PARETO ANALIZA – OPŠTI ASPEKT
Vilfredo Federiko Damaso Pareto je rođen 15. jula 1848. u Parizu, a umro je 19. avgusta 1923. u okolini Đenove. Školovao se u Francuskoj i Italiji, a u Torinu je stekao titulu inženjera.
Pred kraj 19. veka unapredio je matematičku ekonomiju, a početkom 20. veka mikroekonomsku teoriju, naročito uvođenjem koncepata efikasnosti i ordinalne korisnosti (korisnost se ne meri, već upoređuje). Utemeljio je teoriju blagostanja. Napravio je nekoliko značajnih doprinosa i za ekonomiju, posebno u proučavanju raspodele prihoda i u analizi izbora pojedinaca. Prvi je otkrio zakonomernu verovatnost raspodele dohotka, pa su distribucije verovatnoće po njemu nazvane „Paretove distribucije“. Kasnije je dao fundamentalne doprinose utemeljenju sociologije. Paretov princip je dobio ime po njemu i izgrađen je na njegovim opažanjima, kao na primer činjenica da je 80% zemljišta u Italiji u vlasništvu 20% stanovništva.
Brojni analitičari su u svojim radovima koristili Paretov princip (dijagram) 80%:20%, dokazujući da, na primer:
- 20% zaposlenih radi 80% posla.
- 20% vozača uzrokuje 80% nesreća.
- 20% vremena provedenog u danu dovodi do 80% posla.
- 20% odeće u ormaru nosi se 80% puta.
- 20% stvari u skladištu zauzima 80% skladišnog prostora.
- 20% zaposlenih odgovorno je za 80% bolovanja.
- 20% kućnih aparata troši 80% električne energije.
- 20% knjige ima 80% sadržaja koji tražite.
- 20% svih ljudi na svetu prima 80% svih prihoda.
- 20% alatki u alatu koristi se za 80% zadataka.
- 80% zločina čini 20% kriminalaca.
- 80% prihoda dolazi od 20% proizvoda firme.
- 80% prigovora podnosi 20% klijenata.
- 80% kuhanja kod kuće čini 20% ukupnog posuđa.
- 80% otplate kredita na čekanju dolazi od 20% neplatiša.
- 80% putovanja je do 20% mesta.
- 80% doprinosa dolazi iz 20% potencijalnih dostupnih doprinosa.
- 80% prodaje restorana dolazi s 20% jelovnika…
NAŠE PRILIKE
Mnogo bi se primera moglo navesti u našim uslovima po pitanju Pareto analize (dijagrama). Medjutim, naš fokus je na medijima.
- Na društvenim mrežama, 80% “kritika” odnosi se na 20% političara (pri čemu jedan izuzetno prednjači);
- Na tzv. medijima sa nacionalnom frekvencijom 20% tzv. analitičara učestvuje u 80% emisija
- Na tzv. opozicionim (Šolak-Djilasovim, kako neki kažu) medijima, kod 80% analitičara, samo 20% stavova ne odnosi se na jednu osobu,
- Jedna samoprozvana “zvezda” medju TV vikend-voditeljakama, 80% vremena troši na opisvanje (prikazivanje) 20% svojih o(so)blina…
AJMO MALO OZBILJNO!
Već duže vreme u našim medijima 80% vremena govori se (piše) o 20% “problema” koje imamo, medju kojima prednjače Kosovo i Metohija i Rusija. Neko će reći – pa šta, to i jesu najkrupniji problem. Svakako da to jesu krupni problem, bez (za sada) istraživanja kako smo u njih zapali. Ali, ono što takodje privlači pažnju jeste raspodela maedojskih nastupa koja je u 80% slučajeva “kritika radi kritike”, a samo u 20% (možda i manje) slučajeva nailzaimo na kakve – takve predloge za rešenje.
Da bismo ukazali na poentu ove kolumne, poslužićemo se “optimizacijom Paretove analize”.
Kada u bilo kom procesu utvrdimo Paretovo pravilo (princip) i nacrtamo Paretov dijagram, optimizacije radi, neophodno je ući u uzroke koji su doveli do toga. Teorija je i ovde dala neke odgovore, a jedan od njih jeste IŠIKAVA DIJAGRAM.
Išikava dijagram, koji je poznat i kao riblja kost dijagram i kao dijagram uzroka i posledice, je alat koji pomaže u identifikaciji, sortiranju i prikazivanju mogućih uzroka specifičnih problema ili karakteristika. On grafički ilustruje odnos između datog izlaza (posledice) i svih faktora koji utiču na izlaz tj svih ulaza ili uzroka. Na rezultat nekog procesa utiče mnoštvo faktora između kojih se na prvi pogled ne vide uzročno-posledične veze. Ovaj dijagram pruža dobru osnovu za kompletnu analizu uzroka i posledica neke pojave (greške, problema). Uzroci se obično grupišu u veće kategorije kako bi se identifikovali glavni pravci u kojima treba analizirati, pa se onda u tim kategorijama raščlanjuju dalje na sve manje grupe, dok se ne dodje do pojedinačnih uzroka, na koje kad se utiče, posledica tj problem će biti umanjen ili rešen.
Treba voditi računa da broj uzroka za svaki problem može da bude veliki, a da toga i nismo svesni.
Doktor Kaoru Ishikawa je razvio jednostavan način grafički da prikaže uzroke bilo kog problema kvaliteta. Dijagrami uzroka i posledica su alati koji se koriste za organizovanje i grafički prikaz svih znanja koje neka grupa poseduje u vezi sa odredjenim problemom.
Koraci za razvijanje ovog dijagrama su uglavnom sledeći:
- Razviti dijagram toka cele oblasti ili generalnog procesa koji treba da se poboljša.
- Definisati problem koji je potrebno rešiti.
- Traženje uzroka nekog problema, i dalje raščlanivanje tih uzroka kako bi se konstruisao Išikava dijagram se radi pomoću brainstorminga (timski rad).
- Organizovati rezultate brainstorming-a u racionalnim kategorijama.
- Konstruisati dijagram uzroka i posledica koji precizno prikazuje sve odnose podataka iz svake kategorije.
Dobar uzrok i posledica dijagram će imati mnogo “grančica”, što znači da će puno potencijalnih uzroka biti identifikovano i samim tim veća šansa da bude rešeno. Ishikawa dijagram sa malo ovih grana pokazuje da je poznavanje problema površno, i da treba uraditi još brainstorming-a i verovtno uključiti nove osobe koje su možda stručnije u oblasti problema koji se rešava.
EPILOG
Upamet se Srbi, poodavno je govorio naš osvedočeni prijatelj Arčibald Rajs.
Ništa novo ni ja neću poručiti. BRAINSTORMING jeste engleska reč, koja se u nas teško prevodi, a obično tumači kao “oluja ideja”.
Ideje braćo Srbi, umesto “kritike radi kritike”.
Ili, ako više volite, kako reče Žozep Borelj kad je najavio Strateški kompas EU, 21.marta 2022 – “KADA, AKO NE SADA”?
Prof.dr Božidar Forca
