NAJNOVIJI SVETSKI POREDAK
Sintagma „svetski poredak“ nije novijeg datuma. Izraz „najnoviji“ u toj sintagmi, podrazumeva da se radi o poretku koji smenjuje prethodni. U teoriji potoji dilema da li je reč o „setskom poretku“ ili „svetskom sistemu“. Činjenica je da se u geopolitičkoj teoriji odomaćio izraz „svetski poredak“. Ako pogledamo definicije svetkog (međunarodnog) poretka u rečnicima i enciklopedijama, situacija je prikazana u Tabeli 1.
Tabela 1. Definicija medjunarodnog poretka
| DEFINICIJA | IZVOR |
| Sistеm kontrolе događaja u svеtu, a naročito skup mеđunarodnih aranžmana utvrđеnih radi očuvanja globalnе političkе stabilnosti . | Oxford Dictionary, 2015. |
| Politička situacija u kojoj zеmljе višе nisu podеljеnе prеma svojoj podršci SAD ili SSSR-u i umеsto toga su orijеntisanе da radеći zajеdno rеšavaju mеđunarodnе problеmе | Cambridge Dictionary, 2016. |
| Politička , еkonomska ili socijalna situacija u svеtu u odrеđеnom vrеmеnskom pеriodu koja proizvodi poslеdicе na odnosе izmеđu različitih zеmalja | MacMillan Dictionary, 2015. |
| Sistеm za kontrolisanjе svеtskih dеšavanja u cilju održavanja političkе stabilnosti. | 21st Century Lexicon, 2014. |
Uopštavajući brojne definicije svetskog poretka, Aksapar zaključuje: Svaki mеđunarodni porеdak jе odraz globalnе političkе i еkonomskе arhitеkturе koja sе oblikujе onako kako joj okolnosti dozvoljavaju; kao takav, svеtski porеdak nijе napisan niti unaprеd prеdodrеđеn, vеć jе to aranžman koji jе sеlеktiran iz rеda postojеćih opcija; slеdеći porеdak ćе nositi gеnе svojih prеthodnika sa nеkoliko mana kojе sе provlačе iz gеnеracijе u gеnеraciju; svеtski porеdak oblikuju trajni intеrеsi i ubеđеnja vodеćih aktеra; svaki novi porеdak ispravlja nеkе nеdostatkе prеthodnih porеdaka; svaki svеtski porеdak sе sastoji od brojnih konkurеntskih еkonomskih, političkih, vojnih, globalnih i rеgionalnih porеdaka; svеtski porеci do sada nisu bili istinski univеrzalni.
Sa bezbednosnog aspekta posmatrano, medjunarodni (svetski) poredak se poima u državocentričnom sistemu, prema broju uticajnih centara moći (svetske sile) na globalnu bezbednost. U tom smislu, samo od kraja Drugog svetskog rata prepoznajemo: bipolarni, unipolarni i multipolarni svetski (medjunarodni) poredak.
Bipolarni poredak je period od kraja Drugog svetskog rata do poslednje decenije prošlog veka. Karakterisao ga je sukob dve svetske sile (SAD i SSSR) i blokova koje su predvodile (NATO i VU).
Nakon što je raspušten VU i raspao se SSSR, završen je bipolarni poredak, a svet se pitao – kuda sada? Odgovor na to pitanje imale su samo SAD: Pravac unipolarni poredak sa sopstvenom dominacijom? Težnja Amerike da vada svetom prisutna je još od Vudra Vilsona s kraja Prvog svetskog rata, a posebno se eksponira u Trumanovoj doktrini, nakon Drugog svetskog rata. Ipak, prava prilika se ukazuje tek krajem Hladnog rata (bipolarizma) u strategiji Dzordža Buša (stariji).
Da bi vladala svetom Amerika je pored ekonomske trebala i snažnu vojnu moć. U tom smislu, iako je raspušten Varšvaski ugovor, SAD su očuvale NATO. Amerika je na vrlo lukav načina sačuvala NATO. Naime, „ubedila je“ medjunarodnu zajednicu (OUN) da NATO treba da opstane kao regionalni sporazum za uspostavljanje i očuvanje mira i bezbednosti u svetu, u skladu s Glavom VIII Povelje UN. I tako bi. Savet bezbednosti UN je 1992. godine doneo Rezoluciju br. 787, po kojoj je NATO postao regionalni sporazum za uspostavljanje i održavanje mira i bezbednosti u svetu.
