ODBRANA EU
Bezbednost je preduslov opstanka i razvoja čovečanstva, tako je zapisano u teoriji, ali i u brojnim službenim dokumentima mnogih zemalja. Od stvaranja prvih integracija na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata, a posebno nakon formiranja EU (1992), jedno od gorućih pitanja jeste ODBRANA EU.
Evropske integracije (EZUČ, EUROATOM i EEZ) primarno su bile ekonomske. U pokušaju da ojačaju politički uticaj, zemlje zapadne Evrope su konstantno tragale za odbranom, kao sopstvenim činom, u skladu s članom 51 Povelje UN. ALI, tu je bio „veliki brat“ sone strane Atlantika, koji se tome protivio. Tako, propala je Zapadna unija (1948), koja je formirana pre NATO, pa Zapadnoevropska unija (1954), kao transformisana Zapadna unija. Svima je bilo jasno zašto je Amerika formirala NATO, osim čelnicima EU (Francuska, pa Nemačka, a onda i zajedno). Zapadnoevropska unija je nestala, odnosno formalno se utopila u EU 2011. godine.
Kraj Hladnog rata samo je privremeno odagnao bojazan od sukoba zapada (Amerika i saveznici) i istoka (SSSR, pa Rusija). Zašto? Zato što Amerika nije ostvarila sva tri cilja formiranja Alijanse (1. Nemačka pod kontrolu, 2) Amerika u Evropu i 3) Rusija van Evrope). Upravo krajem Hladnog rata SAD su videle svoju šansu da konačno postanu gospodar sveta. I nisu to ni krili, što govori i poruka predsednika Dzordza Buša (stariji) u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 1991. godine: „Novi svetski poredak je šansa da se ostvari američki san, da postanu lideri slobodnog sveta“.
Amerika je bila svesna da ne može sama da vlada svetom. U tom smislu, koristeći Glavu VIII Povelje UN, pre svega članove 52 i 53, SAD su očuvale NATO, iako se raspao Varšavski ugovor. Rezolucijom SB UN br. 787, NATO je dobio status regionalne organizacije koja se može staviti u službu SB UN, jer UN nemaju svoje snage.Prve operacije NATO, u novoj ulozi, realizovane su početkom raspadabivše SFRJ.
Iako su zapadni lideri „obećali“ bivšem sovjetskom predsedniku Gorbačovu da se NATO „ni za centimetar neće pomeriti na istok, nakon rušenja Berlinskog zida (1989)“, to obećanje održali su samo 9 godina. Naime, da bi SAD učvrstile poziciju hegemona, bilo je potrebno to pokazati i na terenu. Pokazivanje sile na terenu izvršeno je u agresiji NATO na SRJ 1999.godine. Agresija je izvedena bez mandata SB UN i protivno članu 5 formiranja Alijanse. Sila boga ne moli!
Te 1999. godine, NATO je usvojio svoj 6. Strateški koncept, u kome su utvrdjena dva vrlo opasna cilja: 1) angažovanje Alijanse izvan člana 5 Vašingtonskog ugovora i 2) Širenje NATO na istok. Prve zemlje koje su primljene 1999 u NATO, jesu zemlje iz tzv. Tampon zone s Rusijom (Poljska, Češka i Madjarska).
EU se nakon euforije formiranja i prijema Austrije, Švedske i Finske (1995) „uspavala“ na ideji ujedinjenja Evrope i donošenja Ustava EU. Ideja o Ustavu EU je propala 2005. godine, kada je Unija „brže-bolje“ pripremila samit u Portugaliji (2007) i donela Lisabonski ugovor, da se popravi šta se popraviti može. Kad je odbrana u pitanju, činjenica je da je po prvi put u jednom ugovoru EU uneta „klauzula o zajedničkoj odbrani“. Ali, razjedinjena EU u tom istom Lisabosnkom ugovoru, u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao dela Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (čl.42) utvrdila je još dva načina odbrane: Oslonac na NATO i pravo neutralnih zemalja da same o tome odlučuju. U tom smislu, Unija je „klauzulom o solidarnosti“ pokušala da imitira čl. 5 Vašingtosnkog ugovora o foriranju NATO, po kome svaaka zemlja ima obavezu da drugoj zemlji pruži pomoć ukoliko bude napadnuta. Niko nije ozbiljno shvatao te izmene u Lisabonskom ugovoru. Zašto? Zato što se na njih nisu ostvrtale SAD, koje su sve više zatezale odnose sa Rusijom koja se „budi“ i Kinom, koja nadire!
