OD 1 DO BESMISLA

POLITIKA I INTERES

Možda ste na osnovu prologa pomislili da ćemo se baviti filozofojiom i biologijom. Da, hoćemo, ali u prenesenom smislu. Naš fokus, ipak, biće politika i interes. Da li i ovde možemo da postavimo pitanje – šta je starije (politika ili interes?). Da, u izvesnom smislu, ali su za nas, ipak, značajnije relacije: 1) Politika interesa i 2) Interesi politike.

Politika

Politika u najširem smislu označava aktivnost kroz koju ljudi stvaraju, čuvaju, provode ili menjaju pravila po kojima žive. Kao takva označava prvenstveno društvenu aktivnost, koja je s jedne strane bitno vezana uz postojanje različitosti i konflikta, a s druge strane spremnosti na kompromis i konsenzus. Politika u pravilu nikada ne predstavlja ostvarenje, nego nastojanje da se ostvari razrešenje sukoba.

Sama reč “politika” potiče od grčke riječi polis, politeia,poliktika,politike, a što znači: država-grad; država, ustav; političke stvari i političko umeće. U razvoju pojma “politika” u društvenim naukama iskristalisala su se neka njen osnovna određenja:

• politika kao “umetnost vladanja”;
• politika kao vođenje javnih poslova;
• politika kao sredstvo rešavanja sukoba;
• politika kao ostvarivanje vlasti, odnosno raspolaganje društvenim resursima.

Interes

Nekoliko puta smo raspravljali o interesima na portalu Odbrana i bezbednost. Stoga, samo ćemo ponoviti neke osnovne postulate o pojmu “interes”. Interes, kao pojam, ne poznaje klasična filozofija. Taj pojam nastaje u filozofiji pragmatizma i u njoj zauzima centralno mesto. Naime, pre pojma “interes” nastao je pojam “vrednost”. Vrednost, u opštem, podrazumeva svojstvo nekog dobra da zadovolji neku ljudsku potrebu. U tom smislu, interes je potreba za nekim vrednostima. Vremenom, pojam vrednosti se “gubi”, a njegovo mesto zauzima pojam interesi, ili se ti pojmovi poistovećuju. Tako, vrlo često ćemo čuti (od političara): “Moramo da štitimo naše (nacionalne) interese”, a ne vrednosti. Poneka kažu objedinjeno – štititi i vrednosti i interese. Jezički je nekorektno reći da se štite (brane) interesi. Odnosno, brane se (štite) vrednosti i to ostvarivanjem interesa. Naime, interesi se u svim strategijama poimaju kao zaštita, odbrana, očuvanje i slično. Dakle, kada kažemo “štititi interese”, znači štititi zaštitu (odbranu, očuvanje…).

Koliko je interes potisnuo vrednosti vidimo i iz utvrđivanja vrednosti i interesa u pojedinim državama. Tako, gotovo u svim državama vrednosti se utvrđuju na sličan način: teritorijalni integritet i suverenitet; ljudska i manjinska prava i slobode; demokratija, zaštita životne sredine…Pa što se onda države sukobljavaju ako, prema sopstvenim propisima, brane (štite) iste vrednosti. Pa sukobljavaju se zbog različito utvrđenih interesa oko sličnih vrednosti!

U skladu s navedenim, vrednosti su relativno trajne kategorije i često se  utvrđuju  najvišim pravnim aktima države. S druge strane, interesi su tipična politička kategorija (opredeljenja vladajućih političkih elita) u određenom istorijskom trenutku. Stoga, Mirjana Radojičić, pišući o geopolitičkoj orijentaciji SAD – Pax Americana, pita: Da li je to “poredak vrednosti, ili haos interesa”?