Da bi pojačali sopstvenu poziciju, a kao odluku šire grupe država, SAD su 1999. godine u Vašingtonu (za vreme agresije na SRJ) održali samit NATO, na kome je usvojen 6. Strateški koncept Alijanse. U tom konceptu su utvrdjena dva vrlo opasna cilja: 1) Širenje NATO na istok (ka granicama Rusije) i 2) Angažovanje NATO izvan člana 5. Vašingtonskog ugovora. Amerika je počela da osvaja svet: MILOM ili SILOM!
Amerika i NATO su se sukcesivno zaglibljivali u svetske ratove, koje su, najčešće, sami inicirali (Irak, SRJ, Avganistan, ponovo Irak, Libija, Sirija, Jemen…). S druge strane, već 2004 su izbili na granice Rusije, a 2008 su pozvali Gruziju i Ukrajinu da se priključe Alijansi. Rusija je 2008 vojno napala Gruziju i odložila njen put ka Alijansi. Na ponovni poziv Ukrajini (2014) da se priključi NATO, Rusija je anektrirala Krim (deo Ukrajine). HLADNI RATA SADA (i NATO) – RUSIJA SE VRATIO. Kada se SAD i NATO sramno izvlače iz Avganistana (2021), očekivalo se gde će se upaliti novi fitilj. Taj fitilj bila je Ukrajina. Rusija je vojno napala Ukrajinu 2022 i svet je došao na ivicu novog svetskog rata.
Medjutim, več od 2008 godine nazire se činjenica da SAD nisu u stanju da uspostave najnoviji svetski poredak unipolarnog tipa. Rusija se vratila na svetsku scenu i sve više se širi njen uticaj, ali i izvan sopstvene teritorije, a primarno u Afriku, Bliski istoki Zaliv, te južnu Ameriku. S druge strane, na Dalekom istoku niče svetski ekonomski džin – Kina, koji će to postati sve značajnije od 2013. Godine, laniranjem Inicijative „Pojas i put“. Na trećoj strani, iako su saveznici SAD, EU, odnosno njene najjače zemlje Nemačka i Francuska traže globalnu ulogu Unije u novom svetskom poretku. SVET POČINJE DA LIČI NA MULTIPOLARNI.
GDE SU TU IZRAEL I IRAN?
Širi aspekt Bliskog istoka (plus Srednji istok i Zaliv) jeste KOPČA tri kopnena makroregiona: Azije, Evrope i Afrike. Gde god zabodete štap IZVIRE NAFTA I GAS! U svojoj geopolitičkoj strategiji Amerika primenjuje kombinaciju Mehenove i Spajkmanove doktrine, dakle opkoliti Evroaziju i razviti brojne vojne baze širom sveta. U tom smislu, Amerika, potpomognuta Velikom Britanijom (Anglosaksonci) nastupa na dva načina. Prvo, unosi razdor medju muslimanski svet, dodatnim zaoštravanjem Sunita i Šiita i izborom Turske za direktnog saveznika i člana Alijanse. Drugo, kao branu za stvaranje nove muslimanske države (Palestine), Anglosaksonci formiraju državu Izrael na teritoriji Palestine.
U šiitsko-sunitskom sukobu, Amerika uspeva da pridobije zemlje Zaliva i svera Afrike, sa posebnim zatezanjem odnosa sa Iranom. Naravno, SAD su uspele da prodube sukob Irana sa drugim muslimanskim državama, pre svega sa Irakom i Saudi Arabijom. Sa druge strane, iako je ogromna većina država sveta priznala Palestinu, to nisu učinile SAD Velika Britanija i još neke države, čime je pitanje te države ostalo trajno otvoreno.
