Zajedničko saopštenje SAD i Nemačke o raspoređivanju raketa dugog dometa u okviru višenamenske operativne grupe u Nemačkoj 2026. godine, sa namerom trajnog stacioniranja, probudilo je nelagodu kod Evropljana, podsetivši ih na raketne krize iz 1962. i 1983. Strah se rasplamsao nakon obelodanjivanja odobrenja o upotrebi raketa dugog dometa prema Rusiji koje je Ukrajini dao sada već bivši američki predsednik Bajden, a panika nastupila pošto je Moskva predstavila dokument pod nazivom „Osnove geopolitike u oblasti nuklearnog obuzdavanja“.
U ažuriranoj nuklearnoj doktrini stoji da je nuklearno oružje krajnja mera zaštite suvereniteta zemlje. Da li svet klizi u Veliki rat i nisu li SAD igrajući ruski rulet – založile glave Evropljana?
PREGOVORI – DUGI I TAJNI
Uoči NATO samita u julu ove godine, vlade SAD i Nemačke su izdale zajedničko saopštenje o raspoređivanju raketa dugog dometa u Nemačkoj 2026. godine. Američki i evropski mediji ispratili su ovu vest uz opasku da su pregovori o raspoređivanju ovih raketa na teritoriji Nemačke vođeni dugo i u tajnosti.
U saopštenju se kaže da će rakete biti sporadično raspoređene u okviru višenamenske operativne grupe u Nemačkoj 2026. Podsećanja radi, u toku 2021. godine, američka vojska je uvela 2. višenamensku operativnu grupu u štab armije Evrope i Afrike u Visbadenu u Nemačkoj, sa ciljem da se komandi obezbede sposobnosti koje prevazilaze tradicionalne taktike kopnenog ratovanja.
KONVENCIONALNO NAORUŽANjE?
Značajno je i to da se u saopštenju navodi i koje će rakete biti raspoređene: ,,Kada bude potpuno razvijeno ovo konvencionalno oružje dugog dometa uključivaće rakete SM-6, rakete Tomahavk i hipersonično oružje u razvoju, sa znatno većim dometom od trenutnog kopnenog naoružanja u Evropi“.
Šta nije u redu sa ovim delom saopštenja? Prvo hipersonično naoružanje a posebno ono u razvoju ne može se smatrati konvencionalnim jer je reč o savremenoj tehnologiji kakva ranije nije korišćena, a od strane SAD ni razvijena do kraja. Drugo, domet rakete SM-6 je između 300 i 500 km u najboljem slučaju, odnosno reč je o raketama slabijeg dometa koje se mogu koristiti za taktičke namene u jednom regionu.
ODGOVOR BI MOGAO BITI RECIPROČAN
Zatim, rakete Tomahavk su sa dometom od 1600km zapravo rakete srednjeg dometa (iako ih pojedini svrstavju u dugi domet jer je reč o krstarećim, a ne balističkim raketama). To su rakete koje se koriste u mornaričkim operacijama i lansiraju se sa brodova i podmornica. Iako Nemačka ima obalu na Severnom i Baltičkom moru ona nema mornaricu poput drugih većih sila. I kao treće, takođe treba reći da pomenute rakete mogu da imaju i nuklearno punjenje.
Na kraju saopštenja se navodi da SAD ovo čine zbog toga što žele da pokažu ,,posvećenost Sjedinjenih Država NATO-u i doprinos Sjedinjenih Država integrisanoj sposobnosti Evrope za odvraćanje“.
Budući da se to odnosi prvenstveno za odvraćanje od Rusa, postavlja se pitanje šta ukoliko dođe do recipročnog odgovora Rusije, da li su SAD spremne da zaigraju ruski rulet ali sa evropskim glavama?
ODRAZ U OGLEDALU
U prilog tome idu i navodi Njujork tajmsa i Rojtersa da je administracija odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena odobrila Ukrajini da koristi dalekometne krstareće rakete ATACMS za udare duboko na ruskoj teritoriji.
Sa druge strane, reakcije iz Ruske federacije upućuju na zaključak da instaliranje ovakvih raketa neće proći bez odraza u ogledalu sa druge strane. Odnosno, za očekivati je da ovakve rakete budu instalirane i od strane Rusije, a pitanje ko će prvu raketu ispaliti kako bi pretekao onog drugog, može se pretvoriti u ozbiljan evropski problem.
