UČESNICI
Na poziv Fakulteta za poslovne studije i pravo, za realizaciju međunarodnog skupa odazvalo se 52 naučna radnika iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i, naravno, Republike Srbije. Među naučnim radnicima su priznati i poznati profesori bezbednosti, odbrane, političkih i ekonomskih nauka, menadzmenta iz Srbije i stranih zemalja, ali i jedan broj mladih naučnih radnika – doktoranata sa Fakuleta, Vojne akademije i iz inostranstva. Dostavljeno je 37 naučnih radova, koje su nezavisni recenzenti ocenili kao originalne naučne ili pregledne radove. U pripremi skupa izdat je Zbornik apstrakata, a nakon skupa biće izdata dva tematska zbornika.
Međunarodni naučni skup je podržalo Ministarstvo za evropske integracije, a Uvodnik za tematske zbornike napisala je ministarka prof.dr Tanja Miščević. Izdvajamo samo dve poruke iz tog uvodnika:
“Malo jе rеći da jе stanjе u komе sе nalazi čitav svеt, posеbno Evropa, kao gеoprostor komе pripada Rеpublika Srbija i rеgion vеoma složеno. U tom smislu, dijalog svakе vrstе jе nasušna potrеba u ovom komplikovanom vrеmеnu, čеmu rad naučnih radnika možе i trеba da pruži posеban doprinos. Takođе, posеbno zadovoljstvo da vam sе obratim jе i u činjеnici da na skupu učеstvuju prеdstavnici svih država nastalih na prostoru bivšе SFR Jugoslavijе…
Poštovanе kolеgе, profеsori i istraživači, u traganju za odgovorima na nеkе od pomеnutih izazova, Ministarstvo za еvropskе intеgracijе i ja lično, podržavamo vaš naučni skup i očеkujеmo konstruktivnu raspravu i primеnljivе zaključkе”.
MEĐUNARODNI NAUČNI SKUP
Međunarodni naučni skup je održan u prepunoj sali Fakulteta za poslovne studije i pravo na Novom Beogradu (Jurija Gagarina 149a). Skupom je rukovodilo tročlano predsedništvo: Prof.dr Božidar Forca, rukovodilac naučnog projekta; prof.dr Dragoljub Sekulović, predsednik Organizacionog odbora i mlada doktorantkninja Ena Todorović.
Naučni skup je otrvorio osnivač fakulteta, emeritus, prof.dr Života Radosavljević, koji je izneo značaj skupa u veoma složenim uslovima u međunarodnim odnosima, posebno na prostoru Evrope; osvrnuo se na značaj termina „raskršće“, te pozdravio sve učesnike i, posebno, zahvalio autorima radova iz zemlje i inostranstva.
Kako to priliči ovakvoj vrsti naučnih skupova, uvodno – predavanje po pozivu, održao je naučni savetnik dr Milomir Stepić, a suština tog izlaganja sadržana je u sledećem:
„Rušеnjеm Bеrlinskog zida i okončanjеm Hladnog rata podеljеnost Evropе nijе okončana, kako jе na prvi poglеd izglеdalo da ćе sе dogoditi. Naprotiv, savrеmеni gеopolitički procеsi upućuju na zaključak da sе, u stvari, samo kontaktna linija prеoblikovala u frontijеr, pomеrila sе prеma istoku i postala konfliktni pojas, sa mogućnošću da sе prеtvori u novu Gvozdеnu zavеsu. Onaj dеo Evropе koji pripada transatlantskim intеgracijama (EU i NATO) vеć dugo sе suočava sa krizom idеntitеta, problеmima unutrašnjе kohеzijе, migrantskim pitanjеm i еkonomskim usporavanjеm, koji su uslеd sukoba u ukrajinskoj arеni samo privrеmеno skrajnuti. Prеd njim jе krucijalni izazov: da li ćе ostati „najvažniji amеrički mostobran na zapadu Evroazijе“ (Bžеžinski), tе pod patronatom SAD nastaviti sa čvršćom intеgracijom i tеritorijalnim širеnjеm ili ćе, pak, krеnuti putеm gеopolitičkе еmancipacijе, ostvarеnja idеjе „Evropе-nacija“ i ipak sе utilitarno povеzati sa Rusijom prinuđеna еnеrgеtskom zavisnošću. S drugе stranе, na istoku еvropskog kontinеnta Rusija jе u zamahu obnovе vojno-еkonomskе moći i samopouzdanja globalnе silе. Uprkos primеnе brojnih еlеmеnata koncеpcijе еvroazijstva, nеposrеdnijеg orijеntisanja na zеmljе „mеga-kontinеnta“ i učеšća u intеgracijama „Svеtskе vеćinе“ (Karaganov), za nju nе bi bilo korisno da sе dugoročno odrеknе saradnjе sa zapadnoеvropskom „fasadom“. Od ostvarеnja, sadržinе, formе i tеmpa tе saradnjе zavisićе budućnost čitavе Evropе – da li ćе biti terra militaris ili terra pacis“.
