Rat u Ukrajini (ma kako ga nazivali) približava se zimskom periodu.
KROV NAD GLAVOM
Deda Neđine reči „krov nad glavom“ upućene mom ocu, kad je Ukrajina u pitanju, imaju širi i uži smisao.
Širi smisao jeste traganje za odgovorom na pitanje – šta će ostati od Ukrajine? Dakle, krov nad glavom odnosi se na Ukrajinu kao državu. Kako je počeo i kako se odvija, rat u Ukrajini ukazuje na to da ta zemlja neće ostati celovita. Koliki deo će ostati pod „krovom“ koji se Ukrajina zove, teško je proceniti. Prvi pokazatelji ukazuju na to da pod tim krovom neće ostati regija Dombas (Luganjska Narodna Republika i Donjecka Narodna Republike). Rusija je priznala navedene republike kao nezavisne države, da bi, u skladu s članom 51 Povelje UN mogla da im pritekne upomoć u slučaju odbrane. Jedan od prvih ciljeva Rusije u tzv. specijalnoj vojnoj operaciji bio je da se pitanje Donjecka i Luganjska reši u skladu s mirovnim sporazumom iz Minska. Međutim, kako rat odmiče, sve je više „glasova“ da će te dve republike biti pripojene Rusiji. Međutim, o pripajanju Rusiji govori se i za oblasti Zaporožje, Hersonska oblast i Odesa, pa i delova oko Harkova. Dakle, kompletan jugo/istok Ukrajine (oko 20% sadašnje teritorije) smatra se da će Rusija anektirati od Ukrajine. Ima i radikalnijih stavova, koji govore i o osvajanju Kijeva (Rusija je u Kijevu nastala). Najradikalniji pogledi da će Rusija pokoriti celu Ukrajinu, ipak nisu realni.
Ukrajina (ili njen deo), evidentno, zimu čeka „bez krova nad glavom“!
Poseban aspekt „krova nad glavom“ odnosi se na lica čije su kuće (zgrade) porušene i na milione izbeglica. Različiti su podaci o izbeglim licima, kojih je preko 10 miliona. Od toga, oko osam miliona je napustilo Ukrajinu (emigranti), dok su ostala lica interno raseljena po teritoriji Ukrajine koja nije zahvaćena borbenim dejstvima. Krov nad glavom milionima lica iz Ukrajine postali su sabirni centri u zemljama zapadne Evrope (najviše), Rusije i drugih zemalja (manje).
Kao i u svakom ratu i ovde se o izbeglicama govori na različit, pa i pogrdan način (u nekim medijima). Bez obzira na sve te priče, činjenica je da milioni Ukrajinaca verovatno nikada više neće imati „krov nad glavom“ u svojoj zemlji.
HRANA
Hrana je drugi deo naše priče. Postavlja se pitanje: Hrana od koga i za koga? Na ovo složeno pitanje odgovor je višeznačan.
Prvi aspekt promišljanja o hrani jeste ključni. Naime, Ukrajina je „žitnica Evrope“, pa i sveta.
Ukrajina je glavni proizvođač kukuruza, ječma, pšenice, soje, heljde, krompira. Suncokret je nacionalni cvet u Ukrajina i najveći je svetski uzgajivač i izvoznik suncokretovig ulja. Ukrajina je bila i na 5. mestu svetskih izvoznika meda. U Ukrajini se nalazi 25% super plodne ,,crne zemlje”. 70% zemlje se koristi za poljoprivredu što je čini desetom najvećom zemljom sa obradivim zemljištem 339.000 kvadratnih kilometara i zato je zovu ,,žitnicom Evrope”.
Učešće poljoprivrede u BDP Ukrajine je vrlo zapaženo i iznosi oko 10 odsto. To Ukrajinu svrtsava u pretežno poljoprivrednu zemlju, jer je udeo poljoprivrede u razvijenim delovima sveta mnogo biži (u EU je 1,5%, a u Nemačkoj čak 0,68%). To, s druge strane, znači da je Ukrajina značajna za razvijene zemlje kao izvor hrane.
