EHO DAV(ljenja)OSA

Često čujemo izraz – „mali brojem, a veliki srcem (idejama,…)“. Elem, mesto Davos u Švajcarkoj se uklapa u prethodno. Naime, to je rekli bi selo po broju stanovnika, ali po onome što se svake godine uzimu događa prevazilazi dogadjanja u mnogim svetskim prestonicama. Iako se skup u Davosu primarno bavi ekonomskim temama, ipak, njegov opus je u potpunosti bezbednosni aspekt savremenog sveta. To je i logično ako se zna: 1) Bezbednost je poodavno s čisto vojnog aspekta pomerena u političku, ekonomsku, socijetalnu i ekološku ravan i 2) Politika nije sve, ali jeste u svemu. Tako, sve o čemu se govorilo u Davosu, u suštini, jeste politika. Šta je poruka (eho) Davosa 2023?

KO JE NAZOČAN?

Sretnu se dva prijatelja i jedan će – čujem bio si u operi. Od kada ti voliš operu? Odgovara ovaj drugi – ma ko voli operu. Nisam ja išao u operu da je gledam, nego da mene vide tamo. Suština ove istinite priče jeste – biti viđen! Da li je posetilac opere osetio njene umetničke vrednosti, koga to interesuje?

Razlika je među terminima „nazočan“ i „prisutan“. Nazočan je kao prethodni primer opere, dok je prisutan aktivan u radu događaja kojem prisustvuje.

Informacije o tome ko je sve bio u Davosu ove godine, zavise od toga od koga dolaze. Tako, jedan medijski izvor kaže: Na sastanku u švajcarskom zimovalištu okupio se rekordan broj biznismena, predstavnika najvećih svetskih kompanija, lidera država i poznatih ličnosti. Drugi izvor primećuje: Ovogodišnjem forumu će prisustvovati rekordan broj poslovnih ljudi. Učešće je potvrdilo više od 1.500 biznismena iz više od 700 organizacija. Zvaničan izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF) glasi: Ove godine na skupu učestvuju šefovi 52 države, 56 ministara finansija, 19 guvernera centralnih banaka, 30 ministara trgovine i 35 ministara vanjskih poslova, predstavnici Ujedinjenih naroda, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske trgovinske organizacije (WTO) i drugih međunarodnih organizacija. Na brojnost učesnika skupa u Davosu, svakako, uticala je činjenica o pandemiji COVID-19, zbog koje prethodno nije održan

Da li je u pitanju rekordan broj učesnika skupa u Davosu mogu da ocene samo oni koji se tim skupom duže bave. Međutim, napred navedeni kvantitativni pokazatelj o učesnicima skupa u Davosu, remeti njegov kvalitativni aspekt. O čemu je reč? Na ovogodišnjem skupu u Davosu nije učestvovao lider nijedne velike sile! Zašto je to važno? Pa, na skupu se čulo mnogo toga, ali je odavnina poznato – nije bitno šta se kaže, već ko to kaže!

KLJUČNE TEME FORUMA „DAVOS 2023“

Prema najavi organizatora, ključne teme Foruma 2023 su:

  1. Rešavanje trenutne energetske i prehrambene krize u kontekstu novog sistema za energiju, klimu i prirodu.
  2. Rešavanje trenutne visoke inflacije, niskog rasta, visokog duga privrede u kontekstu novog sistema za investicije, trgovinu i infrastrukturu.
  3. Rešavanje trenutnih prepreka u industriji u kontekstu novog sistema za iskorištavanje graničnih tehnologija za inovacije i otpornost privatnog sektora.
  4. Rešavanje trenutnih društvenih ranjivosti u kontekstu novog sistema za rad, veštine i negu
  5. Rešavanje aktuelnih geopolitičkih rizika u kontekstu novog sistema za dijalog i saradnju u multipolarnom svetu.

