OČEKIVANJE (NAJAVA)
Generalna skupština Ujedinjenih nacija na dvonedeljnom samitu ima teme koje su brojnije, nestabilnije i teže rešive nego pre bilo kog drugog zasedanja: rat u Ukrajini, smrtonosne poplave u Libiji, višestruki državni udari na afričkom kontinentu, ekonomsko finansiranje severa i juga, nasilna kriza na Haitiju, klimatske promene i veštačka inteligencija. Takođe, sve više se čuju tonovi o neophodnosti reforme Saveta bezbednosti UN.
Sva ta pitanja je najavio Generalni sekretar UN Gutereš u otvaranju generalne debate, ističući da se svet ubrzano kreće ka multipolarnosti, ali da sama multipolarnost neće rešiti nagomilane probleme u svetu.
U skladu s navedenim, lideri država koje su došle na zasedanje GS UN učinili su to nekoliko dana ranije, jer je to prilika da se obave ili pripreme brojni razgovori sa drugim liderima i prisutnim delegacijama oko niza pitanja značajnih za sopstvenu zemlju.
Zasedanje Generalne skupštine se održava u inače veoma podeljenom svetu, po brojnim pitanjima, a posebno u vezi rata u Ukrajini. U odsustvu rsukog predsednika Putina, koga menja minister spoljnih poslova Lavrov, posebna pažnja usmerena je na dolazak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
Delegaciju Republike Srbije predvodi predsednik Aleksandar Vučić.
PRVI NASTUPI I PORUKE
Uobičajeno je da predsednik Generalne skupštine Antonio Gutereš prvi govori u generalnoj debati. Tradicionalno, prva država koja se obraća je Brazil, a zatim Sjedinjene Države, koje su domaćin skupa. Nakon toga, redosled govornika utvrđuje se složenim algoritmom zasnovanom na nivou zastupljenosti, geografskoj ravnoteži, prijavom za obraćanje i drugim kriterijumuma.
Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva je upozorio da svet do danas još uvek nije shvatio ozbiljnost klimatske krize koja “kuca na naša vrata, uništava naše domove, naše gradove, naše zemlje, ubija i nameće gubitke i patnje našoj braći, posebno najsiromašnijima”. On je podsetio da je prvi put stajao na debatnom podijumu Generalne skupštine UN pre tačno 20 godina i poručio da do danas nije izgubio svoje “nepokolebljivo poverenje u čovečanstvo”. Brazilski lider je predočio da je klimatskim promenama najviše pogođeno ranjivo stanovništvo na globalnom jugu, dok je 10 odsto najbogatije svetske populacije odgovorno za skoro polovinu ukupnog ugljenika koji se oslobađa u atmosferu.
Lula je podsetio da je centralna tema njegovog govora pre 20 godina bila glad i ocenio je da danas u svetu vlada veća nejednakost jer 10 najbogatijih ljudi na svetu ima veće bogatstvo od 40 odsto najsiromašnijih u svetu.
Govoreći o ratu u Ukrajini predsednik Brazila je rekao da rat u Ukrajini “razotkriva kolektivnu nesposobnost” da se sprovode ciljevi i principi Povelje UN. – Ne potcenjujemo teškoće u postizanju mira, ali nijedno rešenje neće biti trajno ako nije zasnovano na dijalogu. Ponovio sam da bi trebalo raditi na stvaranju prostora za pregovore – istakao je Lula.
Američki predsednik Dzozef Bajden, kako smo istakli, jedini je predstavnik neke stalne članice SB UN. Obraćanje Bajdena, može se reći, bilo je očekivano. Naime, Bajden je počeo sa pozicije koju američki lideri protežiraju gotovo ceo vek – Amerika mora da bude lider sveta. Govoreći o ključnim temama, kako ih vide SAD, opet očekivano, Bajden se najžustrije zadržao na ratu u Ukrajini, svakako, i osudi Rusije: “Ujedinjene nacije moraju “danas da se suprotstave namernoj ruskoj agresiji” na Ukrajinu da bi sprečile bilo kakvu buduću agresiju te vrste“. Takodje, Bajden poručuje: „”Rusija veruje da će se svet umoriti i dozvoliti mu agresiju na Ukrajinu bez posledica. Ali postavljam vam pitanje: ako odustanemo od osnivačkih principa Povelje Ujedinjenih nacija, koja će se država članica i dalje osećati zaštićenom”, rekao je Bajden. “Ako dozvolimo da Ukrajina bude rasparčana, da li je nezavisnost zemalja garantovana? Odgovor je: Ne!”, rekao je on. Tako, Bajden se zalaže za nepovredivost celovitosti i teritorijalnog integriteta zemalja, uz poštovanje principa Povelje UN, a tek onda govori o ljudskim pravima. Pored sporadičnog osvrta na druga važna pitanja zasedanja GS UN, Bajden je stava da treba da se reformiše (proširi) Savet bezbednosti UN, govoreći da bi voleo da vidi Nemačku i Japan u tom telu. Interesantno je da je Bajden istakao da SAD ne žele sukob s Kinom, već da imaju nameru da zajedno rešavaju svetska pitanja, poput klimatskih promena.
Mnogi izveštači sa zasedanja GS UN primetili su da je govor brazilskog predsednika dobio veći aplauz nego nastup američkog lidera.
Nešto malo posle Bajdena, Generalnoj skupštini se obratio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Zelenski je poručio da je potrebno jedinstvo da se zaustavi ruska agresija na Ukrajinu kako bi svet mogao da se fokusira na globalne izazove. Naglasio je da ruski predsednik Vladimir Putin ne ugrožava samo Ukrajinu već i ceo međunarodni poredak i naglasio da Moskva sve pretvara u oružje – od nuklearnih elektrana, do svetskog tržišta hrane.