Svakako, rat u Ukrajini će dovesti u pitanje stanje BDP te zmelje, u kom smislu su i UN preduzele aktivnosti da se i tokom rata omogući izvoz hrane iz te zemlje. U tom nastojanju UN najviše je posredovala Turska. Iako je izvoz hrane od strane Rusije selektivno odobren, ipak prema izjavama ruskog predsednika Putina, ukrajinska hrana ne ide onima kojima treba (nerazcvijeni svet), već upravo najrazvijenijima – EU i drugi delovi sveta.
Negativan efekat rata u Ukrajini, logično, dovodi do izuzetno značajnog povećanja cena hrane na svetskom tržištu, što dodatno komplikuje kompletnu situaciju.
Drugi aspekt ovog pitanja (hrana) jeste – kako će se prehraniti stanovništvo same Ukrajine. Tu je situacija vrlo složena. Naime, postavlja se pitanje koliko je uopošte stanovništva danas u zemlji koja se zove Ukrajina. Prema nekim izvorima, u Ukrajini je ostalo oko 20 miliona stanovnika. Naime, oko 10 miliona je izbeglo, a oko 1/5 stanovništva je pod kontrolom ruskih snaga, ili milicija Luganjska i Donjecska.
ENERGIJA
Ključni resurs privrede svih zemalja sveta jeste energija. Otuda, energetska bezbednost se primarno poima kao nezavisnost države u pogledu raspolaganja ključnim energentima. Ta bezbednost ima više aspekata- Prvo, jeste posedovanje energenata za rad privrede. Drugo jeste opskrbljenost stanovništva potrebnim energentima, kako u pogledu električne energije, tako i izvora energije za grejanje. Ključni energenti danas jesu: nafta, prirodni gas, ugalj i električna energija (dobija se iz više izvora).
Rat u Ukrajini, kad je energetska bezbednost u pitanju, posebno pogađa EU, kao velikog zavisnika od ruskih energenata. Na sledećoj slici vidimo odakle EU uvozi prirodni gas.
Svakako, nije samo prirodni gas emergent, ali za EU je trenutno jedan od ključnih problema. Rusija je i značajan izvoznik nafte.
Vrlo značajan izvozni artikal Rusije jeste i ugalj. Zemlje EU-a 45 posto svog ukupnog uvoza uglja i 70 posto termo uglja koji se koristi u proizvodnji električne energije isporučivane su iz Rusije. Prema podacima ruskog ministarstva energetike, Rusija je 2021. u EU prodala 48,7 miliona tona uglja. EU je donela odluku da se zabrani uvoz uglja iz Rusije. Dokle će ta odluka biti na snazi, ostaje da se vidi, kao i za sve druge sankcije (preko 10.000) koje je EU uvelka Rusiji.
Kratkoročna analitika: Prema analizi Centre for Research on Energy and Clean Air (CREA) sa sedištem u Finskoj, prihodi Rusije od izvoza fosilnih goriva ubedljivo premašuju troškove rata koji je započela invazijom na Ukrajinu 24. februara. Prihodi Rusije su u tom periodu iznosili 158 milijardi evra, dok se dosadašnji troškovi rata procenjuju na oko 100 milijardi evra. Analiza je obuhvatila ruski izvoz nafte, gasa i uglja u periodu od 24. februara do 24. avgusta ove godine. Proučeni su podaci transporta brodovima i protok gasovoda. Evropska unija je najveći uvoznik ruskih energenata koje je od početka rata platila 85 milijardi evra, sledi Kina sa uvozom u iznosu od 35 milijardi evra. Unutar Evropske unije prednjači Nemačka sa uvozom ruskih energenata u visina od 19 milijardi evra, što je svrstava na drugo mesto u svetu iza Kine. Analiza CREA pokazuje da uprkos smanjenom obimu uvoza ruskih energenata zbog ogromnog porasta cena nafte, gasa i uglja Rusija ostvaruje “rekordne” prihode.
