KONTEKST
Etimologija kaže da termin kontekst potiče od latinske reči contextus koja označava neku vezu, smisao, spoj reči. Ovo je reč koja je iz lainskog jezika preuzeta u mnoge druge jezike u originalnom obliku. Najčešće se upotrebljava da označi vezu misli u govoru ili se odnosi na sadržaj jednog akta u celini. Tako se može reći zavsno od konteksta određeni pojmovi i izrazi mogu imati i različito značenje. Na primer, reč uprava ima više značenja. Može značiti političko upravljanje i u tom kontekstu odnosi se na političke partije, lokalnu zajednicu i tome slično. Ali i pod upravljanjem se misli i vođenje nekog posla, neke ustanove, škole i u tom kontekstu se vezuje za reč menadžment i organizaciju.
Dakle, kontekst se kao pojam upotrebljava da označi smisao ili sadržaj nečega o čemu se govori, a odnosi se i na sadržaj određenog akta u celini. Prema definiciji, kontekst predstavlja govornu ili misaonu celinu kojoj pripada određena reč ili rečenica (stav) i na osnovu koje se određuje tačno značenje iznetog govora, odnosno rečenica.
PERCEPCIJA KONTEKSTA
U razumevanju (percepciji) konteksta izuzetno su važni pošiljalac i primalac poruke. Da bismo razumeli šta želim da poručim prethodnim stavom, dovoljno je da o istoj vesti (događaju) pogledate nekoliko naših TV stanica ili pročitate bar bekoliko pisanih medija (novina). Ali, poslužimo se prvo jednim primerom iz istorije:
Ispraćajući jednog važnog gosta (kum), jedan vladar reče svom obezbeđenju: Ispratite mi kuma, nemoj da bude ni tamo ni ’vamo. Očekujemo da obezbeđenje vladara postupi tako da vladarev kum sigurno napusti odredište ka narednoj destinaciji. Međutim, obezbeđenje je negde na putu pogubilo kuma, tako da stvarno (kontekst) ne bi ni tamo ni ’vamo.
Uđimo sada u jedno značajno i osetljivo pitanje, kao što je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji. U sklopu tog pitanja osvrnućemo se na neke aspekte Rezolucije SB UN br 1244.
Preambula Rezolucije:
- ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2,
Tačka 10.
- Ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih međunarodnih organizacija, uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, i koje će obezbediti prelaznu upravu pri ćemu će uspostavljati i nadgledati razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova;
Aneks 1, stav 6
- Ministri Grupe 8 su usvojili dole navedene opšte principe o političkom rešenju krize na Kosovu:
(6) • politički proces ka uspostavljanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji će obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja u regionu, i demilitarizaciju OVK;
Aneks 2, tačka 6
6.Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:
- Vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom;
- Obeležavanje/čišćenje minskih polja;
- Održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine;
- Održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.
Napomena: Povratak osoblja za četiri gore navedene funkcije obaviće se uz nadzor međunarodnog bezbednosnog prisustva i biće ograničeno na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).
Dakle, u prethodnom tekstu dat je sadržaj delova Rezolucije 1244 SB UN. Taj dokument (rezoluciju) dobila je i vlast u SRJ i u potpunosti se složila s njenim odredbama. Čak je formirana jedinica (3.Odred) koja je trebalo da se vrati na Kosovo i Metohiju, u skladu s Aneksom 2, tačka 6. Onda je u Srbiji (2000) došlo do promene vlasti, a 2003 je SRJ preimenovana u DZ SCG, da bi se 2006 razdružile Srbija i Crna Gora i postale dve nezavisne i samostalne države.
Šta bi sa Rezolucijom 1244?
- Odred je potpuno “zaboravljen”. Gotovo niko iz vlasti Srbije (nakon 2006) nije se osvrtao niti pozivao na Rezoluciju 1244, a počeli su tzv. pregovori “prvo standardi, pa status”. Tako, sve dok 2008. godine privremeni organi vlasti na Kosovu i Metohiji nisu jednostrano proklamovali nezavisnost Kosova. A onda, preko Generalne skupštine UN (jednoglasna odluka) Vlada Srbije je postavila pitanje Međunarodnom sudu pravde u Hagu: Da li je odluka privremenih institucija Kosova o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?
Kako je Međunarodni sud pravde shvatio kontekst pitanja Vlade Srbije? Odgovor Međunarodnog suda pravde, u suštini, bio je negativan, odnosno da odluka privremenih organa vlasti na KiM o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti s međunarodnim pravom!
A onda, kontekst Odluke Međunarodnog suda pravde različito “tumače” razni akteri međunarodnih odnosa, pa i vlasti u Srbiji. Dolazi novi potez naših vlasti, kojima se rešavanje pitanja Kosova i Metohije, iz Saveta bezbednosti UN izmešta u nadležnost Evropske unije. S druge strane, neke zapadne zemlje, među kojima prednjače tri stalne članice SB UN (SAD, Velika Britanija i Francuska), snažno podstiču kretanje Kosova ka stvarnoj nezavisnosti i samostalnosti. Dakle, one zemlje koje su glasale ZA Rezoluciju 1244 SB UN, stava su da Kosovo treba da postane samostalna i nezavisna država, iako takva mogućnost uopšte nije navedena u pomenutoj rezoluciji (kontekst). Nasuprot njima, Rusija i Kina, takođe stalne članice SB UN, koje su takodje glasale ZA Rezoluciju 1244 SB UN, ostaju privržene toj rezoluciji (kontekst).