Forum će tokom godine raditi u više hiljada sesija, konferencija i panela. Pored glavnog dela foruma treba podsetiti da postoji i onaj bočni deo koji organizuju određene medijske kuće. Imate i one zatvorene sednice kojima ne možete prisustvovati čak ni kao posmatrač ukoliko niste dobili pozivnicu. Koja god da je sesija u pitanju to je sjajan način da se dođe do kontakta sa nekim od najjačih država ili firmi sveta i da započnu razgovore o investicijama ili nekim poslovnih projektima

I, ŠTA KAŽU?

Osnivač i počasni predsednik Foruma u Davosu, Klaus Švab, poručuje: Svi smo zapali u neku vrstu krize. Ekonomske, ekološke, društvene i geopolitičke krize prepliću se i spajaju, stvarajući još neizvesniju budućnost. Nije iznenađenje to što smo u takvoj situaciji ostali zaglavljeni u kriznom načinu razmišljanja, koje vodi kratkoročnim rešenjima, a ona stvaraju dugoročnu štetu. Davos bi trebalo da pomogne da promenimo takav način razmišljanja. Ako ne sagledamo celokupnu sliku i povezanost svih problema, nećemo pronaći održiva rešenja“;

Predsednik Foruma Borhe Brende je izjavio: Sastanak u Davosu se odvija u pozadini najkomplikovanije geopolitičke i globalne ekonomske situacije u poslednjih nekoliko decenija. Ulozi su zaista veliki za globalnu ekonomiju, koja mora pokušti da izbegne globalnu recesiju, usporavanje rasta, visoku inflacijau i povećanje dugova”.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorava: Svet je u „žalosnom stanju“ zbog mnoštva međupovezanih izazova među kojima su klimatske promene i ruski rat protiv Ukrajine, koji se „nagomilavaju poput automobila u lančanom sudar“.Doći će kraj i ovom ratu, ali ne uskoro. Svemu dođe kraj. Ipak, u ovom trenutku ne vidim mogućnost mirovnih pregovora dve strane. Da budemo jasni, ruska invazija je stvorila situaciju u kojoj, suštinski gledano, dve strane imaju veliko neslaganje o prošlosti i to je uvek teško rešiti…„Najozbiljniji nivo geopolitičkih podela i nepoverenja kakav nije viđen generacijama“, podriva borbu sa globalnim problemima među kojima su i sve dublji jaz između bogatih i siromašnih, manjak sredstava za život usled divljanja inflacije, energetska kriza, efekti pandemije virusa kovid-19, prekidi u lancima snabdevanja…„Saznali smo prošle nedelje da su izvesni proizvođači fosilnih goriva još sedamdesetih godina bili potpuno svesni da njihov ključni proizvod kuva našu planetu“,. „Neki među velikim naftašima su prodavali veliku laž“. Neizvestan tok daljih odnosa između „dve najveće svetske ekonomije” (SAD i Kina), rizik od najvećeg loma: podele na dva antagonistička trgovinska bloka, delovanja dve dominantne valute i konfliktnih strategija razvoja veštačke inteligencije. Ideju o svetskom poretku koji bi u budućnosti uređivala G2 (Kina i Amerika), treba ostaviti po strani. „To je zato što G2, u stvari, znači G0 (nula), odnosno nespremnost i nesposobnost za udruživanje radi rešavanja izazova pred kojima smo svi”…Otkad pamtim – svet nije bio u goroj situaciji!

Tinglong Dai, stručnjak za globalizaciju na Johns Hopkins Carey Business School, smatra da “…globalizacija nije mrtva, ali da se bori da preživi”. “U narednim godinama, možda ćemo videti pojavu ‘gvozdene zavese u lancu snabdevanja’, gde će zapadne zemlje zadržati visoke nivoe slobodne trgovine, investiranja i kretanja ljudi između sebe, ali pomno nadgledati veze sa Kinom, Rusijom i sličnim zemljama. Ovo znači da će slobodna trgovina roba i usluga u osetljivim i strateškim kategorijama bili striktno ograničena, na primer kada se radi o poluprovodnim čipovima, baterijama i nekim proizvodima u javnom zadravstvu, a čak i savakodnevni lanci snabdevanja biće pod pristiskom povećanih regulacija.”