Politika interesa i Interesi politike

U jednom svom članku Snežana Petrović piše: “Istorija ljudskog društva i političkog sistema pokazuje da se normalno stanje u društvu izražava kroz stalni sukob interesa. Politika se pojavljuje kao posrednik između interesa koji su u korelaciji i koji održavaju zajednicu. Politika je neophodna, a iskustvo kroz istoriju je pokazalo da nema zajednice bez posredovanja između različitih interesa. Većina izvora ljudskih interesovanja nalazi se u sferi materijalne proizvodnje. Država i pravo su nastali kao neophodan instrument i oblik racionalnog uređenja društva na specifičnom nivou istorijskog razvoja, kao i nužna posledica antagonizma interesa. Država i pravo imaju veoma značajnu integrativnu funkciju. Političku moć i dalje ne mogu svi imati i nije moguće vladati poštujući podjednako interese svih. Borba za političku moć je u stvari borba za ostvarivanje ili zaštitu specifičnih i prvenstveno klasnih interesa”.

Politika interesa. Danas se, uobičajeno, kaže – Nije politika sve, ali jeste u svemu! Međutim, kad su međunarodni odnosi u pitanju, bez obzira na postojanje brojnih subjekata u njima, država ima primat, a time je i državna politika ključna poluga svih procesa. U krajnje formalnom odnosu prema vrednostima (što smo ranije istakli), politika u prvi plan stavlja interese. Ti interesi, uobičajeno, imenuju se kao nacionalni. Nacionalni interes se u teorijama međunarodnih odnosa i bezbednosti smatra izuzetno intrigantnim i diskutabilnim fenomenom. Da se radi o vrlo “fluidnom” pojmu, govori i činjenica o kritici nacionalnog interesa, koja se u amplitude poimanja kreće od pola – DA TO NIJE NIŠTA, POJAM KOJI JE PREVIŠE UOPŠTEN, PREVIŠE ŠIROK i PODRAZUMEVA SVAŠTA (Sanderman) do drugog pola DA JE TO MORALNA OBAVEZA I ZVEZDA VODILJA JEDNE NACIJE/DRŽAVE (Morgentau).

Nećemo ići do toga ko je prvi definisao nacionalni interes, ali je činjenica da u razmatranju tog pojma posle Hladnog rata u fokus se stavlja BEZBEDNOST, posmatrana preko njenog proširenog shvatanja, odnosno koja obuhvata političku, vojnu, ekonomsku, socijetalnu i ekološku dimenziju, pre svega. Da je to tako, pokažimo na primeru nekoliko država, od kojih su neke velike sile (Tabela)

DRŽAVA	UTVRĐENI NACIONALNI INTERESI
SAD	1) Zaštita američkog naroda, teritorije i američkog načina života; 2) Promocija američkog prosperiteta; 3) Obezbeđenje mira putem snage i 4) Jačanje američkog uticaja
RUSIJA	1) Opstanak ruskog naroda, razvoj ljudskih potencijala, poboljšanje kvaliteta života i blagostanja građana, 2) Zaštita ustavnog poretka, suverenosti, nezavisnosti, državne i teritorijalne celovitosti RF, jačanje odbrane zemlje, 3) Podrška građanskog mira i saradnje u zemlji, vladavina prava, iskorenjivanje korupcije, zaštita građana i svih oblika imovine od protivpravnih radnji, razvijanje mehanizama saradnje države i građanskog društva, 4) Razvoj bezbednosnog informacionog prostora, zaštita ruskog društva od destruktivnog psihološko-propagandnog delovanja, 5) Stabilan razvoj ruske ekonomije na novj tehnološkoj osnovi, 6) Očuvanje životne sredine, očuvanje prirodnih resursa, racionalno upravljanje resursima i adaptacija na klimatske promene, 7) Jačanje tradicionalnih ruskih duhovno-moralnih vrednosti, očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa naroda Rusije i 8) Podrška strategijskoj stabilnosti, očuvanje mira i bezbednosti i pravnih osnova međunarodnih odnosa
HRVATSKA	1)Bezbednost stanovništva, teritorijalni integritet i suverenitet RH, 2) Dobrobit i prosperitet građana, 3) Nacionalni integritet, međunarodni ugled i uticaj RH i 4) Hrvati izvan RH
SRBIJA	1.očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti; 2.očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti; 3.očuvanje postojanja i zaštita srpskog naroda gde god on živi, kao i nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta; 4.očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu; 5.evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji; 6-ekonomski razvoj i ukupni prosperitet i 7.očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije.