Iran se od početka sukoba Izraela i Palestine otvoreno stavio na stranu muslimanskog bratstva, odnosno Palestine. U tom smislu, Iran je zaslužan za jačanje pokreta koji su kasnije okarakterisani kao terorističke organizacije, kao što su HAMAS (u Palestini), HEZBOLAH ( u Libanu) i HUTI (u Jemenu). Tako, Iran je postao neprijatelj i SAD i Izraela. Neprijatelj SAD, zbog nalazišta nafte i gasa, s jedne i prepreke ulaska Amerike u kopneni deo Azije. Neprijatelj Izraela zbog proksi podrške Palestini.
NEFUNKSCIONISANJE OUN – DODATNA KOMPLIKACIJA
Činjenica je da od kraja Prvog svetskog rata svet nije uspeo da ustanovi konzistentan mehanizam globalne bezbednosti. Liga naroda, formirana posle Prvog svetskog rata, raspala se pred Drugi svetski rat. Organizacija UN, formirana na kraju Drugog svetskog rata, nije funkcionisala u svim prelomnim trenucima od svog formiranja. Naime, konfiguracija titulara svetske bezbednosti – Savet bezbednosti, posebno uloga stalnih članica (pravo veta) onemogućavala je efikasnost UN u predupredjenju i sprečavanju ratova.
Praktično, od 2008 (napad Rusije na Gruziju) Savet bezbednosti UN je konstantno u silaznoj putanji uticaja na globalnu bezbednost. To je u potpunosti evidentno nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine. U takvoj situaciji, evidentno je „klastersko uredjenje sveta“ (svetskog poretka). Naime, velike sile pribegavaju stvaranju političkih, ekonomskih i bezbednosnih saveza, a sve usmereno na zadovoljenje sopstvenih interesa (Slika).
Sa prethodne slike uočavamo najnovije, ali i neke odavno postojeće saveze koje su sklopile ili sklapaju zapadne zemlje na čelu sa SAD, sa jedne i, Kina i Rusija, zajedno posmatrano, sa druge strane.
Sa teorijsko-praktičnog aspoekta posmatrano, klastersko uredjenje sveta podrazumeva da medjunarodna zajednica ne funkcioniše, te da svetski poredak uredjuju države, primarno svetske sile. U tom smislu, sukobljavaju se neorealizam i neoliberaklizam, koji primenjuju države kolektivnog zapada i socijalni konstruktivizam, koji primarno primenjuju Kina i Rusija.
Gde su tu Iran i Izrael?
- Iran je članica Šangajsker organizacije za saradnju. Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠSO) 2001. godine osnovale su Kina, Rusija i četiri države Centralne Azije koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza – Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Inače, 1996 ta organizacija se zvala Šangajska petorka, a u njoj nije bilo Uzbekistana. Jedan od glavnih razloga za osnivanje SCO-a bila je borba protiv, kako se kaže, „tri zla” – terorizma, separatizma i ekstremizma.
ŠSO su se 2015 (2017) pridružile Indija i Pakistan, a Iran od 2022.
Iran je od 2024. godine postao članica BRIKS. Ekonomista iz investicione banke Goldman Saks Džim O’Nil je 2001. godine osmislio akronim „Brik” za Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Južna Afrika im se pridružila 2010. godine i tako je nastao BRIKS.
Egipat, Etiopija, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati – od 1. januara 2024. godine, postale su članice BRIKS. U igri je bila i Argentina, ali je pod uticajem SAD odustala. Grupi se očekuje da se pridruži i Saudijska Arabija, a oko 40 zemalja sveta izražava simpatije prema ovoj organizaciji.
- Izrael je članica I2 (Uizrael i Indija) + U2 (SAD i Ujedinjeni Arapski Emirati). Medjutim, činjenica je da je Izrael pod direktnim patronatom SAD, a i Velike Britanije. Grupa I2U2 , poznata i kao Indo-Abrahamski savеz , jе stratеško partnеrstvo izmеđu Indijе , Izraеla , Ujеdinjеnih Arapskih Emirata i Sjеdinjеnih Država . U prvoj zajеdničkoj izjavi grupе, objavljеnoj 14. jula 2022. godinе, navеdеna jе njеna namеra da sarađujе na „zajеdničkim invеsticijama i novim inicijativama u oblasti vodе, еnеrgijе, transporta, svеmira, zdravlja i bеzbеdnosti hranе. U еsеju za Institut za Bliski istok , Mohamеd Soliman, stručnjak za spoljnu politiku, iznеo jе stratеški argumеnt za širi „ Indo-Avramski savеz “ koji uključujе Indiju, Izraеl, UAE i Sjеdinjеnе Državе, a koji bi sе u budućnosti proširio i na Egipat i Saudijsku Arabiju kako bi sе stvorio povoljan balans snaga koji održava mir i bеzbеdnost u Zapadnoj Aziji.