RAKETE RUŠE SPORAZUME
Kroz istoriju je postojalo više kriza, sklopljenih i porušenih sporazuma, kada je reč o raketama. Ono što im je zajedničko jeste da su se ove aktivnosti odvijale na liniji SAD- RUSIJA (bivši SSSR). Jedna od takvih je Raketna kriza kada je Hruščov tajnim pomorskim putevima instalirao rakete na Kubi kao reciprocitet za instalirane američke rakete srednjeg dometa u Turskoj i Italiji. Ovo je ujedno i istorijski momenat kada je svet bio najbliži nukelarnoj kataklizmi.
Takođe 80-ih godina Sovjetski Savez je raspoređivao rakete srednjeg dometa (tipa SS-20) tako da je mogao direktno da pogodi ciljeve u Zapadnoj Evropi. Kao odgovor na ovo NATO je primenio ,,dvojno rešenje“ koje je zapravo bilo deo šire NATO strategije. Ovo je podrazumevalo da se sa jedne strane rasporede rakete srednjeg dometa u Evropi, između ostalog i tipa Tomahavk, a sa druge strane se radilo na diplomatskim pregovorima i navodnom nuklearnom razoružavanju.
DVOJNO REŠENjE KRATKOG DAHA
Dvojno rešenje je na kraju rezultiralo potpisivanjem INF sporazuma 1987. godine. Ovim sporazumom koji su potpisale SAD i Sovjetski Savez zabranjeno je razvijanje i proizvodnja raketa u dometu između 500 do 5500 km, kako krstarećih tako i balističkih. Takođe potpisnice su se obavezale da će uništiti svoje arsenale ovakvih raketa do početka 90-ih i oko 2600 raketa je uništeno. Sporazum je bio značajan mehanizam kontrole nuklearnog naoružanja i bio je na snazi do pre nekoliko godina.
Tačnije 2018. godine, SAD su najavile da napuštaju sporazum zbog navodnog kršenja sa ruske strane dok je naredne godine to učinila i Rusija sa sličnim optužbama, da bi 2019. oba izaslanika bila povučena iz sporazuma. Svet se ponovo suočio sa potencijalnom pretnjom od raketa srednjeg dometa.
NAUM SAD-a
Pre specijalne operacije u Ukrajini Vladimir Putin je pokušao dva puta da razgovara sa Zapadom o moratorijumu na ove rakete – u septembru 2019. godine kada je predložio da se napravi dogovor oko nerazmeštanja pomenutih raketa, i drugi put u oktobru 2020. godine kada je predstavio proširen predlog. Međutim, SAD su oba predloga odbacile jasno stavljajući do znanja da ne žele da ograniče svoj arsenal raketa srednjeg dometa i da je povod izlaska iz INF sporazuma, bio drugačije prirode.
Povod je bila ruska izrada nove krstareće rakete tipa 9M729, koja navodno krši uslove sporazuma, za operativno-taktički kompleks Iskander-M. Stvarni razlog je zapravo bila težnja SAD da razvija takav arsenal. Već 2019. godine SAD su počele da razvijaju raketne sisteme kraćeg i srednjeg dometa.
MODIFIKACIJA POMORSKIH RAKETA
Oružje koje se pominje u saopštenju biće raspoređeno u Nemačkoj ali pod kontrolom američke operativne gupe kao deo 56. ubojne komande američke vojske, koja je ponovo uspostavljena 2021.godine, 30 godina nakon što je rasformirana.
Kako se navodi biće instalirano oružje sa većim dometom od onoga koje sada postoji na evropskom tlu. Takođe, s obzirom da su pomenute rakete pomorske, pretpostavka je da sledi određena modernizacija i modifikacija ove vrste naoružanja kako bi se primenjivala sa kopna. Pomorske rakete srednjeg dometa su sačuvane u procesu uništavanja raketnog arsenala jer nisu bile obuhvaćene INF sporazumom koji se odnosio samo na one sa kopna. S obzirom na geografski položaj Nemačke i ozbiljne vojne kapacitete ali i snažnu pripadnost NATO-u instaliranje ovih raketa može biti ozbiljna pretnja za Rusiju, te se nameće pitanje kakav bi mogao biti ruski odgovor.
EVROPA NA RUSKOM DLANU
Iz izjava ruskih zvaničnika, a pre svega iz pokušaja Vladimira Putina da vrati INF sporazum na snagu, moglo se zaključiti da ruska strana ne želi ponovno rasplamsavanje hladnoratovske trke u naoružanju. Međutim, suočena sa ovakvom pretnjom moraće recipročno da odgovori. Stoga je za očekivati da Rusija rasporedi svoje rakete srednjeg dometa u svoj evropski deo, ali u savezničkim zemljama i to na takav način da ima Evropu na dlanu.