Da se Rusija budi pokazao je rat te zemlje i Gruzije (2008), koja je (nakon proširenja NATO 2007) pozvana da se, uz Ukrajinu, pridruži Alijansi. Rusija je priznala kao nezavisne i samostalne države delove Gruzije (Abhazija i Južna Osetija). Primer KOSOVA, počeo je da deluje. Već sledeće (2009) godine Rusija usvaja pervu Strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj su SAD i NATO glavni protivnici. Takodje, Rusija učlestvuje u formiranju BRIKS, kao integracije u narastanju i pored strateškog partnesrtva s Kinom, sve više se vraća na svetsku scenu.
Amerika odgovara sankcijama Rusiji i zaglibljivanjima u ratove širom sveta, a prate je članice NATO, koje su i članice EU. Unija se ne pita! U ratovima u Africi i u Siriji (posebno) dotiču se interesi SAD i Rusije, ne miriše na dobro. Amerika ne odustaje od proširenja NATO ka Rusiji. Na ponovni poziv Ukrajini da se pridruži Alijansi, Rusija reaguje povratkom Krima u svoj sastav (2014) i podrškom proruskom stanovništvu na jugoistoku Ukrajine (2014 i 2015).
Kina je širenjem Iniciative „Pojas i put“ (od 2013) snažno ušla u globalnu utakmicu. EU je prvobitno prihvatila ekonomsku saradnju s Kinom, čemu se snažno protive SAD. U nameri da samostalno vode politiku Unije, Nemačka i druge zemlje, takodje, pojačavaju ekonomsku saradnju i sa Rusijom. Amerika reaguje. Prvo, Velika Britanija napušta EU i u svojim strateškim dokumentima Kina i Rusija se označavaju kao ključni protivnici. Tramp preti evropskim članicama NATO da ako se ne uozbilje i više izdvajaju za odbranu, SAD će napustiti Alijansu. Vrlo snažnu „packu“ od SAD dobijaju uparvo Nemačka i Francuska. Počinje rasplet.
RUSKO-UKRAJINSKI RAT
Prema RAND korporaciji, pored strategije Anakonda (sabijanje Rusije u Aziju), drugi oblik pritisaka jeste razvlačenje Rusije na „sitne“ probleme unutar Evroazije, što je 2015.godine američki državni sekretar Dzon Kweri imenovao kao „linije vatre izmedju Moskve i Vašingtona“. Radilo se na problemima koji se Rusiji stvaraju od Baltičkih država, preko Belorusije, Ukrajine, Moldavije, Kavkaza do Zapadnog Balkana.
Nakon neslavnog povlačenja iz Avganistana (2021), posle 20 godina pokušaja da se usidre u srce Azije, Amerika „potpaljuje fitilj Ukrajina“, na koji Rusija naseda. Decenijski (vekovni) sukob Rusije i Ukrajine pretvara se u rat, oružanom intervenccijom Rusije na tu zemlju 24.februara 2022.godine. Neki smatraju da je Rusija pokušala da iskoristi „nejedinstvo“ u redovima zapadnih zemalja, ali je činjenica da je upravo napad na Ukrajinu doneo ono što su SAD očekivale – došlo je do homogenizacije zapada.
Ali, Amerika tu ne staje. Došlo je vreme da se, konačno, ostvare ciljevi formiranja NATO. U tom smislu SAD stvaraju NATO Evropu, ne vodeći mnogo brige oko pozicije Unije. Unija je dobila samo zadatak da „iskopa rov prema Rusiji“. Rusija je konačno ISTERANA IZ EVROPE! Nemačka je posle odlaska Angele Merkel izgubila kredinilitet i potpala pod uticaj SAD, tako da je Amerika zagospodarila ovim delom sveta.
TRENUTNO STANJE
Odbrana EU, za kojom vapi Borelj (ne samo on), ima nekoliko vrlo disonatnih vektora (Slika).
