TRAŽIM POMILOVANJE

Priča kaže da u Amerikanaca postoji jedan nacionalni praznik koji se zove Dan zahvalnosti, koji se praznuje svake godine četvrtog četvrtka u novembru mesecu. Neki analitičari su čak skloni sudu da je taj praznik “popularniji” od Božića, jer ga slavi veći broj Amerikanaca. Novembar je, inače vrlo značajan mesec u SAD. Tako na primer, izbori za predsednika SAD odvijaju se prvog utorka (dan posle prvog ponedeljka) u novembru mesecu. U petak nakon Dana zahvalnosti (“Crni petak”) počinje božićna šoping-sezona sa sniženjima. Dan nakon Dana zahvalnosti nazvan je “crni petak” u žurnalu iz 1951, a odnosio se na pojavu da su radnici izostajali s posla zbog bolesti kako bi imali četverodnevni vikend za Dan zahvalnosti. Ali, vratimo se Danu zahvalnosti.

Smatra se da je neslužbeni Dan zahvalnosti počeo  kao dan kad su ljudi koristili priliku da se zahvale za blagoslov žetve i prethodne godine. U SAD-u slavlje se obično prepoznaje kao događaj kad su engleski kolonizatori održali slavlje da zahvale američkim Indijancima jer su im pomogli da počnu novi život u SAD-u. „Prvi Dan zahvalnosti“ slavljen je nakon njihove prve žetve u oktobru 1621 (naslovna fotografija) Slavlje je trajalo tri dana. Medjutinm, ima i druga priča po kojoj se  Dan zahvalnosti kod nekih Indijanaca obeležava kao Dan žalosti. Iz perspektive mnogih američkih Indijanaca, taj praznik simboliše vekove prisvajanja zemlje i propadanja plemenskih kultura. Protesna grupa Ujedinjeni američki Indijanci Nove Engleske optužuje američke i evropske doseljenike da su izmislili priču o Danu zahvalnosti i od 1970. organizuje Nacionalni dan žalosti na taj dan. Uvek je tako, svaka ljudska vrlina,ujedno je i mana! Ko će svetu ugoditi?

Elem, neposredno pre Dana zahvalnosti ustaljen je običaj da predsednik SAD pomiluje ćurku. Zašto baš ćurku nije potpuno jasno, ali jedna od priča kaže da je ta životinja dovoljno velika da nahrani mnobgo ljudi, a nema druge svrhe (da daje mleko ili da leže jaja). Tako, smatra se da oko 50 miliona ćuraka se nađe na meniju povodom Dana zahvalnosti, a pomilovane budu jedna (ili dve). Jedenje ćurke za Dan zahvalnosti prethodi Linkolnovoj (predsednik Abraham Linkoln) nacionalizaciji praznika 1863. godine. Naime, Linkoln je ustalio taj praznik na četvrti četvrtak u novembru mesecu. Inače, Dan zahvalnosti je ustanovio predsednik Frenklin Ruzvelt 1939. godine, a zakonski ga je ozvaničio Kongres 1941. godine.

Pomilovanje ćurke za Dan zahvalnosti, kao ritual, ustanovio je predsednik SAD Ronald Regan 1987. godine, a nastavili su svi njegovi sledbenici na toj dužnosti. Ove godine, (Slika) predsednik Bajden je pomilovao dve ćurke, po imenu Čokolada i Čip.

 

 

Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/526025/Bajden-pomilovao-dve-curke-pred-Dan-zahvalnosti, 22.11.2022

PESMA KAŽE, o šta sve pesma ne kaže. Inače, malo je iskaza u životu čoveka koji ga toliko mogu ganuti, kao što je to pesma (Pesma nas je održala, njojzi hvala). Elem, vrlo cenjena i poznata pesnikinja u srpskom rodu jese Desanka Maksimović. Napisla je mnoštvo pesama, a poznata je i po zbirci  – TRAŽIM POMILOVANJE (1964). Mislim da nema iole učene osobe u nas koja za tu zbirku pesama Desanke Maksimović nije čula, pa čak i da po neku pesmu od njih sada odrecitovati zna.

U zbirci pesama TRAŽIM POMILOVANJE (nazvanoj po jednoj od pesama u zbirci) vrlo su duboke, ciljane, jako složene, a vrlo razumljive reči, najčešće (prenosno) upućene Caru Dušanu. Car Dušan, 14.vek, prvi krunisani srpski Car, pa to je vreme kada  Amerika još nije bila ni otkrivena kao kontinent!

Desanka Maksimović

U zbirci Desanka, iznmeđu ostalog, traži pomilovanje: ZA JERES, ZA SEBRA, ZA PASTVU SRCA, ZA MARIJE MAGDALENE, ZA SUŽNJE POMILOVANE, ZA NEROTKINJE, O KAMENOVANJU, ZA ŽIR, ZA KALUĐERA, ZA ALKOHOLE, ZA POSLEDNJE DANE, ZA SVADBE BEZ VENČANJA, ZA PESNIKINJU, ZEMLJU STARINSKU, ZA SEDAM GLADNIH GODINA, ZA SVRGNUTE, ZA PESME, ZA PEPELJUGU, ZA LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA, ZA ZEMLJU KUDA VOJSKA PROĐE, ZA BOGOVE, ZA NAIVNE, ZA NESHVAĆENE, ZA VOJNIČA GROBLJA, TRAŽIM POMILOVANJE, O PRAŠTANJU…Nema “ćurke” u stihovima Desankinim.