Drugo uvodno izlaganje izneo je rukovodilac naučnog projekta i predsedavajući naučnog skupa, prof.dr Božidar Forca, pod nazivom EVROPSKI BEZBEDNOSNI ČVOR. Forca je pošao od hipoteze da Evropski bezbednosni čvor čine njegov strukturni deo, osnosno sektori bezbednosti (politički, ekonomski, vojni, socijetalni i ekološki) i funkcionalni deo koji se ispoljava u sukobu svetskih sila na prostoru Evrope.
Slikovito se izražavajući, Forca je na uvodnom slajdu prikazao Aleksandra Makedonskog kako preseca „Goridjev čvor“, kako to zapisuje legenda.
U svom izlaganju, Forca je analizirao sukobe velikih sila na prostoru Evrope i posebno potencirao problem nedefinisanosti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. S druge strane, kad su sektori bezbednosti u pitanju, Forca je izneo brojne primere nebezbednosti u Evropi. U svom zaključku profesor je istakao: „Nema Aleksandra Makedonskog danas da presče „gordijev čvor“. Preko 5000 strategija u Evropi nije odagnalo bezbednosne izazove, rizike i pretnje. Opšti je zaključak da dok se EVROPA NE VRATI EVROPLJANIMA mira i stabilnosti u regionu biti neće“.
Kako to priliči ovakvim skupovima, nisu podneta sva saopštenja, već je izabran reprezentativan skup radova, koje su recenzenti okvalifikovali kao „origunalan naučni rad“. U tom smislu, pažnju prisutnih na medjunarodnom naučnom skupu posebno su privukli:
- Izlaganje generala prof. Dr Branka Krge, koji je govorio o uticaju geopolitičkih proseca u Evropi na strategije bezbednosti malih zemalja,
- Izlaganje generala, poslanika u Narodnoj skuštini Republike Srbije, prof.dr Mitra Kovača, koji se osvrnuo na raskršće na kome se nalazi Evropa i moguće scenarije razvoja krize na kontonentu,
- Vrlo umešno teorijsko izlaganje sa primerima iz prakse dr Stjepana Domjančića, gosta iz Republike Hrvstske, koji je govorio o liberalno-demokratskoj tradiciji pod udarom geopolitičke realnosti,
- O nacionalnim vrednostima, interesima i ciljevima kao osnovi za upravljanje krizama u Evropi, vrlo uverljivo izlagao je prof.dr Goran Župac, nova snaga Fakulteta za poslovne studije i pravo;
- Izlaganje koje je podneo predsednik Organizacionog odbora naučnog skupa, dr Dragoljub Sekulović u radu sa prof.dr Janom Marčekom, a po temi „Geopolitička pozicija Evropa nakon otpočinjanja rata u Ukrajini“;
- Gost iz Slovenije, dr Miha Dvojmoč, govorio je o nuklearnoj eneregiji kao šansi i pretnji savremenog sveta;
- Uvek inspirativna dr Elizabeta Ristanvić, sa Univerziteta odbrane iz Beograda, osvrnula se na poseban aspekt savremenih geopolitičkih procesa u njihovom sudaru sa genetikom, kao oružjem koje će oblikovati geopolitičku realnost ubuduće;
- Izuzetnu pažnju prisutnih privuklo je vrlo inspirativno izlaganje dr Biljane Stojković, koja je govorila o kontroverzama u vezi predloga Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Republici Srbiji,
- Kako je najavio prededavajuć, prof.dr Božidar Forca, naučni skup se ciljno završava izlaganjem dr Zorana Pešića, čiji je rad naslovljen kao „Konceptualni okvir spoljne politike Srbije kao spoljnopolitički izazov“, podstakao sve učesnike skupa na činjenicu da Republika Srbija nema usvojenu Spoljnopolitičku strategiju, kao i poteškoće i mogućnosti njenog formulisanja.
Na kraju medjunarodnog naučnog skupa, predsednik Organizacionog odbora, prof.dr Dragoljub Sekulović, zahvalio se svim učesnicima, izlagačima, autorima radova, a posebno licima iz Programskog i Organizacionog odbora i, kako to tradicinonalno praktikuje Fakultet, pozvao sve prisutne na KOKTEL.
ZAKLJUČAK
Fakultet za poslovne studije i pravo Univerziteta UNION-Nikola Tesla iz Beograda još jedanput se pokazao kao izvrstan organizator međuanrodnih naučnih skupova. Ovog puta bilo je to po izuzetno aktuelnoj, ali složenoj problematici – EVROPA NA RASKRSNICI.
Aktivnost Fakulteta je i medijski propraćena, najavom na Radio Beogradu, posebnim prilogom na TV Vestima, kao i izuzetno praćenošću na društvenim mrežama.
Radovi sa međunarodnog naučnog skupa biće štampani i objavljeni u dva tematska zbornika. S nestrpljenjem očekujemo izlazak zbornika i njhovu dostupnost široj čitalačkoj publici.
UREDNIŠTVO MAGAZINA „ODBRANA I BEZBEDNOST“