LOPOV
Prema Rečniku sinonima (Pavle Ćosić i dr, 2008), za reč „lopov“ sinonimi ili asocijacije jesu: izdajica, krivac, mafijaš, ubica, kriminalac, vucibatina, varalica, nitkov, bitanga, probisvet, siledžija, zločinac. Prosudite sami šta je ko (baka i “gospodin”) u prethodnoj priči.
TRGOVINA NA VELIKO
Ekonomska teorija za „trgovinu na veliko“ kaže: Trgovina na veliko je posredna delatnost u lancu distribucije robe. Sastoji se od kupovine i prodaje proizvoda u velikim količinama između komercijalnih organizacija.
Veleprodajne firme su one koje obavljaju ovu delatnost. Primeri tih firmi su oni koji proizvode nude u supermarketima ili oni koji prenose elektronske komponente tehnološkim firmama. Svaka neposredna prodaja krajnjim potrošačima isključena je iz ove aktivnosti.
Trgovina na veliko predstavlja posredni zadatak u procesu distribucije. Te firme služe kao veza između proizvodnih preduzeća i trgovaca gotovim proizvodima te između proizvođača poluproizvoda. Specijalizirajući se za distribuciju robe, ove organizacije mogu smanjiti operativne troškove u isporuci proizvoda.
TRGOVINA NA MALO
Za razliku od trgovine na veliko, ekonomska teorija “trgovinu na malo” definiše na sledeći način: Trgovina na malo je završna aktivnost u distribucijskom lancu. Sastoji se od prodaje robe i usluga neposredno krajnjim potrošačima.
Firme koje se bave ovom delatnošću nazivaju se trgovci na malo. Trgovina na malo obuhvata prodaju robe i usluga na maloprodajnom nivou. Stoga je klijentela u izobilju, a proizvodi se kupuju za ličnu upotrebu. Primeri tih firmi su trgovine odećom ili obućom, trgovine snabdevanja hranom i prodavanice kućnih aparata i tehnoloških predmeta. Komercijalizacija kapitalnih dobara isključena je iz trgovine na malo.
PREBACIMO SE IZ EKONOMIJE NA GEOPOLITIKU I BEZBEDNOST
Uvažavajući navedeno o trgovini i lopovima, prebacimo se na geopolitičku zbilju i bezbednost savremenom sveta. Svakako, nećemo zaboraviti ni trgovinu, ni ekonomiju, a ni lopove, samo ćemo pokušati da ih prikažemo na drugačiji način.
Bezbednost je preduslov opstanka i razvoja sveta. To je zapisano u svim teorijama, a vidimo to i u praksi međunarodnih odnosa. Ovo iz razloga što bezbednost nije samo u vojnoj ravni, nego se izmestila (proširila) i u politički, ekonomski, socijetalni i ekološki sektor.
U savremenim teorijama bezbednosti, od mnoštva itstraživačkih pravaca, danas se najveća pažnja pridaje strukturalnom realizmu, socijalnom konstruktivizmu i globalnokm neoliberalizmu. Pojasnimo to ukratko.
Suština realiatičkog istraživačkog pravca jeste u sferi materijalnog i polazi od ljudske prirode i strukture međunarodnog sistema. Fokus neorealizma (strukturalni realizam) jesu teze: u međunarodnim odnosima vlada anarhija; ključni subjekt međunarodnih odnosa je država; u nastojanju da osigura sopstvenu bezbednost, država jača sopstvenu moć, primarno vojnu, jer je vojna pretnja ključna pretnja bezbednosti. Baza za jačanje vojne moći jeste ekonomska moć, tako da ekonomska i vojna moć prozivode i političku moć i uticaj države u međunarodnim odnosima. Strukturalni realisti stoje na stanovištu da je dostizanje moći dostupno samo svetskim silama, te uspostavljaju teroiju o „ravnoteži snaga“, koja je bila dominantna u vreme Hladnog rata – bipolarizma, dok se ostale države ponašaju na dva načina. Prvo, priključuju se najjačem, po modelu „uskakanja u njegvo vagon“ (bandwagoning), kako ističe Kenet Volc. Drugi pristup jeste pokušaj država da proklamuju stalnu ili vojnu neutralnost.
Socijalni konstruktivisti zauzimaju stav da je međunarodni sistem u osnovi zapravo socijalne, a ne materijalne prirode distribucija materijalnih sposobnosti nije ta koja određuje strukturu međunarodnog sistema, već je to prevashodno distribucija ideja, normi, vrednosti i identiteta, koji konstituišu nacionalne interese i odnose moći. Anarhija, stoga, nije determinisana ravnotežom snaga, kao što tvrdi Volc, već, “anarhija je ono što države od nje naprave“, kako piše Aleksandar Vent.
