- Panter kameleon (1 godina)
- Kućni miš (1 godina)
- Vilin konjic (4 mjeseca)
- Muva (4 nedjelje)
- Dron mravi (3 nedjelje)
- Gastrotrihe (3 dana)
- Vodeni cvetovi (24 sata)
A gde je tu čovek?
Kaže statistika da na svetu živi oko 7,7 milijardi stanovnika. Najdugovečniji (prosečno) prema jednom istraživanju, žive u regionima: ostrva Okinava (japan), Sardinija (Italija), Nikoja (Kostarika), Ikarija (Grčka) i Loma Linda (Kalifornija). Sa prosekom 42,2 godina, Srbi spadaju medju najstarije populacije u Evropi. Prema statističkim podacima koje je 2015. godine objavila Svetska zdravstvena organizacija, tri zemlje sa najvišim životnim vekom 2015. godine bile su Japan (86,8 godina), Singapur (86,1 godina) i Španija (85,5 godina) kod žena, i Švajcarska (81,3 godine), Island (81,2 godine) i Australija (80,9 godina) kod muškaraca. Na dnu lestvice su Lesoto i Južnoafrička Republika, gde je prosečan životni vek oko 52 godine.
Svakog dana u svijetu umre najmanje 150.000 ljudi, a bolesti srca i krvnih sudova su ubjedljivo najveći uzročnici. Kardiovaskularne bolesti svakog dana odnesu gotovo 50.000 života. Oboljenja od raka 26.000 života, a respiratorne bolesti više od 10.000. Paradoksalna činjenica jeste da u svetu dnevno umire oko 12.000 osoba od GLADI! Naime, oko 821,6 miliona ljudi u svijetu, odnosno skoro deset posto ukupne populacije, nema pristup dovoljnim količinima hrane, a 60 posto njih živi na područjima političke nestabilnosti, ratova i sukoba.
Statistika je statistika. Zavisno sa kog joj aspekta prilazite, može da bude svakojako shvaćena. Medjutim, činjenica je da se u statistici sve računa “brojem”. To možemo nekako da prihvatimo kad su sundjeri, školjke, ribe i trava u pitanju. Ali, kad dodjemo do ČOVEKA, broj nas uvek opominje, radilo se o pozitivnom ili negativnom aspektu statističke analize. Zašto? Zato što BROJ NIJE NIČIJI! Seljak u Gvineji Bisao nema pojma šta su kardiovaskularne bolesti, a kamo li koliko ljudi u svetu umire od njih. Stim u vezi, ko uopšte zna da je poginulo 10% ukrajinskih vojnika u dosadašnjem toku rata sa Rusijom. Tako, može se reći da 90% svetske populacije ne tangira ni broj umrlih (bilo od čega), pa tako ni broj poginulih ukrajinskih vojnika. Medjutim, za političare iz Amerike, posebno kad je broj poginulih ukrajinskih vojnika, to je malo, mora još.. A za majke, supruge i decu ukrajinskih vojnika?
PODNOŠLJIVI i PRIHVATLJIVI GUBICI
Dok pišem ovu kolumnu dogodilo se mnoštvo nečega u bližem i širem okruženju, koje tangira našu priču. Na primer, u regionu Ivanjice grad je uništio rod malina, koje su upravo trebale da se beru. Stanovnici gradom pogodjene regije ukazujući na to šta se dogodilo, očekuju da država poboljša protivgradni sistem i (bar delom) nadoknadi gubitak (osiguranje), te razmišljaju o narednoj godini i novom zasadu malina. Dakle, „podnošljiv“ gubitak, pogotovo ako država refundira deo štete. Na drugom kraju sveta, iz neobjašnjivih razloga, mladi čovek usmrtio je 20 svojih vršnjaka, a njega je ubila policija. O kakvom gubitku razmišljaju roditelji pobijene dece…?
Prethodni primeri imaju i mnogo drastičniji aspekt!