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se obratio video-linkom i ponovio svoj poziv saveznicima da mu pošalju borbene tenkove te je zamolio da se poveća “brzina donošenja odluka” koje se tiču takvih dostava, a “šokirao” je učesnike Foruma stavom da ne zna da li je Putin živ!. “Vreme koje slobodan svet koristi za razmišljanje teroristička zemlja (Rusija) koristi za ubijanje”. Strane zemlje iznova su se pokazale kao previše “neodlučne” u svom delovanju da se suprotstave Rusiji, čak iako su naposletku povukle ispravne odluke. “Tiranija premašuje demokratiju”. “Zalihe zapadnih tenkova moraju premašiti još jednu invaziju ruskih tenkova.” „Danas ne znam sa kim da razgovaram. Nisam siguran da je predsednik Rusije koji se ponekad pojavljuje da je to on. Ne razumem baš da li je živ, da li donosi odluke ili ko tamo donosi odluke. Koji je krug lica? Nemam tu informaciju. “Ove godine reč ‘prekretnica’ je više nego retorička – ovo je trenutak u kojem se odlučuje da li će brutalna sila upravljati svetom”.

Možemo da nabrajamo još mnogo izjava ličnosti koje su prisustvovale Forumu u Davosu, ali bi nas to odvelo u nedogled, jer – svako je udarao u svoj talambas. Pri tome, Rusi, ali ni Mask nisu ni pozvani u Davos…

SLAMKA MEĐU VIHOROVE

Delegaciju Srbije u Davosu predvodio je predsednik Aleksandar Vučić. I pre njegovog dolaska u Davos, očekivalo se da će biti svakojakih komentara na sve što uradi, s kim se sreće, o čemu i kako govori i drugo. Da, upravo tako je i bilo – slamka je pala među vihorove.

Šta je predsednik poručio iz Davosa?

Svak’ se češe, tamo gde ga svrbi, to je narodna izreka, a ako je narodna, ne treba je proveravati!

Nije se predsednik Vučić previse bavio deglobalizacijom međunarodnih odnosa, niti zagrevanjem Zemlje planete, ne naročito ni svetskom ekonomskom recesijom, pa ni ratom u Ukrajini. Uzeo je učešća na sesijama gde su razmatrana pitanja koja tangiraju poziciju Srbije, u svakom smislu. Tako je i prilagodio susrete tokom Foruma. U tom smislu, hteo to predsednik ili ne, a očekivano, ključna su bila pitanja – Status Kosova (i Metohije), odnosno – da li će Srbija priznati nezavisno Kosovo i Da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji?  U skladu s navedenim, predsednik nam poručuje:

  • Sigurno je da Srbija neće uskoro postati deo EU i da je pomalo pesimista kada je pitanje mogućnosti ulaska u EU, kao i da je popularnost i poverenje u regionu prema EU opalo;
  • Evropa je bila stabilnija dok je na vlasti bila nemačka kancelarka Angela Merkel;
  • delegacija Srbije u Davosu je uradila ono zbog čega je došla, a to je predstavljanje naše države kao dobre investicione destinacije; Moj utisak je da u ovim ratnim uslovima, gotovo svi o svim pitanjima moraju da misle isto. Ja ne mislim da sam crna ovca, ali je dobro da smete da mislite o nekim pitanjima malo drugačije,
  • Neću reći da je Putin ludak, kao što sam to čuo hiljadu puta ovde u Davosu i ne slažem se sa tim; Ima mnogo evropskih lidera koji su išli u Moskvu i razgovarali sa Putinom“, ali da ga nisu informisali o čemu su razgovarali;
  • Čitam poslednjih meseci da sam ja mali Putin, da ću pokrenuti rat protiv suseda. Objavljeno je više od 1.700 članaka u svetskim medijima, a mi nismo nikoga napali, i to se neće ni desiti. Malo sam i ciničan. To je bila brutalna laž, kao i mnoge druge. Što se tiče našeg stava o Ukrajini, mi podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine, kao što podržavamo teritorijalni integritet Srbije. Kada me pitaju da li je Krim deo Ukrajine, ja kažem da je to deo Ukrajine, kao i Donbas“;
  • Mi poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine, ali poštujemo i naš teritorijalni integritet. Krim je deo Ukrajine, Donbas je deo Ukrajine i mi nećemo menjati naš stav kao što su neke zemlje promenile kada je u pitanju teritorijalni integritet Srbije. Srbija poštuje svaku rezoluciju UN i njenu povelju, ali neke velike sile ne poštuju ni povelju ni Rezoluciju 1244 SB UN kada se priča o srpskom teritorijalnom integritetu”, rekao je Vučić i dodao da smatra da sankcije ne dovode do rešenja, jer je i Srbija trpela sankcije deset godina;
  • Imali smo (Srbija) dobar ekonomski rast u poslednje tri godine. Srbija je bila među četiri zemlje koja su imale najveći rast u Evropi. Pitanje je kako nastaviti sa sličnim ili većim rastom, i uradimo druge stvari;
  • imao je vrlo korektan razgovor sa Andrejom Plenkovićem o srpsko-hrvatskim odnosima. “Verujem da ćemo u periodu koji je pred nama uspeti da ostvarimo napredak kako na planu ekonomije, tako i po pitanju političkih odnosa”,
  • „Tamo sam birao sam gde ću da sednem, i iako su me molili da dođem u prvi red, ja to nisam hteo. Ali to je jedna od stvari koja mi je zabavna. Kada imate teške razgovore, i kada razmišljate o tome, za mene je to deo dobre zabave. Zašto? Pa kada vidite da politički protivnici nemaju ništa da kažu o vašem radu, rezultatima, znanju jezika, onda misle da su se dočepali nečega, misleći da su svi površni kao i oni. Nije bitno gde sam seo, to je bio moj izbor. Nikada nisam hteo da se dopadam učitelju i da sedam u prvu klupu, već je uvek bilo bitno znanje. Niko me nije pitao šta sam rekao tom prilikom, a ja mislim da sam dobro čuvao Srbiju, i to je važnije o toga gde sam seo“…

To su, uglavnom, osnovne poruke predsednika Vučića iz Davosa 2023. Pre kritike: gde je sedeo (“magareća klupa”, kako neki kažu); da li je bio “sam”; šta je i kako govorio, a šta poručio nama u Srbiji, mogli se zapitati – kako bismo sami reagovali. No, i ne moramo se zapitati kao bismo sami reagovali, jer, logično, niti imamo informacije koje ima predsednik Vučić, niti smo u bezbroj događaja u kojima je bio on, mi učestvovali. Jasno je, međutim, da nas vrlo zanima šta je i kako bilo u Davosu, pogotovo kad je naša zemlja u pitanju, ALI…

EPILOG

Epilog Davosa 2023 možemo posmatrati s dva aspekta i s oba gledišta imaćemo isti zaključak – DAVLJENJE.

Davljenje, u širem smislu, jesu bezbrojne sesije na kojima su se učesnici nadmetali u opisu stanja i bez konkretnih, a sa previse opštih “zaključaka” i tzv. preporuka. Izostale su poruke najmoćnijih, jer nisu ni došli u Davos. Kada negde ne odete, to može da bude najmanje iz dva razloga: 1) jer niste pozvani, što je malo verovatno (izuzev Rusije) i 2) Jer nemate šta da kažete, što je najverovatnije.

Davljenje u užem smislu stiglo je dan posle Davosa. “Veliki” su došli u Beograd da nastave započeto. To započeto odnosi se na odnose Beograda i Prištine i uvođenje sankcija Rusiji od strane Srbije. Pritisak na Srbiju prešao je u fazu davljenja.

Ko je bio u Davosu samo da ga vide (opera), a ko da vidi i čuje i da ga čuju, prosudite sami. “Čuje se odjek koraka…”

                                                                                                                                                                       Prof.dr Božidar Forca

Foto izvor:www.dw.com

More Stories
DOMETI EVROPSKOG ZELENOG DOGOVORA