Teorija liberalizma, koja u osnovi ima saradnju država pre svega u ekonomskoj sferi, bila je potisnuta od strane neorealizma i strukturalizma, da bi se u eri globalizacije međunarodnih odnosa vratila u formi neoliberalizma, na kraju Hladnog rata. Taj fakt Fukujama je čak nazvao „krajem istorije“, ističući dominaciju tog teorisjkog pravca u praksi međunarodnih odnosa. Za razliku od liberalizma, „neoliberalizam je ideološki trend koji brani slobodno preduzetništvo, a manje intervenciju države. Na taj način se promoviše privatizacija proizvodnih faktora i sloboda tržišta“. Prevedeno, svetom vladaju multinacionalne i transnacionalne kompanije (kapital).
DVE PRIČE
Priča prva: Uvoz i izvoz robe između SAD i Kine je u 2022. godini imao vrednost od 642, 33 milijardi evra, što predstavlja novi rekord postignut uprkos napetim diplomatskim odnosima Vašingtona i Pekinga. Prema novim podacima, SAD je prošle godine uvezla robu iz Kine u vrednosi od 499,51 milijarde evra, a izvezle u Kinu robu u vrednosti 143,12 milijarde evra.
Priča druga: U priču o nastojanju zapadnih zemalja da Kosovo dobije nezavisnost, odnosno da tu nezavisnost prizna (prihvati) Srbija, umešao se i poznati glumac Ričard Gir. Inače, Gir se opasno upliće u politiku, a poznat je njegov stav o tzv. ugnjetavanju prava nacionalnih manjina na Tibetu (Kina). Na pitanje šta o nezavisnosti Kosova misli, Gir je odgovorio: “Mora da tu nešto ima, dok se toliko zapad bori za nezavisnost Kosova”.
Međunarodni odnosi u eri globalizacije jesu spojeni sudovi. Sve što se zavrti na globalnom nivou ima i te kakve posledice na regionalni i lokalni nivo. Važi i obrnuto, nema više lokalnih problema, sve postaje globalna stvar, pogotovo ako se umešaju velike sile (a one se u sve mešaju)
Ključni fakt koji u sferi bezbednosti sveta zaokupljuje svakog pojedinca, državu i svet jeste sukob u Ukrajini kao: 1) Rat Rusije i Ukrajine i 2) sukob kolektivnog zapada protiv Rusije. Taj sukob i rat prelivaju se na sve delove sveta, a posebno na Zapadni Balkan gde tinja problem “Kosovo”.
Naša Prva priča jeste GLOBALNO u GLOBALNOM. Naime, savremeni svet, ma koliko se tome opirala Amerika, jeste multipolaran. Bez obzira što američko-kineski trgovinski bilans ostvaruju velike kompanije, to je primarno odnos SAD i Kine. Naime, međunarodni odnosi su primarno odnosi među državama, iako države nisu njihov jedini subjekt. Tako, kada kažemo da je svet multipolaran, pre svega mislimo da u njemu postoji više centara moći koji “žele da se pitaju”, jer, evidentno, Organizacija UN ne funkcioniše (pogotovo ne Savet bezbednosti, kao titular bezbednosti). Tako, međunarodne odnose primarno diktira odnos među velikim silama, u koje se ubrajaju SAD, Kina i Rusija. Za EU se kaže da je “propao pokušaj narastanja sile” (sila u pokušaju). Zarad očuvanja hegemonije u međunarodnim odnosima, stratezi SAD su zvanično i javno Kinu i Rusiju okarakterisali kao revizionističke države i ključne protivnike. U tom smislu, prema tim protivnicima su preduzeli odgovarajuće mere. Te mere je predsednik SAD saopštio u Uvodniku Strategije nacionalne bezbednosti SAD 2022, rečima: “Prevazići Kinu i obuzdati Rusiju”.
Prevazići Kinu: U SNB SAD 2022 piše: Naša strategija prema NR Kini je trostruka: 1) da ulažemo u temelje naše snage kod kuće – našu konkurentnost, našu inovativnost, našu otpornost, našu demokratiju, 2) da uskladimo naše napore sa našim mrežama saveznika i partnera, koji deluju sa zajedničkim ciljem, i 3) odgovorno takmičenje sa NR Kinom da branimo naše interese i gradimo našu viziju za budućnost. Mi ćemo Peking smatrati odgovornim za zloupotrebe – genocid i zločine protiv čovečnosti u Sinđangu, kršenja ljudskih prava u Tibetu i razgradnje Honga Kongove autonomije i slobode – čak i kada nastoji da izvrši pritisak na zemlje i zajednice da ćute.
Obuzdatri Rusiju: Kako će SAD (i saveznici) obuzdati Rusiju, Strategija SAD kaže: Prvo, Sjedinjene Države će nastaviti da podržavaju Ukrajinu u borbi za svoju slobodu, mi ćemo pomoći Ukrajini da se ekonomski oporavi i ohrabrićemo njene regionalne integracije sa Evropskom unijom. Drugo, Sjedinjene Države će braniti svaki centimetar teritorije NATO-a i nastaviće da grade i produbljuju koaliciju sa saveznicima i partnerima da bi sprečili Rusiju da dodatno nanese štetu evropskoj bezbednosti, demokratiji i institucijama. Treće, SAD će odvratiti i, po potrebi, odgovoriti na ruske akcije koje prete ključnim interesima SAD, uključujući ruske napade na našu infrastrukturu i našu demokratiju. Četvrto, Ruska konvencionalna vojska će biti oslabljena, što će verovatno povećati moskovsku oslanjanje na nuklearno oružje u svom vojnom planiranju. SAD neće dozvoliti Rusiji, ili bilo kojoj sili, da postigne.
