Vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida,
Pozivajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica proglašava bezbednom zonom, rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivanju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), i rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavljanju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove,
Podsećajući takođe na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadrže presude za zločin genocida nad bosanskim Muslimanima počinjen u Srebrenici 1995, pre svega na presudu Žalbenog veća MKSJ od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 8. juna 2021. (Tužilac protiv Mladića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 20. marta 2019. (Tužilac protiv Karadžića), kao i presudu Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. kojom je presuđeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida,
Potvrđujući svoje snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, ili druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i naglašavajući u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost i, u tom cilju, da temeljno istražuju i krivično gone, u skladu sa svojim relevantnim međunarodnim pravnim obavezama i svojim domaćim pravom, lica odgovorna za takva dela, kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje i kako bi se došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja, za koje je učešće žrtava i preživelih, kao i članova njihovih porodica centralno,
Pozdravljajući važan napredak koji su međunarodni sudovi postigli poslednjih godina u borbi protiv nekažnjivosti i u obezbeđivanju odgovornosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge teške zločine putem međunarodnog pravosudnog sistema,
Prepoznajući u tom pogledu poseban doprinos MKSJ i naglašavajući važnost da međunarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveljom, i od slučaja do slučaja da dalje obezbedi odgovaranje za genocid i sprečavanje genocida,
Ponavljajući da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini,
Uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu i napominjući važnost redovnih brifinga o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mržnje i podsticanju ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu,
Napominjući da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja kao i za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje prepoznajući da je snažna regionalna saradnja između nacionalnih tužilaštava od suštinskog značaja za negovanje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu,
Ponavljajući nepokolebljivu predanost održavanju stabilnosti i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini,
Napominjući takođe da će 2025. godine biti obeležena 30. godišnjica genocida u Srebrenici u kojem je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade ljudi je raseljeno, a porodice i zajednice razorene,
- Odlučuje da 11. jul proglasi za Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. i da se obeležava svake godine;
- Osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogrešnog tumačenja i pojave genocida u budućnosti;
- Takođe bez rezerve osuđuje dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici;
- Ističe važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom;
- Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde;
- Zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godišnjice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog društva radi odgovarajućeg poštovanja;
- Poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti
ŠTA?
Pretpostavljam da je malo onih koji nisu pratili direktan prenos zasedanja Generalne skupštine UN dana 23.maja ove godine, na kojoj se „GLASALO“ o Rezoluciji. Rezultati glasanja u GS UN su poznati:
- 84 za
- 19 protiv
- 68 uzdržanih
- 20 nije glasalo („nisu bili u Sali“).
U skladu s propisanom proceduorm za ovakve slučajeve glasanja u GS UN, računaju se glasovi ZA i PROTIV, te se „Rezolucija“ smatra „USVOJENOM“.
Kada bi postavili pitanje O ČEMU SE GLASALO u GS UN, ne verujem da se može i zamisliti kakve bi sve odgovore dobili, ne samo od običnih ljudi/žena, već i od nadprosečno obrazovanih ljudi/žena.
Naravno, čuli smo šta je zvanični predstavnik brojnih zemalja UN rekao u svom izlaganju povodom predloga Rezolucije i zašto je glasao tako kako je glasao. Da kako, nismo mogli (neposredno) čuti one koji „nisu bili u Sali“.
ZAŠTO?
Mnogo je onoga što ide uz ovo pitanje:
- Zašto se, uopšte, glsalo
- Zašto se glasalo u GS UN; a ne, na primer, u SB UN
- Zašto su glasali oni koji jesu
- Zašto su bili uzdržani oni koji jesu
- Zašto neki nisu glasali
- Zašto je svako od prethodno navedenih postupio tako kako je postupio
Zdravorazumski, a i logično, na veći deo pitanja mi ne možemo da odgovorimo, odnosno trebalo bi pitati one koji jesu ili nisu glasali ili su bili uzdržani
Međutim, na pitanje Zašto se glasalo u GS UN, a ne u SB UN, možemo da damo svoj stav. A taj stav, u suštini, glasi: RADI SE O NEUJEDINJENIM NACIJAMA ČIJE SU ODLUKE I REZOLUCIJE OD KADA SU FORMIRANE ZAVISE OD STAVA MOĆNIKA. MOĆNICI SU POSEBNO RAZJEDINJENI U SAVETU BEZBEDNOSTI, KOJI FUNKCIONIŠE PO MODELU „VETA“, TE SE PRIBEGLO GLASANJU U GS UN.
Na pitanje – Zašto se uopšte i glasalo, ni istorija neće odgovoriti, a kamo li mi sada. Opšti stav „Moćni čine ono što hoće, a mali se ponašaju kako moraju“, samo je deo odgovora na pitanje – Zašto se, uopšte, glasalo?
KO?