Malo je verovatno da će Rusija, iako vojno ograničena zbog sukoba koji vodi, čekati 2026. godinu da spremi odgovor na instaliranje raketa u Nemačkoj. Takođe malo je verovatno da će SAD ponoviti uspeh ,,dvojnog rešenja“ iz 80-ih godina jer svet danas funkcioniše u drugačijim geopolitičkim, ekonomskim i energetskim okvirima. U tom smislu, dovoljno je razmotriti poziciju Kine – tada i danas.
BRZINA PET PUTA VEĆA OD ZVUKA
Osim toga, pomenuto odobrenje američkog predsednika o upotrebi raketa dugog dometa od strane Ukrajine odnosi se na rakete ATACMS za udare duboko na rusku teritoriju. Rakete ATACMS su supersonične taktičke balističke rakete što znači da imaju brzinu pet puta veću od brzine zvuka i domet do 300km. Međutim, treba napomenuti da su ruske snage već uspešno presretale ove rakete tokom napada na obalu Krima.
Kada je u junu ove godine upitan kako bi Rusija reagovala da se Ukrajini pruži prilika da oružjem koje isporučuje Evropa, gađa ciljeve na ruskoj teritoriji, Putin je odgovorio: „Prvo ćemo, naravno, unaprediti naše sisteme protivvazdušne odbrane i uništićemo njihove rakete. Drugo, mi verujemo da ako neko misli da je moguće da takvim oružjem udari na našu teritoriju i da nam stvara probleme, zašto ne bismo mogli da našim oružjem iste klase snabdevamo regione širom sveta gde će oni gađati osetljive objekte zemalja koje to rade Rusiji?”
Dakle ukoliko bi zaista ove rakete bile lansirane ruski odgovor bi mogao biti isporuka raketa dugog dometa zapadnim protivnicima. To bi na primer moglo da se desi sa Hutima koji bi dobili naoružanje kojim mogu gađati američke ili britanske nosače aviona. Indirektno lansiranje raketa dugog dometa sa bilo koje strane značilo bi direktan sukob Ruske Federacije i NATO-a.
PREGOVORI IZA KULISA
Međutim, ono što pored saopštenja o instaliranju raketa srednjeg dometa u Nemačkoj i pomenutog odobrenja američkog presednika o raketama dugog dometa, dodatno zabrinjava jeste mogućnost uključivanja još zemalja i to iz balkanskog regiona. U diplomatskim i vojnim krugovima procurele su informacije da SAD tajno pregovaraju sa Bugarskom i Rumunijom o instaliranju raketa srednjeg dometa na njihovim teritorijama.
Ukoliko do toga dođe, svet bi mogao da se nađe na ivici katastrofe jednake Kubanskoj raketnoj krizi. Postavljanje ovakvih raketa u Rumuniji i Bugarskoj predstavljalo bi udar na rusku bezbednost i bez sumnje bi izazvalo izuzetno negativnu rusku reakciju koja bi vodila daljoj eskalaciji sukoba i imala ozbiljne i dalekosežne posledice.
MOGUĆNOST ZLOUPOTREBE
Nije na odmet podsetiti da je NATO već instalirao protivraketni štit u Rumuniji koji sadrži Aegis Ashor sistem sa presretačkim raketama koje su namenjene za odbranu, odnosno presretanje balističkih raketa. Iako se navodi da ovaj sistem nema nuklearne kapacitete i da je namenjen isključivo za defanzivu, Rusija je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog njegovog instaliranja.
Kako NATO navodi, raketni štit u Deveselu koristi samo presretače SM-3 koji nemaju kapacitet za ofanzivne udare ali s obzirom da Aegis Ashor koristi lanser koji je sličan MK 41 lansernom sistemu koji može ispaljivati i Tomahavk – mogućnost zloupotrebe ovog štita ne može biti isključena.
Ukoliko bi došlo do instaliranja raketa srednjeg dometa u Rumuniji i Bugarskoj, kako kažu nezvanične informacije, to bi moglo dovesti do jačanja ruskih trupa i raketnih sistema u blizini granice sa NATO članicama a posledično uvesti ceo svet u katastrofu. Takođe lansiranje raketa dugog dometa ka ruskoj teritoriji definitivno će značiti otvoreni sukob sa NATO članicama i posledično dalje uvlačenje u sukob država koje su do sada bile suzdržane. Bio bi to uvod u treći planetarni rat.
Ostaje samo da se vidi kako će novoizabrani američki predsednik da postupi u ovoj situaciji i da li će biti novi Kenedi kada je reč o ruletu raketama.
Autor: Jasmina Andrić
Izvor:https://eagleeyeexplore.com/sr/2024/11/19/russian-roulette-with-european-heads/