Iako su i ove Desankine pesme pune emocija, radi se o drugačijim emocijama. U pitanju je rodoljubiva poezija, jer pesnikinja u ovoj zbirci vodi ‘diskusiju’ sa “Dušanovim zakonikom” (donet 1349). Nakon što je pročitala ovaj dokument, pesnikinja je počela da saoseća sa onima koji pate te joj se rodila ideja da povede lirsku diskusiju sa ovim zakonskim aktom. Ona želi da bude glas svoga naroda. Pri analizi ovog dela treba imati na umu da je “Dušanov zakonik” ocenjen kao poprilično surov, barem kada je o kažnjavanju reč.

O tome kako je Zakonik postao predtekst za nastanak zbirke pesnikinja je govorila: „Počela sam da ga prelistavam”, kaže ona, „i odjednom kao da me je munja ošinula: izbilo je eruptivno iz mene sve moje shvatanje o krivdi i pravdi, o kaznama i oproštajima, o grešnima i pravednima… ono što sam dugo nosila u sebi”. Tako je nastala kultna zbirka Tražim pomilovanje, koju je nazvala „lirskom diskusijom” sa čuvenim pravnim spisom najznačajnijeg srpskog srednjovekovnog vladara.

STVARNOST (ZBILJA) KAŽE da će i ove godine preko 50 miliona Amerikanaca uz pečenu ćurku proslaviti Dan zahvalnosti, a Čokolada i Čip će biti sačuvane na nekoj farmi ove godine (za stolom, ne na stolu). A dogodine? Tako je to u Amerikanaca, zna se za šta su ćurke!

A šta stvarnost još kaže (samo neki aktuelni detalji)?

Kako pokazuju Siprijevi (švedski Institut SIPRI) podaci, američki vojni budžet je 2021. iznosio 801 milijardu dolara. I dalje Amerika troši na vojsku više nego što zajedno troši sledećih nekoliko zemalja na listi država s najvećim vojnim budžetima. Druga je Kina s 293 milijarde dolara. Rusija je na ovoj listi peta, a „Blumberg” javlja da će se ruski budžet za armiju sledeće godine dramatično povećati na 85 milijardi dolara.

U Kapitol je prošle nedelje stigao vladin predlog da se Kijevu (Ukra          jina) pošalje dodatnih 37,7 milijardi dolara, javio je „Hil”. Ovaj novac dolazi povrh 13,6 milijardi dolara, koliko je Vašington poslao Kijevu u martu, i 40 milijardi dolara poslatih u maju. Ako predsednik Džozef Bajden dobije „zeleno svetlo” i za ovaj paket pomoći, Amerika će samo u 2022. na Ukrajinu potrošiti više od 90 milijardi dolara.

Rat u Ukrajini, stoga, karakteriše se kao sukob do poslednjeg Ukrajinca (stav SAD) ili poslednjeg američkog dolara (očekivanje Zelenskog). Koga (čega) ima više (Ukrajinaca ili dolara), nije teško proceniti, da ne pominjemo ćurke.

Malo dalja američka stvarnost je čak u nekim slučajevima i drastičnija od primera Ukrajine! Dokle da dosegnemo? Koreja, Vijetnam, Irak, Avganistan, Iran, SR Jugoslavija, Afričko proleće (Libija), Sirija, Venecuela, Panama, Jemen…Sve sami presedani, ili još gore kako kažu Ameri – izuzeci (Sui generis). I gle čuda, za sva jada koj nanesoše navedenim državama, Amerika se izborila da BAŠ TE ZEMLJE (i naša) prihvate sporazum po kome se američkim vojnicima ne može suditi, osim pred američkim sudom. Ko je tu ĆURKA? Dakle, Sjedinjene Države su pokrenule najmanje 251. vojnu intervenciju između 1991. i 2022. godine prema izveštaju Kongresne istraživačke službe, institucije američke vlade koja prikuplja informacije u ime Kongresa.

EPILOG

Tražim pomilovanje za zgužvane misli
Za one koji su se izgubili
i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
I koji ne znaju da za sve treba vremena
Za one koji hoće da na prečac postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života
I koji su zaslepljeni idejom
Da postoji divota
Jedino izvan naše planete
Za one koji beže kao dete
Kad se pred njima ukaže problem
Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju
Nije zato što ne umeju
Već zato što su se udaljili od sebe
I što njihovo srce težak teret grebe
Što su ga sami sebi natovarili.

 

Prof.dr Božidar Forca

Foto izvor naslovne fotografije:https://balkans.aljazeera.net