Pitanje ko ima više odnosnih subjekata, kao na primer:
- Ko je podneo inicijativu (predlog) Rezolucije
- Ko je bio ZA
- Ko je bio PROTIV
- Ko je bio UZDRŽAN
- Ko NIJE GLASAO
Predlog Rezolucije, formalno, podnele su Nemačka i Ruanda, a kopredlagači su: Albanija, Bangladeš, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Estonija, Kanada, Čile, Finska, Francuska, Hrvatska, Irska, Italija, Jordan, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Holandija, Novi Zeland, Poljska, Slovenija, Severna Makedonija, Švedska, Turska, Velika Britanija, Sjedinjena Američke Države, Vanuatu. Poseban kosponzor Rezolucije, sa svojim amandmanima, jeste Crna Gora. Vanuatu, Antigva i Barbuda i Malavi su u poslednjem trenutku povukle kosponzorstvo.
Imena država koje su glasale ZA, PROTIV, bile UZDRŽANE ili NISU GLASALE, su poznata, da ih pojedinačno ne navodimo. Principijelno posmatrano, svaka zemlja je jedinka za sebe. Međutim, čini se da je moguće na pitanje KO napraviti nekoliko klastera država.
KO su predlagači Rezolucije?
Iole ozbiljnom čoveku/ženi ne može da ne bode oči da je prvi predlagač Retolucije – Nemačka. Bez posebne patetike, zlih namera ili bilo čega drugog što insinuira na bilo šta, svaka zdrava (umno) osoba, kada bi je pitali ko treba da podnese predlog Rezolucije (ako uopšte treba?), odgovorila bi – SAMO NE NEMAČKA! Opet, iskoristimo narodnu – “Istorija se ponavlja onima koji je ne poznaju”! Ako je ovo narodna, a jeste, ona se ne dokazuje!
Ruanda, je drugi zvanični predlagač Rezolucije. Zemlja u kojoj se desio strašan zločin – GENOCID. Zemlja u kojoj su tragovi genocida toliko sveži, da se i u Sali GS UN, tokom zasedanja, moglo naslutiti kuda vode, ne daj Bože.
Ko su kosponzori Rezolucije?
Kosponzori Rezolucije su 30-tak navedenih zemalja. Principijelno, ovaj klaster jesu “Atlantisti”, odnosno države koje su pod potpunom dominacijom SAD i bezpogovorno slede njihovu politiku. “Klasterčić” u okviu ovog klastera jesu sve zemlje nastale na prostoru bivše SFR Jugoslavije. U okviru “klasterčića” dva slučaja su posebna. Prvo, Bosna i Hercegovina je nelegalno i nelegitimno na spisku kosponzora Rezolucije, jer nije bilo konsenzusa oba entiteta u okviru te zemlje po pitanju kosponzorstva. Slično je bilo i kod uvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini. Ali? Drugo, kosponzor, na volšeban način (amandmani) postade i Crna Gora. Da je CRNA znamo, ali nismo slutili da može biti još GORA! Naime, ako je čudna matematika kako je izglasana Rezolucija, još je čudnija Geografija. Zašto? Pa Srebrenica je u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska), a ispada da je između Crne Gore i Srbije. Ali, još mnogo toga je između “dva oka u glavi”, a kao prvo NOS. Šta li su to nanjušili “Crnogorci”?
KO je glasao ZA?
Za su glasali navedeni sponzori i kosponzori Rezolucije i još 50-tak država. O ovoj grupi rekli smo (gotovo) sve u delu o klasterima i “klasterčiću”. Ukupno posmatrano, manje od ¼ svetske populacije je podržalo Rezoluciju – ne treba komentar!
KO je glasao perotiv?
Protiv usvajanja Rezolucije o Srebrenici glasalo je 19 zemalja. U pitanju su Antigva i Barbuda, Belorusija, Kina, Komoros, Kuba, Kongo, Severna Koreja, Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mađarska, Mali, Nauru, Nikaragva, Rusija, Sao Tome i Prinsipe, Srbija i Sirija.
Iz navedenog spiska o svakoj državi bi se trebalo reći mnogo, jer su, pre svega, pokazale HRABROST da se suprostave ATLANTISTIMA. Dve sile, Kina i Rusija, predvode ovu grupu zemalja. Iako svaka od njih ima svoje razloge što je bila “protiv”, od njih se to, na izvestan način, i očekivalo. ZAŠTO? Rusija je zemlja koja je podnela najveći teret Drugog svetskog rata, u kome je izgubila preko 20 miliona stanovnika. Ne treba dalje trošiti reči. Kina je zemlja koju SAD i Atlantisti osuđuju za GENOCID u Sing jangu. Kina je, uobičajeno, pri ovakvim glasanjima u SB uUN ili GS UN – uzdržana. Ovoga puta Kina je protiv!
Posebnu hrabrost za glasanje PROTIV iskazala je Mađarska. Zašto? Mađarska je članica EU (manje bitno) i NATO (posebno važno). Hvala Mađarskoj i, neka joj je Bog na pomoći!
KO je bio uzdržan?