Do sada smo govorili o posrednom uticaju rata u Ukrajini na energetsku bezbednost, primarno EU. To i jeste jedan od ciljeva koji su postavile SAD, koje nedvosmisleno vladaju Evropom: Učiniti sve da se prekine veza EU – Rusija, odnosno trajno isterati Rusiju iz Evrope. Cilj se postepeno ostvaruje. A šta će biti s Ukrajinom – koga je to uopšte briga! Ukrajini ostaju obećanja da će biti primljena u NATO i EU. A ko će to biti primljen (šta će ostati od Ukrajine) nikome na svetu, a posebno u Ukarajini, nije jasno!
U skladu s prethodnim stavom, dolazimo do PARADOKSA par exelans – Ukrajina nudi električnu energiju Nemačkoj, Poljskoj i još nekim zemljama EU. Da, ima Ukrajina “nuklearke” (Zaporožje najveća nuklearka u Evropi), a šta će od toga biti u kapacitetu – to tek nije jasno.
UTICAJ ZIME NA BORBENA DEJSTVA
Zima se, s pravom, posebno pažljivo procenjuje i isčekuje kad su u pitanju borbe na terenu. Opet paradokslano, mnogi “analitičari” u našim TV emisijama posvećenim ratu u Ukrajini to vide kao “rusku zimu” (Napoleon i Hitler kako su prošli u pohodima na Rusiju), a rat je u Ukrajini!!!
Zima kao godišnje doba negativno se odražava na pripremu i izvođenje borbenih dejstava s više aspekta, a pre svega u odnosu na ljudstvo i na tehniku. Zimske uslove ratovanja primarno opredeljuju: niske temperature, padavine, snežni nanosi, smanjena vidljivost, smrzavanje tla, klizav teren i drugi negativni faktori. Principijelno posmatrano, zima više pogoduje braniocu (ako je pravovremeno pripremio odbranu) nego napadaču.
Ljudstvo, kad je zima u pitanju, primarno je ograničeno boravkom na otvorenom prostoru usled niskih temperatura i mogućnosti smrzavanja. Otuda, očekivati je još veću koncentraciju borbenih dejstava u naseljenim mestima, odnosno korišćenje postojećih objekata (kuća, zgrada i drugih objekata) za smeštaj, zaštitu i dejstva žive sile. Ovo i s razloga što je bilo koji oblik utvrđivanja na otvorenom prostoru izuzetno otežan u zimskim uslovima.
Tehnika, ma koliko bila savremena, osetljiva je na zimske uslove, posebno na niske temperature i mogućnost kretanja van puteva. U tom smislu, očekivati je još veći oslonac na dejstva sa distance, odnosno fokus na dejstva raketnih sistema, artiljerije (dalekometne) i vazduhoplovtsva (podrazumeva i dronove). U tom smislu, ruska strana ima potencijalno preimućstvo.
EPILOG
I u normalnim uslovima (bez rata), za zimu se posebno priprema svako domaćinstvo, pa i država. Krov nad glavom, hrana i energija (ogrev) su ključni resursi za iole optimalan način dočekivanja zime.
RUSKA ZIMA, nije ona iz doba pohoda Napoleona i Hitlera na najveću zemlju sveta. Nije ta zima ni ova koja čeka Ukrajin(ce)u. Ruska zima ne dočekuje napadača, nego dolazi u Evropu.
“Predstojeća zima može se pokazati kao teška za evropske države i one su same za to krive”, kaza nedavno turski predsednik Erdogan. Ironija, ili mudra izreka?
Jedna popularna pesma kaže: “…a zimi samo sneg i MRAK”.
Prof.dr Božidar Forca
