KLASTERSKO UREĐENJE SVETA I ZAPADNI BALKAN

PROLOG: U martu 2020 sam napisao kolumnu LOGIKA, gde sam, između ostalog, izložio „susretnu strategiju“ SAD (NATO) i EU za Zapadni Balkan. Bilo je to u vreme KORONE, a nakon što je EU objavila tzv. Novi model za ZB. Predvideo sam korake susretne strategije (vizna liberalizacija Kosovu; status kandidata BiH; otpočinjenje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom; prijem Crne Gore…) i - PROBLEM SRBIJA, gde će se na KOSOVU sresti SAD (NATO) i EU. Dana 15.12.2022, BiH je dobila status kandidata za EU, a tzv. Kosovo je predalo zahtev za prijem u EU. U međuvremenu, izbio je rat u Ukrajini. Rusija je napala Ukrajinu, a kolektivni zapad se obrušio na Rusiju. Stvara se najnoviji svetski poredak. Dok se Rusi i Ukrajinci međusobno nište, stratezi velikih sila prave „strategiju posle“. STRATEGIJA POSLE ide u dva smera: 1) Podržani unipolarizam (dominacija SAD) i 2) Multipoalrizovani bipolarizam (protiv dominacije SAD, ali bez jasnog vođe). Oba smera prati klastersko grupisanje, kao perspektiva novog svetskog poretka.

KLASTER

Klaster je termin nastao u ekonomiji, a koristi se i u drugim sferama. Tako, poznati Porter kaže: Pod klasterom podrazumevamo grupu industrija i organizacija koje su povezane u odnosima kupovine i prodaje ili koji dele istu infrastrukturu, klijente ili bazu veština i cije veze poboljšavaju konkurentsku prednost učesnika! Klasteri se najbolje razumeju ako ih posmatramo kao regionalne sisteme:

“Geografske koncentracije međusobno povezanih kompanija, specijalizovanih dobavljača, isporučioca usluga, firmi iz srodnih industrija, i sa njima povezanih ustanova (npr. univerziteti, standardne agencije, i trgovinska udruženja) koje se nadmeću ali i sarađuju.”

Prevedeno na međunarodne odnose, klasteri su  grupe država koje su povezane zajedničkim interesima i kao takve deluju na međunarodnoj sceni. Klasteri su slični regionalnim bezbednosnim kompleksima – RBK, kako ih je videla Kopenhaška škola bezbednosti i njeni čuveni profesori Bari Bazan, Ole Vive Jap Del Vide, Lene Hansen i drugi. Medjujtim, osnovna razlika klastera i RBK je u tome, što u klasterima preovladava neki zajednički interes, dok u RBK taj interes nije primaran, već neke zajedničke karakteristike (geo)prostora.

KLASTERI U STRATEGIJAMA VELIKIH SILA

I pre rata u Ukrajini, velike sile su otpočele proces klasterskog grupisanja oko zajedničkih interesa. Taj oblik procesa ka najnovijem svetskom poretku očevidan je u strategijama donetim 2021 i 2022. godine.

SAD i KLASTERI – PODRŽANI UNIPOLARIZAM

Dugo isčekivana Bajdenova strategija pojavila se u novembru mesecu ove godine, za šta sam dao prikaz na portalu magazina Odbrana i bezbednost. U skladu s temom ove kolumne, Bajden ističe: „Nema vremena za gubljenje u nadmetanju za 21. Vek. Treba prevazići Kinu i obuzdati Rusiju“. Iako ističe da su SAD izričito protiv stvaranja „tvrdih blokova“ (aludirajući na ŠOS), Bajden američku strategiju upravo vidi kao podršku KLASTERA. U američkoj strategiji 2022, posebo se ističe uloga:

  • NATO
  • Veza SAD i EU
  • G7 (najrazvijenije države sveta)
  • Pet očiju (SAD, Kanada, UK, Australija i Novi Zeland)
  • Kvad (Japan, Indija, Australija i SAD)
  • Aukus (Australija, UK i SAD)
  • I2 (Izrael i Indija) + U2 (UAE i USA)
  • C5+1 (Kazahtsna, Kirgistan, Tadzikisat, Turkmenistan, Uzbekistan + SAD).