Za prvu priču možemo da izvedemo zaključak: Veliki međusobno ne ratuju, oni trguju (trgovina na veliko). Za velike igrače i njihove globalne interese – stradaće mali! Za SAD prvi i pravi protivnik je Kina, a ne Rusija. Zato su SAD pripremile „trojanske konje“. Za Rusiju, trojanski konji su Ukrajina i Evropska unija, dok je sam Rusija trojanski konj za Kinu.
Za drugu priču – GLOBALNO U LOKALNOM (Gir o Kosovu) treba malo širi pristup. Naime, jedan aspekt borbe zapada za nezavisno Kosovo stvarno jeste materijalna i geopolitička pozicija prostora Kosova i Metohije. Ekonomski posmatrano, smatra se da Kosovo i Metohija raspolaže resursima uglja, metala i nemetala većim nego što to ima ostali deo Srbije. Sa geopoltičkog aspekta posmatrano, Kosovo i Metohija je od interesa zapada (SAD, NATO, pa i EU) pre svega s razloga da se sa tog prostora proteraju i Rusija i Kina (u novije vreme). Tako, pojedini analitičari termin Zapadni Balkan ne poimaju u geografskom smislu, već upravo u svojatanju zapada da je to njihov geoprostor (geopolitika). U tom smislu, otimanjem Kosova od Srbije, zapad prisiljava Srbiju da dobije “nešto malo” (trgovina na malo), kao što je Zajednica srpskih opština, da bi zauzvrat: 1) otarasila se veze s Rusijom (sankcije Rusiji) i “nastavila” put ka EU (put u nepoznato).
Ukoliko bi Srbija priznala nezavisno Kosovo (ili, kako kaže zapad – prihvatila realnost i prestala da sputava Kosovo na putu ka međunarodnim organizacijama, UN pre svega), ostala bi bez 15% teritorije i određenih materijalnih resursa. To je trgovina NA MALO. Šta je za zapad 15% Srbije i resursi Kosova, ma koliki bili?
Za Srbiju (srpski narod) ne bi smelo da se govori o trgovini, kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Zajednica srpskih opština je “trojanski konj” koji priprema kolektivni zapad, čime nastoji da Srbiju stavi pred svršen čin – eto, ispoštovan je Briselski sporazum. A onda, dolaze ultimatumi zapada Srbiji, ali i moguće “dalje paranje dzempera” (drobljenje srpskog prostora). Kosovo i Metohija nije prostih 15% teritorije, već njen neodvojivi deo.
EPILOG
Svet je zapao u globalnu krizu, koja preti da preraste u Treći svetski rat. U toj krizi cveta trgovina na veliko, ali i na malo. Delimično “umirujuće”, globalno posmatrano, deluje činjenica da veliki međusobno ne ratuju, oni trguju, a svetskog rata nema bez velikih.
Amerika se ne odriče hegemonije. U trgovini na veliko, jedinim takmacem smatra Kinu, a Rusija je usput, samo je treba obuzdati. Tako, trojanski konj za Risju su Ukrajina i Evropska unija, dok su Rusija I Tajvan trojanski konj za Kinu. Ne bi čudilo da se u narednom period, bar dok ne klekne Rusija, još poveća trgovniski bilans SAD – Kina.
U trgovini na malo, veliki vrlo efikasno uspevaju da malima prodaju ili od njih kupe robu, direktnom transakcijom. Pri tome, bezbroj je trojanskih konja u igri, a veliki ih vešto prilagođavaju karakteru “malog kupca-prodavača”.
Srbija je od strane zapada dovedena u situaciju da “trguje” Kosovom, a Zajednica srpskih opština je trojanski konj. Srbija ne bi smela da se upušta u trgovinu sa zapadom. Ukoliko bude saterana uza zid, Srbija mora da insistira da: 1) o Kosovu i Metohiji direktno “trguju” Srbi i Albanci (trgovina na malo) ili, 2) da se u trgovinu uključe i drugi posrednici (UN, Kina, Rusija…) – trgovina na veliko. Ali, to će potrajati! Pa, to i jeste cilj!
Trgovac nekretninama s početka price, očevidno je imao mnogo “konja” u dzepu, te za hiljade (milione) “konja” iz dzepa, pronašao “konja” u zakonodavstvu, tako je oslobođen optužbe. Baka, svakako bez “konja” u dzepu, prisiljena je da prodaje izvan pijace, nadajući se da finansijski policajci neće stalno biti na poslu. Ko je lopov, baka ili trgovac nekretninama, procenite sami.
Za Riačrda Gira, nažalost, odavno znamo ko je. O trojanskim konjima u narednim kolumnama.
A o Trećem svetskom ratu i Kosovu? Pa o tome baš i pričamo!
Prof.dr Božidar Forca