Ukupno 68 zemalja je bilo uzdržano prilikom glasanja o Rezoluciji o Srebrenici. U pitanju su Alžir, Angola, Argentina, Jermenija, Bahami, Bahrein, Barbados, Benin, Butan, Bocvana, Brazil, Burundi, Kambodža, Kamerun, Kongo, Obala Slonovače, Kipar, Dominikanska Republika, Ekvatorijalna Gvineja, Etiopija, Gabon, Gruzija, Gana, Grčka, Gvatemala, Gvineja, Haiti, Honduras, Indija, Jamajka, Kazahstan, Kenija, Kiribati, Laos, Liban, Lesoto, Madagaskar, Maldivi, Meksiko, Mongolija, Mozambik, Namibija, Nepal, Nigerija, Oman, Panama, Papua Nova Gvineja, Paragvaj, Peru, Filipini, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vincent i Grenadini, Sejšeli, Slovačka, Solomonska Ostrva, Južni Sudan, Šri Lanka, Sudan, Surinam, Tadžikistan, Tajland, Tongo, Trinidad i Tobago, Tuvalu, Uganda, Ujedinjeni Arapski Emirati i Vijetnam.
Biti uzdržan, zdravorazumski, podrazumevalo bi da je neko “ni ZA ni PROTIV”. Međutim, predstavnici nekih od uzdržanih zemalja javno su izneli zašto su uzdržani. To što su rekli, više vuče da su “protiv” nego “za” Rezoluciju.
KO nije glasao?
O Rezoluciji se nisu izjasnile sledećih 20 zemalja: Avganistan, Azerbejdzan, Belize, Bolivija, Burkina Faso, CAR, Izrael, Kirgistan, Liberija, Maršalska ostrva, Mauricijus, Monako, Samoa, Somalija, Timor-Leste, Turkmenistan, Uzbekistan, Vanuatu, Venecuela i Zimbabve.
Ne glasati je drugačije od biti uzdržan. Avganistan i Venecuela, iz proceduralnih razloga, nisu imali pravo da glasaju. Ostali su “izvan sale” ostali. Moglo bi se o svakom pojedinačno, a delom i klasterski, govoriti ko su ostali, ali…
KAKO?
U navedenim filozofskim pitanjima ŠTA-ZAŠTO-KO-KAKO, pitanje KAKO objedinjava sva prethodna, jer se govori o principima. Stoga, nemoguće je generalizovati odgovore na ovo pitanje, jer su strane drastično polarizovane. Ali, potrebno je nešto reći o tome:
- Kako će se glasanje o Rezoluciji odraziti na međunarodne odnose i
- Kako će se glasanje o Rezoluciji odraziti na region kome pripadamo?
Kako će se glasanje odraziti na međunarodne odnose?
Međunarodni odnosi su primarno odnosi među državama, iako države nisu njihov jedini subjekt. Međunarodni odnosi su dimanična kategorija i stoga nema krajnih rešenja u njima. Sadašnji trenutak međunarodnih odnosa je potpuno zakomlikovan i u fazi stavaranja najnovijeg međunarodnog poretka. S obzirom na sukobe koji se vode u Evropi i drugim delovima sveta, posebno na Bliskom Istoku, blizu smo Trećeg svetskog rata. Ili, Treći svetski rat već traje, samo ne mogu da se upotrebe sva raspoloživa sredstva, zbog straha od TOTALNE KATAKLIZME. U tom smislu, glasanje o Rezoluci u UN neće ništa promeniti, niti ima značajan uticaj na procese u međunarodnim odnosima, samo se malo jasnije vidi KO JE GDE (SKIM).
Kako će se glasanje o Rezoluciji odraziti na region?
Reč „region“ kad smo mi u pitanju, ima više značenja. Prvo, ako gledamo sve susedne zemlje, govorimo o Balkanu. Glasanje o Rezoluciji dovešće do pritiska na Mađarsku (posebno) i Grčku (delom). Pritisak, pre svega, doći će od SAD, ali ne direktno, već preko poslušne EU (Nemačka).
Drugo, jeste region Zapadnog Balkana. Ni u tom regionu se, u opštem smislu, ništa značajno neće desiti, jer je region već polarizovan – ZA i PROTIV NATO (SAD).
Poseban aspekt pak jeste nastavak susretna strategija NATO i EU prema regionu. Ta strategija imaće karakter snažnih pritisaka na BiH, da se eliminiše Republika Srpska i BiH postane unitarna država. S druge strane, nastaviće se pritisci na Srbiju da prizna nezavisno Kosovo, odnosno ubrzaće se proces prijema Kosova u međunarodne organizacije u koje može (Savet Evrope, EU i NATO) a da to ne mogu sprečiti Kina i Rusija (prijem u UN). Takođe, Srbija će biti i pod drugim pritiscima, tzv. puta ka EU. Očekivati je podršku kosovskim Albancima i dodatna uslovljavanja prema Srbiji, a uslediće i „ekonomske packe“.
Ono što jeste OPASNO, kad je region u pitanju, jesu nemiri koji mogu da nastanu, pre svega, u BiH i Crnoj Gori, kao i dalje stvaranje nepodnošljivosti života Srba na Kosovu i Metohiji.
EPILOG
Šta bi? Videli smo, delom čuli, a najmanje znamo.
Šta će biti – videćemo, možda i čuti, ali malo je onih koji če to znati.
Svet je u ratu, a mi smo deo sveta.
Daleko je sunce.
Prof.dr Božidar Forca