Pomislili ste možda da su svi kontinenti obuhvaćeni a da je izostala Afrika. Ne, tek počinje BITKA ZA AFRIKU. Američki predsednik Dzozef Bajden održao je skup sa 50 lidera afričkih država (15.12), na kome je potencirao zalaganje SAD za veću ulogu Afrike u medjunarodnim organizacijama (posebno UN) i obećao im pomoć od 2,5 milijardi dolara. Celoj Africi 2,5 milijardi, a za naoružanje hiljade milijardi. Da se zna red veličine! Navešću samo jedan primer, star oko 30 godina. Naime, profesor Pečujlić je tada, posmatrajući kako se hiljade milijardi izdvajaju za oružje, istakao sledeće činjenice (prema podacima UN):

(1) devet milijardi dolara snabdelo bi celu populaciju vodom i sanitarnim  urećajima;   (2)   12  milijardi  dolara  pokrilo   bi   sve   troškove  lečenja reproduktivnih  sposobnosti  žena;   (3)   13  milijardi  dolara  obezbedilo  bi  osnovnu zdravstvenu zaštitu i hranu svim stanovnicima planete i (4) šest   milijardi dolara pružilo bi bazično obrazovanje za sve. Dakle, 40 milijardi dolara (oko 4% svetskih izdvajanja za oružane snage) bilo bi dovoljno da svet ugleda blagostanje umesto ratnih strahota, bede i gladi.

MULTIPOLARIZOVANI BIPOLARIZAM

Ni oni koji se protive dominaciji SAD ne sede skrštenih ruku, a posebno ne Rusija i Kina. Primarni uticaj Rusije i Kine fokusiran je na Aziju, ali uključeni su (odavno) i te kako u BICI ZA AFRIKU, ali i neke druge regione.

Rusija i Kina, kao sile koje imaju sklopljeno strateško partnerstvo od 2001. godine, stupaju u integracije koje imaju zajednički i poseban karakter svake od njih.

Ključne zajedničke integracije Kine i Rusije jesu BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) i ŠOS – Šangajska organizacija za saradnju (Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadzikistan, Uzbekisatn, Indija i Pakistan). U poslednje vreme, baš za vreme rata u Ukrajini, posebna pažnja „kolektivnog zapada“ usmerena je na ŠOS, jer mu je pristupio Iran, a na pragu su još neke države.

Odvojeno posmatrano, Rusija u bezbednosnoj sferi jeste lider ODKB – Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadzikistan i Jermenija). Većina tih zemalja (Rusija, Belorusija, Kazahstan Kirgistan i Jermenija) je i članica ekonomske integracije – Evroazijski ekonomski savez. Vrlo značajno, baš u ovim ratnim mesecima jeste članstvo Rusije u proširenom OPEKU-u – OPEK +. Upravo poslednjih dana traju nastojanja „kolektivnog zapada“ da se Rusija suspenduje iz te integracije, ali za sada bezuspešno.

S druge strane, Kina je u svoju inicijativu Pojas i put okupila veliki broj država, sa posebnim ogrankom te inicijative Kina + 17 u Evropi (države Evrope koje su ili nisu članice EU). Kolektivni zapad čini napore da na svaki način suzbije i Inicijativu Pojas i put i, posebno, ogranak Kina + 17. Takodje, od 15.11. 2020. godine Kina ulazi u aranžman Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (Regional Comprehensive Economic Partnership – RCEP), koje okuplja 10 zemalja jugoistočne Azije, kao i Južnu Koreju, Kinu, Japan, Australiju i Novi Zelanda. Pored već uspostavljenog Sveobuhvatnog i progresivnog transpacifičkog partnerstva (CPTPP), to Kinu čini liderom na istoku i globalno. Svakako, iz satava integracija (klastera) vidi se da neke zemlje jesu u saradnji s Kinom, ali i sa SAD, te je očekivati “ekonomski rat”, dugoročno posmatrano.

I Kina i Rusija su dobrano zagazile u pridobijanje afričkih država. U poredjenju sa SAD, to pridobijanje će imati princip – ko da više i nastupi jače. Takodje, utakmica pravljena klastera, kad su velike sile u pitanju, posebno će biti usmerena na države koje raspolažu viškovima energenata.