Prihvatljiv gubitak/šteta možemo sagledati na primeru malina koje je uništio grad. Naime, ta situacija ima odložen mehanizam, koji se ogleda u tome da uzgajivač malina, praktično, nije imao dobit, već se ona očekivala, ali ga je grad sprečio. Takodje, deo štete nadoknadiće država. Verovatno i medju malinarima neki neće moći da podnesu taj gubitak-štetu, ali samo manji deo njih. Tako, ako nije uspela malina, biće kupusa, paprike i drugo – preživeće se. S druge strane, podnošljiv gubitak je „teža“ kategorija od „prihvatljivog“. Zašto? Zato što je teško proceniti kako će strana koja trpi gubitak, pojedinačno i kolektivno posmatrano, taj gubitak da doživi. Ili, što je vrednost koja se gubi bliža subjektu koji gubitak doživljava, to je podnošljivost tog gubitka manja. Tako, pojedinačno posmatrano, nije mali broj onih koji neki gubitak nisu mogli da prežive. U smislu kolektiviteta, neki gubici su doveli do nestajanja pojedinih vrsta biljaka, životinja, a u društvenom smislu, nestajala su i csrstva i države.
Na drugačiji način posmatrano, možemo reći da se radi o odnosu štete i gubitka. U tom smislu, šteta se, često, može (mora) doživeti kao prihvatljiva, dok se kod gubitka govori o njegovoj podnošljivosti ili nepodnošljivosti.
PODNOŠENJE I PRIHVATANJE GEOPOLITIČKE REALNOSTI
Ceo svet je prihvatio surovu geopolitičku realnost koju sobom nosi rat u Ukrajini, ma koliko se čuli otpori i protivljena vojnoj intervenciji Rusije. Svakako, o načinu „prihvatanja“ te realnosti ne govori se isto u svim delovima sveta. Zašto? Zato što se ta realnost različito tumači, s jedne i, može imati različit nivo posledica po ceo svet, ne samo Ukrajinu i Rusiju, s druge strane. Nivo i karakter posledica po svakog koga tangira rat u Ukrajini, opredeljuje njegovo ponašanje i neposredno se odražava na prihvatanje nove realnosti.
Rat u Ukrajini najteže će podneti Ukrajinci, to je nedvosmisleno. Postoje vrlo ozbiljne procene da iz ovog rata Ukrajina neće izaći ni jedinstvena, ni celovita. Teško će rat u Ukrajini podneti i Rusija. Ovo što zbog direktnih gubitaka u ljudstvu i sredstvima, ali i zbog štete-gubotka na unutrašnjem i, posebno, medjunarodnom planu koje rat sobom nosi. Kakva će Rusija iz ovog rata izaći, teško je proceniti. Postoje procene da ni Rusija, kao i Ukrajina, iz rata neće izaći ni jedinstvena ni celovita. U „vaganju“ gubitka za Ukrajinu i Rusiju, ipak, smatra se da će isti lakše da podnese Rusija.
Nekom rat, nekom brat! To je narodna izreka, a ako je narodna, ne treba je dokazivati. Rat u Ukrajini ostaviće nesagledive posledice na Evropu, ali i ostale delove sveta. Može se reći da malo ko neće imati štete ili gubitka od ovog rata, bilo direktno, bilo indirektno. Ali, ima nekih koji „trljaju ruke“ zbog rata. To su oni koji podržavaju Ukrajinu do poslednjeg Ukrajinca.
Ko je bliže vatri, bolje se ogreje! Da, i to je narodna. Ali, ta narodna ima i nastavak, a to je da biti blizu vatre može da dovede do toga da se zapališ. Nije mali broj onih koji su vrlo blizu vatre. Stoga, od strane nekih se čuje – nas taj rat ne treba da interesuje, mi gledamo svoja posla! E, kad bi to moglo! Nema više indiferentnosti u medjunarodnim odnosima i ne postoje više samo „svoja posla“.
EPILOG
Možeš da nećeš koliko hoćeš, biće kako mora, to je prirodno stanje stvari u medjunarodnim odnosima.
Ako ti drugi kroji kapu, namesti se da bude „taman“, kako ne bi padala preko ušiju i očiju.
U svemu treba biti razuman, krojači će se manjati, što je prihvatljivo, ali kapa je na sopstvenoj glavi, što meže da bude podnošljivo, ali i nepodnošljivo.