„Rusija vrši genocid kidnapovanjem ukrajinske dece“, takođe je izjavio ukrajinski lider, podsećajući da je zbog tih otmica i deportacija, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika. Zelenski je takođe istakao da Rusija ne ugrožava samo Ukrajinu. “Cilj sadašnjeg rata protiv Ukrajine je da se naša zemlja, naši ljudi, naši životi i resursi pretvore u oružje protiv vas – protiv međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima”, rekao je. Zelenski je naglasio da Ukrajina radi sve što može da osigura da se, posle ruske agresije, niko na svetu neće usuditi da napadne drugu zemlju i poručio: “Ratni zločini moraju da se kazne, deportovani moraju da se vrate kući, okupator mora da se vrati u svoju zemlju”.Takođe je najavio da Kijev radi na pripremama za globalni mirovni samit i rekao da se o jedinstvu treba govoriti otvoreno, a ne iza zatvorenih vrata. Završavajući svoje izlaganje rečima “Živela Ukrajina”, Zelenski je dobio ovacije prisutnih.
Dana 21.09 Generalnoj skupštini UN se obratio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Neki domaći mediji su govor predsednika Vučića okarakterisali kao “istorijski”, “hrabar”, “na ponos svih Srba”, “najjači govor nekog našeg lidera u UN” i slično. S druge strane, mediji koji nisu naklonjeni predsedniku Vučiću, govor su okarakterisali kao neprimeren i upućen domaćoj, a ne svetskoj javnosti. U suštini, obraćanje predsednika Vučića težišno je bilo usmereno na primenu principa celovitosti i teritorijalnog integriteta zemalja, kao i Povelje UN, ali koji važe jednako za sve zemlje. U tom smislu, predsednik Vučić je povukao paralelu između zalaganja (pre svega zapadnih moćnika) za teritorijalni integritet Ukrajine, uz istovremeno kršenje i Povelje UN i Rezolucije 1244 SB UN, kad je Srbija u pitanju. To je slikovito istakao u primeru odluke 19 zemalja NATO da napadnu Srbiju 1999, bez odluke SB UN. Predsednik Vučić je oslikao trenutnu situaciju na Kosovu i Metohiji, sa primerima progona Srba i terora koji čini Kurtijeva politika. Takođe, predsednik Vučić je iskoristio priliku da obavesti svetske lidere o naporima koje čini Srbija u političkom, ekonomskom, tehnološkom i svakom drugom smislu za dobrobit svojih građana ali i svetskog mira i saradnje među državama i narodima, pozivajući svet na EKSPO koji će se održati u našoj zemlji 2027. godine. Istakao je predsednik Vučić i neke inicijative Srbije, koje su prihvaćene u UN, a naglasio i to da se Srbija u potpunosti pridržava principa Agende 20-30.
Na marginama 78. Zasedanja GS UN održana je i sednica Saveta bezbednosti, kojom je prededavao albanski premijer Edi Rama. Na sednici je govorio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Sednica je protekla u tonu koji je inače karakterističan za onemoćali Savet bezbednosti, u kome više nema snage za promene. U tom smislu je ukrajinski predsednik Zelenski i predlagao da se ukine pravo veta Rusiji. Takođe, Zelenski je predložio da se izvrše promene u SB UN, jer je pravo veta u rukama agresora, misleći na Rusiju. Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov je žestoko odgovorio Zelenskom ističući ko ima pravo veta u SB UN i govorio protiv Ukrajine koju je još jednom optužio da je donela „rasističke“ zakone protiv Rusa i da je u rukama „neonacista“.Nebenzja (ruski predstavnik u SB UN) je sastanak Saveta bezbednosti UN na kom učestvuje predsednik Ukrajine performansom. On je dodao da je zbog toga što se Zelenski obratio pre lidera zemalja članica Saveta prekršaj procedure.
EPILOG
I bi 78. zasedanje GS UN. I šta bi? Ništa što do sada bilo nije na prethodnih 77.
I govoriše li lideri zemalja sveta? Govoriše, ali je samo jedan od stalnih članica SB UN.
I šta reče taj jedini lider od stalnih članica SB UN? Ništa što njegovi prethodnici (iz njegove zemlje) do sada govorili nisu pre GS UN.
I bi li sednica SB UN na marginama zasedanja GS UN? BI. I šta bi? Ništa što do sada nije bilo, samo na malo drugačiji način. Baš je ličila na performans.
Govoriše li predsednik naše zemlje? Govoriše. I šta bi? Ništa što do sada bilo nije, jedni prihvataju i veličaju govor, drugi nalaze načina da utvrde kako je govor nepirmeren, a treći će se izjasniti kad njima bude odgovaralo.
I govoriše li lideri zemalja oko nas? Govoriše. I šta rekoše? Ništa što do sada rekli nisu, ali ovoga puta iskoristiše priliku da budu zapaženi (zapisani u anale UN), jer u sali dok su govorili gotovo da nikoga bilo nije.
Neki primetiše da su među prisutnima bili i inkrimisani sin britanskog kralja sa suprugom, kao i teniser Rodzer Federer. Ne treba komentar.
SVI SE ČEŠU GDE DRUGE SVRBI.
Oni koji, po običaju, od svega prave “ozbiljnu scenu”, biće stava da je Generalna skupština na svom 78. zasedanju pokazala 1) nemoć UN, 2) da se sve više čuje glas “odozdo” i 3) neodustajanje Amerike da vlada svetom. Šta ćete, UN i jesu u Americi, a ne može – jedna zemlja, a dva gospodara.
Prof.dr Božidar Forca