Politika nacionalnih interesa, dakle, formalno (ili suštinski) polazi od nacionalnih vrednosti i za određeni period formuliše (utvrđuje) nacionalne interese. Ti interesi, suštinski, jesu političko pitanje. Uobičajeno je da se nacionalni interesi operacionalizuju na nacionalne (strateške) ciljeve, kojih ima različit broj. No, to nije pravilo. Tako, kad je odnos nacionalnih interesa i ciljeva u strategijama država, prema istraživanju koje sam lično obavio, stanje je sledeće:

• SAD: za 4 vitalna nacionalna interesa utvrđeno je 14 ciljeva ,
• Rusija: u strategiji je utvrđeno 8 nacionalnih interesa, koji se ostvaruju preko 9 nacionalnih strateških prioriteta (ne koristi se termin ciljevi),
• Albanija: U Albaniji je utvrđeno 5 nacionalnih interesa, koji se realizuju preko 9 strateških ciljeva
• Austrija: U Austriji su interesi i ciljevi objedinjeni, a njihov broj je 24 ,
• Mađarska: Slično kao i u Austriji, objedinjeni su nacionalni interesi i ciljevi, a njihov broj je 9 ,
• Slovenija: U Sloveniji je utvrđeno 11 nacionalnih interesa (2 vitalna i 9 strateških), kojima se realizuje 5 nacionalnih bezbednosnih ciljeva ,
• Hrvatska: U Hrvatskoj je za 4 nacionalna interesa utvrđeno 9 strateških ciljeva ,
• Crna Gora: Nacionalnih interesa je 33, od čega su 5 vitalni, 14 strateški i 14 ostali važni, kojima se ostvaruju 3 nacionalna cilja
• Srbija: U Srbiji se utvrđeno 7 nacionalnih interesa, koji su operacionalizovani u 33 strateška cilja .

Interesi politike. Za razliku od politike interesa, interese politike (političkih elita) je teško jednoznačno utvrditi. Ovo iz dva ključna razloga: 1) interes politike (političkih elita) jeste osvojiti vlast i vladati; 2) povezano s prvim,  interesi politike se često ne vide “golim okom”, odnosno uvijaju se u razne oblande, ali i utvrđuju pod raznim uticajima. Obično se kaže da postoji jedna politika države, koja se uslovno deli na unutrašnju i spoljnu. Tako, postoje dva ključna principa: 1) unutrašnja politika – konsenzus i 2) spoljna politika – kompromis. Takođe, logično bi bilo da se spoljna politika vodi za račun unutrašnje. Međutim, samo velike sile svoju spoljnu politiku zasnivaju na unutrašnjoj, dok se male i zemlje u razvoju u unutrašnjoj politici rukovode spoljnim uticajima. Vrlo često, unutrašnju politiku neke zemlje određuju velike sile – SILOM. U tom smislu, politika interesa odlazi na sasvim sporedan kolosek, a na sceni dominiraju interesi politike (političkih elita).

Politika interesa, ma kako ih definisali, sama po sebi ne dovodi do sukoba. Međutim, interesi politike, po pravilu, vode u sukobe. Tako, interes jeste praosnova (prauzrok) sukoba od lokalnog do globalnog nivoa.

KOKOŠKA I JAJE NA PRIMERU RATA U UKRAJINI

Rat u Ukrajini jeste geografska odrednica sukoba koji je nastao “specijalnom vojnom operacijom” (stav Rusije) ili “agresijom” (Rezolucija GS UN) Rusije u Ukrajini, od 24.februara 2022. Prema brojnim analitičarima, nije u pitanju samo sukob Rusije i Ukrajine, već je to proksi rat koji NATO vodi protiv Rusije (ili obrnuto), a preko Ukrajine.