Ključni „sudar“ prikazanih vektora odbrane Unije jeste NATO i Francusko-nemački. Naime, EU je nespremno dočekala sukob Rusije i Ukrajine i u svom potpunom nejedinstvu (osim sankcija Rusiji), potpuno potpala pod uticaj SAD (NATO). Čak su i dve neutralne države (Finska i Švedska) iskoristile svoju priliku da „uskoče u vagon“ (bandwagon) Alijanse. S druge strane, u odsustvu kancelarke Merkel, francuski predsednik Makron je prilikom posete Kini pokušao da kineskom predsedniku „predloži“ ulogu Unije u rivalstvu dva giganta (SAD i Kine). Takodje, marta meseca 2022, Unija je usvojila Strateški kompas za obezbednost i odbranu, kojim pokušava da revitalizuje ZBOP/ZSBP. Dakako, niko ne očekuje napredak u tom polju, jer je svima jasno da Evropom gospodare SAD.
Posebno opasan vektor odbrane Unije, u suštini jeste Američki zid, ili Poljsko-baltički vektor. Naime, još 2014. godine, nakon aneksije Krima od strane Rusije, devet država istočne i centralne Evrope (Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, Češka, Slovačka, Madjarska, Rumunija i Bugarska), na inicijativu Rumunije i Poljske, sastale su se u Bukureštu (2015) da razmotre bezbednost u novonastalim uslovima. Ta devetorka imenovana je kao „Bukureštanksa grupa“ – B9. Amerika je iskoristila B9 za svoje potrebe. Odnosno, sve više se Poljska inauguriše kao „oslonac SAD u EU“, a kao protiv – teg Nemačkoj i Francuskoj. Pri tome, koristi se vekovni antagonizam Poljske i Rusije. Poljska izrasta u ekonomskog i, posebno, vojnog giganta istočnog krila NATO. Stavara se Američki zid prema Rusiji (Slika).
Iskrivljena linija Američkog zida prema Rsuiji, ulaskom Finske i Švedske u NATO se dopunjuje, s namerom SAD da se ispravi do Kavkaza, što podrazumeva nesatanak Belorusije i ulazka Ukrajine u Alijansu.
Ali, tu nije kraj http://odbrana.test/2023/09/22/cesanje-o-tudi-svrab/. Amerika Kinu smatra najvećim rivalom i jedinom silom koja može da utiče na stvaranje novog svetskog poretka. U tom smislu, SAD se pripremaju za klastersko uredjenje sveta, u kojima će brojnim savezima pokušati da „obuzdaju Rusiju i nadmaše Kinu“, kako piše u najnovijoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD iz 2022.
Amerika u klasterskom uredjenju sveta polazi od realističkih projekcija moći: Ekonomska + Vojna = Politička moć, u kom smislu „igraju“ na G7 i NATO. Tom klasteru, po potrebi i regionalno rasporedjeni pridaju se ostali (Slika).
Ovakva klasterska slika aktivnosti SAD, pre svega, usmerena je kontra integracijama koje gradi Kina (i Rusija), kao što su BRIKS i ŠOS i neke druge, ekonomskog karaktera. Svemu tome, treba dodati „utakmicu“ oko Afrike i Zaliva, koju, za sada, više koriste Kina (i Rusija).
EPILOG
Ide 2024.godina. To je olimpijska godina. Čudno je da se baš u olimpijskim godinama dogadjaju krupne promene i nestabilnosti. A logično bi bilo da je drugačije (olimpijski moto!).
U 2024 su i izbori u EU (parlamentarni), SAD (predsednički), Rusija (predsednički)…
Predizborna trka se zahuktava. Svako hvata što bolju poziciju za START.
U SAD se već ustalio predizborni pamflet: RUSIJA NAPADA POLJSKU – UKLJUČJU SE SAD = POBEDJUJE BAJDEN!
Gospodine Borelj, malo ste zakasnili sa izjavama o ODBRANI EU. Šteta, imali ste priliku! Pokušajte u ovo malo vremena koje Vam je ostalo da se iskupite korektnijim pristupom u vezi situacije na Kosovu i Metohiji. Bog sve vidi!
Prof.dr Božidar Forca