ZAPADNI BALKAN

Činimo skok sa globalnog na regionalni nivo, iz prostog razloga što se na tom regionalnom nivou (ZB) nalazi Srbija. U poslednje vreme sve više se čuje da atribut “zapadni” uz imenicu Balkan, nije geografska već vrednosna kategorija. Odnosno da taj region zapad smatra “svojim dvorištem”, što geografski posmatrano i jeste fakt.

U skladu s navedenom susretnom strategijom SAD (NATO) i EU na Zapadnom Balkanu ostala su dva problema, koji, kako navode anglosaksonski analitičari, generišu Srbi. Prvi jeste status Kosova i Metohije, a drugi nefunkcionisanje institucija BiH kao države. Osnovni cilj zapada po pitanju Kosova i Metohije je jasan i stalno se potencira – da Kosovo postane nezavisna država, kojoj Srbija neće braniti ulazak u bilo koje medjunarodne organizacije, posebno u UN. Kad je BiH u pitanju, težnja zapada jeste unitarna Bosna i Hercegovina, članica NATO i EU.

U poslednjem Strateškom konceptu NATO, usvojenom u Madridu (28-30.06.2022), a kad su u pitanju odnosi sa drugim državama, BiH se, zajedno sa Ukrajinom i Gruzijom stavlja ispred EU i “ohrabruje” na Mapi put aka Alijansi.

Moja preliminarna procena u “susretnoj strategiji” SAD (NATO) i EU za Zapdni Balkan bila je da će “kolektivni zapad” prvo da “reši” pitanje BiH (članstvo u NATO i EU), a zatim da se “finale” dogodi na Kosovu i Metohiji. To finale okarakterisao sam stavom da će zapad (SAD) da pritisnu privremene vlasti na Kosovu i Metohiji da formiraju Zajednicu srpskih opština i time Srbiju stave pred svršeni čin. Možda je sukob u Ukrajini malo poremetio redosled poteza Zapada, koji će moguće da nastoji da prvo “reši” pitanje Kosova i Metohije, a zatim BiH. Bilo kako bilo, Kosovo i Metohija i Republika Srpska su “spojeni sudovi”. Ishod rešenja jednog od tih pitanja, direktno će uticati i na drugo. Stoga, nije slučajno da je EU istovremeno (istog dana) dala status kandidata BiH i primila zahtev tzv. Kosova za članstvo u Uniji.

U skladu s navedenim, inicijativa OTVORENI BALKAN, kojoj se ne mogu zanemariti dobre namere, neće zavisiti od stava država regiona, već od namera i poteza velikih sila.

EPILOG

Postojeći svetski poredak ne funkcioniše, što se naročito vidi preko nemoći svetske organizacije – OUN, ali i regionalne organizacije – OEBS. Te organizacije se samo formalno pominju u strategijama velikih sila. Činjenica je da živimo u dobu globalizacije, koje će, izgleda zameniti njena suprotnost – fragmentacija, preko klastera za upravljanje svetom.

Klasteri za upravljanje svetom, principijeno, usmeriće svetski poredak u dva prvca: 1) podržani unipolarizam, sa dominacijom SAD i 2) multipolarizovani bipolarizam, gde jednu stranu čine SAD i saveznici, a drugu oni koji se odupiru dominaciji SAD, ali nemaju izdiferenciranog vodju. Zato, bitka za klastere biće ključna bitka za novi svetski poredak. U već formiranim klasterima, sledi bitka za Afriku.

Zapadni Balkan je u dvorištu EU i NATO. U sredjivanju stanja u “svom dvorištu”, očevidno, ključnim se čini pritisak na Srbiju i BiH da se “opredele” i to ne baš bilo kako. Zapad je rešavanje srpskog pitanja uzeo u svoje ruke. Nije na odmet da napomenemo da je rešavanje bilo čijeg pitanja na Balkanu (tursko, bugarsko, albansko, hrvatsko….), pre svega, rešavano ratom. Ne daj Bože!

Sve što navedoh, ipak, može da prodje kroz jednu vrlo opasnu fazu, a to je Treći svetski rat. Ne daj Bože!

Prof.dr Božidar Forca

Naslovna slika je preuzeta sa: https://a365shop.com/product/kutija-za-alat-organizer-za-alat-klaster-18/.

 

 

More Stories
Trump suočio Putina sa pitanjima o mešanju u izbore