Mnogo je pitalica (kokoška ili jaje) u sukobu Rusije i Ukrajine (Rusije i NATO, Rusije i “kolektivnog zapada”), od kojih ćemo se osvrnuti samo na neke:

1. Presedan i izuzetak – šta je šta, ko je prvi počeo i dokle?

Teško je, ako je uopšte moguće, definisati međunarodno pravo, a pogotovo njegovu primenu u savremenim međunarodnim odnosima. Međutim, činjenica je da su međunarodne odnose, istorijski posmatrano, uvek “diktirale” velike sile. Stoga, teorija realizma (s pravom) stoji na stanovištu da svetom vlada anarhija, u kojoj se velike sile takmiče u moći (nadmoći), čime međunarodno pravo i važi koliko one (sile) dozvole (Čomski). U tom smislu, dva su pojma međunarodnih odnosa i prava vrlo značajna – Presedan i Izuzetak.

Presedan je imenica muškog roda, koja potiče od latinske reči precedens, precedentum, što izvorno znači – prethodni, ili glagola precedere, što znači prethoditi. Primenjuje se u svakodnevnom govoru, u sudskoj praksi, ali i u geopolitici. Na primer, u sudskoj praksi označava ustanovljavanje nove upotrebe i primene zakona. U geopolitičkim uslovima (međunarodni odnosi) posmatrano, presedan ima, pre svega, negativnu konotaciju. Naime, ta negativna konotacija podrazumeva da je neko nekome učinio nešto loše, strašno, zlo…, što do tada nije bilo regulisano, a pogotovo ne pravno sankcionisano. Nakon toga, drugi neko je drugom nekome učinio nešto slično, a pozivao se na prethodno neko – nekome. I tako – virtuoso-virtuosus. Postavlja se pitanje – ko je kome prvi učinio nešto kao presedan da su i drugi pribegli tome?

Izuzetak je reč koja ima mnogo sinonima, među kojima su i pomenuti presedan, ali i drugi kao što su: iznimka, raritet, pozitivan pomak, ali i promašaj, novitet, ustupak, specifikum, nerešiv problem i mnogi drugi, u zavisnosti od područja u kome se reč primenjuje. U pravnom smislu posmatrano, za reč izuzetak se koristi latinski izraz – sui generis.  „U pravu se izraz sui generis (latinski Sui generis) koristi u širokom smislu. Uglavnom  kada nemate pravne argumente da odbranite stav, onda pribegavate kvalifikaciji da je to osoben slučaj, izuzetak od opšteg pravila”, objašnjava pravnik Milenko Kreća, dugogodišnji sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu.

• Rusija je vojno napala Ukrajinu 24.02.2022, bez mandata Saveta bezbednosti UN. Da li je to prvi slučaj u istoriji – Nije.
• Savet bezbednosti UN, ali i međunaordni sud, nisu reagovali na informacije Rusije o nasilju koje je Ukrajina sprovodila u svojim delovima Luganjsk i Donjeck od 2014?. Da li je to prvi slučaj takvog ponašanja UN – Nije.
• Rusija je 2014 vratila Krim u svoj sastav, što zapad imenuje kao nelegitimnu aneksiju dela Ukrajine. Je li to prvi slučaj u istoriji – Nije.
• Rusija je 2008 vojno napala Gruziju i nakon sukoba priznala nezavisnim državama Abhaziju i Južnu Osetiju, koji su do tada bili u sastavu Gruzije. Da li je to prvi slučaj u istoriji – Nije.
• Rusija je priznala nezavisnim državama Luganjsk i Donjeck, kao i prihtvatila njihovo i izjašnjavanje na referendum u oblastima Zaporožje i Herson u Ukrajini da se pripoje Rusiji. Da li je to prvi slučaj u istoriji – Nije.

Ne treba više navoditi. Šta je presedan, a šta izuzetak u navedenom i ko je prvi počeo…Prosudite sami (ali se malo informišite). Presedani i izuzeci su međunarodno pravo doveli do BESMISLA, ali nisu samo oni. DOKLE?