Pitanje svih pitanja: Ko ispravno “tumači” kontekst Rezolucije 1244 SB UN? Uobičajeno (pravno) se kaže da dokument tumači organ koji ga je doneo. Ako je SB UN doneo Rezoluciju 1244, kako to da 3 stalne članice “tumače” na jedan, a ostale 2 stalne članice na drugi način? Kako na to gledaju vlasti u Srbiji, između ostalog, pokazuje istup tadašnjeg ruskog ambasadora u našoj zemlji, koji na zvaničnom skupu u CD Vojske Srbije kaže (značajno povišenim tonom): “Nedajte da Rusija više brani (voli) Srbiju nego Srbija”.
I tako, EU započinje moderiranje tzv. razgovora Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa niko ne pominje Rezoluciju 1244, a broj država koje su priznale nezavisnost Kosova raste vrtoglavom brzinom. Da li mislite da su te zemlje što priznaju nezavisnost Kosova “shvatile” kontekst Odluke Međunarodnog suda pravde ili kontekst stavova SAD i njenih saveznika? Takođe, zapadne zemlje (Velika Britanija) vrše pritisak i uspevaju u tome da se “proredi” razmatranje stanja na Kosovu (i Metohiji) na sednicama SB UN. Te sednice postaju “reda radi”, a ono šta se i kako na njima čuje i nije za novine. Ali KONTEKST – vrlo je bitno da se baš u SB UN raspravlja o Kosovu, jer je Rezoluciju 1244 donelo to telo, a ne SAD, EU, Velika Britanija niti bilo ko drugi!
A onda (opet) dolazi do promene vlasti u Srbiji (2012). U Briselu aprila 2013, Beograd (Ivica Dačić) i Priština (Hašim Tači) potpisuju Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, poznat pod nazivom “Briselski sporazum”.
Da li Briselski sporazum može da se posmatra u kontekstu Rezolucije 1244 SB UN?
Ekslicitno posmatrano, odgovor na navedeno pitanje je NE. Ali KONTEKST!!! Koji kontekst? Pa kontekst procesa (događaja) koji teku od 2008.
Šta je kontekst Briselskog sporazuma?
Principijelno posmatrano, tri su aspekta konteksta Briselskog sporazuma: 1) ukidanje državnih institucija Srbije na Kosovu i njihovo uključivanje u privremene vlasti Kosova, 2) formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu i 3) da strane neće jedna drugu blokirati niti podsticati druge da to čine na putu ka EU.
U skladu s navedenim:
- Vlast Srbije je prestala da funkcioniše na Kosovu,
- Umesto da Srbija jamči autnomiju Kosovu, sada se traži da Kosovo uspostavi autonomiju za srpsku etničku zajednicu na Kosovu i
- Strane (Beograd i Priština) se ne blokiraju na putu ka EU, a poznato je da članstvo u Uniji mogu da dobiju samo samostalne i nezavisne države
Uobičajeno, a što je tačno, u našoj javnosti se od strane vlasti podvlači da je Srbija (Beograd) ispunila sve obaveze iz Briselskog sporazuma, a da Kosovo (Priština) evo već 10 godina nije formiralo Zajednicu srpskih opština. I opet pitanje – Kako je ko protumačio KONTEKST Briselskog sporazuma?
Razvoj događaja na i oko Kosova i Metohije u poslednjih 10 godina, uglavnom, vodi Kosovo ka nezavisnosti, uz povremeno snažno zatezanje odnosa do moguće eskalacije u oružani sukob i teže posledice. U takvim okolnostima, naša vlast pokušava da čim više aktuelizuje Rezoluciju 1244 SB UN, sve do zahteva Vlade koji je upućen komandi KFOR-a o povratku snaga bezbednosti (stotine ne hiljade) na Kosovo. KFOR je na taj zahtev naše Vlade odgovorio negativno. Inače, sve čletiri funkcije koje su bile predviđene da obavljaju snage bezbednosti Srbije koje se vrate na Kosovo već su dodeljene kosovskim snagama bezbednosti, a KFOR je odgovorio našim vlastima da „nema potrebe da se snage bezbednosti Srbije vraćaju na Kosovo, jer je on dovoljan za bezbednost na (severu) Kosovu“.
Da li je baš tako dogovrio KFOR, mi ne znamo, jer nismo videli dokument koji je na prelazu Merdare predat Vojsci Srbije, ali prema informaciji koju nam je saopštio predsednik Republike, to je KONTEKST!
EPILOG
Kada nekom kažemo: „Što želio sebi, to želim i vama“, to je ljudski i kontekst može da bude samo dobronameran, jer verovatno niko sam sebi ne želi nešto loše. Ali, kada kažemo: „Što vi želite meni, to i ja želim vama“, to apsolutno nije isto kao prethodni stav i može da ima vrlo različit kontekst.
Konteksti svih rezolucija, sporazuma i drugih akata u savremenim međunarodnim odnosima poodavno nemaju nikakvog smisla, jer međunarodno pravo važi onoliko koliko dozvole velike sile.
Sile nam ne idu na ruku u ovom trenutku! Što žele nama, to i mi njima, ne pali, jer nije bitno šta se kaže – već ko kaže!
Prof.dr Božidar Forca