1. Veto u SB UN – šta je šta i dokle?

U jednoj od prethodnih kolumni smo naveli šta je “veto” koje je utvrđeno u Povelji UN, te kako su ga “lansirali” Staljin i Ruzvelt. Nebitno je ko je prvi postavio veto na rezoluciju SB UN, a li je, kako navodi turski predsednik Erdogan, od 2440 rezolucija tog tela, 240 puta postavljan veto. Nakon početka rata u Ukrajini, po ko zna koji put se postavilo pitanje veta i zahtev za njegovo ukidanje. Ali ne samo to, postavilo se pitanje i sastava SB UN (Stalne članice, pre svega). Opet je turski predsednik Erdogan kritikovao UN ističući da samo Evropa, Azija i sevrna Amerika imaju predstavnika u stalnim članicama SB UN, a šta je sa ostalima. Slično je učino i ruski ministar spoljnih poslova Lavrov.

Jedno vreme nakon Hladnog rata veto se izgubilo da bi se početkom ovog veka vratilo i postalo još snažnije. DOKLE? Prosudite samo, jer ja bih vam rekao da znam. Da li bi se, na primer, nešto promenilo po pitanju upotrebe veta, kada bi ga imale nestlne članice SB UN, a da bude oduzeto stalnim članicama? Perpetumobile, svakako, ali je za razmišljanje.

1. Sankcije, šta je šta i dokle?

Sankcija je reakcija društva ili znatnog broja njegovih članova na način ponašanja, koji se time odobrava (pozitivna sankcija) ili ne odobrava (negativna sankcija). Termin sankcija dolazi iz latinskog jezika i preuzet je u većini evropskih jezika sa uglavnom istim značenjem. Sanctio (lat. Sancire) u prevodu znači učiniti svetim, nepovredivim u religijskom smislu. Kasnije je religijski element iščeznuo, ali je ostala ideja nepovredivosti, neprekršivosti pravila. Međutim, u zavisnosti od sfere društvenog života u kojoj se izraz koristi, značenje u izvesnoj meri varira. Nepodudarnosti su uočljive između korišćenja izraza u sociološkom, političkom, pravnom, ekonomskom, etičkom, religijskom ili pedagoškom smislu.

U međunarodnim odnosima sankcije su pravna kategorija, odnosno uvode se među državama, ali i od strane UN prema nekim državama. Ko je, kada i kome prvi uveo sankcije, nećemo istraživati. Šta su sankcije videli smo u poslednjoj dekadi prošlog veka, na sopstvenoj koži!

Rat u Ukrajini, po ko zna koji put, aktivirao je mehanizam sankcija u pojedinim državama, EU, pa i UN. Svakako, sankcije se uvode prema Rusiji, ali ne samo prema njoj. Indikativo, u sankcijama prednjači EU. Zašto? Zato što je EU izgubila i kompas i identitet, slepo sluša Ameriku, pa i po pitanju sankcija. Na redu je OSMI PAKET sankcija EU prema Rusiji. Za razliku od prethodnih sedam paketa, koji su nezabeleženi u istoriji, osmi paket će se odnositi i na nečlanice EU, a koje, na bilo koji način podržavaju Rusiju, ako to tako “proceni” EU. Ne treba mnogo mudrosti da zaključimo da će pod udar sankcija i Srbija, koja nije uvela sankcije Rusiji, nakon otpočinjanja “specijalne vojne operacije”, ili “agresije” na Ukrajinu.

Sankcija je nebrojeno vrsta, a idu do toga da se potpuno zabrani ulazak Rusa u bilo koju državu članicu EU i ne samo EU (primer Švajcarska). To je kulturološki ili socijetalni genocid, bez presedana. DOKLE? Do BESMISLA, jer je nemoguće nekome uvesti sankcije, a da ih ne oseti onaj ko ih uvodi, pogotovo ukoliko je zavistan od onoga kome ih uvodi. Ne treba komentar.

1. BESMISAO BESMISLA

Besmisao besmisla je RAT. Odnosno, rat nema smisla, ali ima funkciju, kako kaza Gliksman. Koju to funkciju (funkcije) ima rat u Ukrajini?  Lako je pogoditi – INTERES. Ko ima interes od rata u Ukrajini? Opet je lako pogoditi – SAD (i atlantisti). Ali ne samo SAD!

“Nit je bilo, niti može biti, jedna kuća, a dva gospodara…”. To su stihovi poznate narodne pesme. Ako je kuća svet, ko je (su) gospodar(i)? Od kraja Drugog svetskog rata dva su gospodara sudarala interese širom sveta: SAD i SSSR. Pokleknu jedan (SSSR), raspade se i, privremeno, prepusti svetsku anarhiju Americi. “Uzjaši Amerika NATO”, koji sačuvaše zvanične UN i galop širom sveta. Zbog čega? Zbog sebičnog interesa – vladati svetom. Za razliku od drugih sila, Amerika nikada nije krila da joj je VITALNI INTERES DA VLADA SVETOM. I uspela je, privremeno, svakako. “Sve ima svoj kraj, pa i doživotna robija”, kaže jedna izreka. Da li je došao kraj američkoj hegemoniji, teško je stopostotno proceniti, ali je činjenica da se mnogi (antiatlantisti) odupiru svetskom hegemonu.

Amerika je u svojoj strategiji nacionalne bezbednosti, ali i u strateškim konceptima NATO, Rusiju označila kao NEPRIJATELJA No. 1, U BEZBEDNOSNOM SMISLU. Kina je označena kao “ekonomski neprijatelj”. Neke od zemalja su ponele atribut “neprijatelja u raznim oblastima”, primarno u sferi bezbednosti. DOKLE (s imenovanjem neprijatelja)? Od 1 DO BESMISLA!

Sada bi se mogli zapitati – šta je starije, politika ili interes? Svakako, nećemo doći do odgovora, kao ni po pitanju kokoške i jajeta. Međutim, interes sam po sebi nije uzrok sukoba, zbog čega politika, nebitno da li je kao pojam nastala pre ili posle interesa, jeste to što ga (interes) pretvara u PRAOSNOVU i PRAUZROK SVIH SUKOBA. Dokle? DO BESMISLA!

EPILOG

Mnogo je toga što možemo analizirati po naslovljenoj temi kolumne, a u traganju za odgovorom – šta je starije kokoška ili jaje. Ali, kolumna mora imati svoj kraj.

Umesto direktnog odgovora na pitanje kolumne, navešćemo reči jednog starogrčkog filozofa.

Starogrčki filozof, istoričar i pisac Plutarh koji je živeo u 1. veku nove ere u jednom od svojih eseja takođe se bavi pitanjem kokoške i jajeta. Pominjući, kao okoreli vegetarijanac, kako smatra da je nemoralno jesti jaje jednako kao i životinju koja je to jaje izlegla, Plutarh postavlja pitanje o tome šta je starije, poistovećujući ga s pitanjem o tome ima li svet početak. Plutarh na kraju rasprave pominje kako, na kraju krajeva, ptica svije gnezdo pre nego što snese jaje, a žena spremi kolevku, ali ipak niko zbog toga ne govori kako je gnezdo starije od jajeta ili kolevka od bebe. Zaključuje da pre formiranja životinje ne može nastati semenka ili jaje, te da možda semenka teži da bude princip, ali da jaje to ne može jer nema prirodu celine, pošto je nesavršeno.

Tako, u odgovoru na pitanje šta je straije kokoška ili jaje, možemo reći – interesi (jaje) politike (kokoška). U tom smislu, ne treba da čudi ako, umesto “da komšiji crkne krava”, uskoro čujemo – Da komšiji crkne kokoška!

Prof.dr Božidar Forca

izvor naslovne fotografije: Associated Press