NEPOSREDAN ASPEKT SUKOBA IZRAELA I IRANA
Odnosi između Izraela i Irana bili su prilično srdačni sve do 1979. godine, kad je Islamska ajatolahska revolucija prigrabila vlast u Teheranu. Štaviše, iako se protivio planu za podelu Palestine koja je doveo do stvaranja države Izrael 1948. godine, Iran je bio druga islamska zemlja koja ju priznala, odmah posle Egipta.
U to vreme, Iran je bio monarhija kojom su vladali šahovi dinastije Pahlavi i jedan od glavnih saveznika Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku. Iz tog razloga, osnivač Izraela i njegov prvi predsednik vlade David Ben-Gurion želeo je i uspeo da stekne prijateljstvo Irana kao način da kontrira nepriznavanju nove jevrejske države među njegovim arapskim susedima.
Ali 1979. godine, revolucija Ruholaha Homeinija svrgla je šaha s vlasti i nametnula islamsku republiku koja se predstavila kao branitelj potlačenih. Jedno od glavnih obeležja identiteta nove vlade bilo je odbacivanje „imperijalizma” Sjedinjenih Država i njenog saveznika Izraela.
Slede ključni momenti u istoriji ovog sukoba prema agenciji Rojters:
- – Iranski prozapadni šah Mohamed Reza Pahlavi, saveznik Izraela, svrgnut je Islamskom revolucijom. Novi šiitski teokratski režim usvaja ideologiju otpora Izraelu.
- – Izrael izvršava invaziju na Liban. Iranska Revolucionarna garda osniva sa libanskim šiitskim grupama Hezbolah — paravojnu organizaciju koja postaje najopasniji izraelski neprijatelj na njegovim granicama.
- – Proiranski Hezbolah samoubilačkim napadima izbacuje zapadne i izraelske snage iz Libana. U novembru, automobil bomba pogađa izraelski vojni štab. Izrael se kasnije povlači iz većeg dela Libana.
- 1992–1994. – Argentina i Izrael optužuju Iran i Hezbolah za samoubilačke napade na izraelsku ambasadu (1992) i jevrejski centar (1994) u Buenos Ajresu. Poginule su desetine ljudi. Iran i Hezbolah negiraju odgovornost.
- – Otkriven tajni iranski program obogaćivanja uranijuma. Sumnja se da Iran razvija nuklearnu bombu kršeći Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), što Teheran negira. Izrael traži oštru reakciju.
- – Izrael vodi jednomesečni rat protiv Hezbolaha u Libanu, ali ne uspeva da ga porazi. Sukob završava pat pozicijom.
- – Vrhovni iranski vođa, ajatolah Ali Hamenei, naziva Izrael „opasnim i smrtonosnim kancerogenim tumorom“.
- – Iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu napadnuto je sajber virusom Stuxnet, za koji se veruje da su ga razvili SAD i Izrael — prvi poznat sajber-napad na industrijsko postrojenje.
- – Iranski nuklearni naučnik Mustafa Ahmadi Rošan ubijen je u bombaškom napadu u Teheranu. Gradske vlasti optužuju Izrael.
- – Premijer Benjamin Netanjahu pozdravlja odluku Donalda Trampa da povuče SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma, nazivajući to „istorijskim potezom“.
- Maj 2018. – Izrael saopštava da je napao iransku vojnu infrastrukturu u Siriji, nakon što su iranske snage ispalile rakete na Golansku visoravan.
- – Izrael pozdravlja američko ubistvo generala Kasima Sulejmanija. Iran uzvraća raketnim napadom na američke baze u Iraku, pri čemu je ranjeno oko 100 američkih vojnika.
- – Iran optužuje Izrael za ubistvo naučnika Mohsena Fahrizadeha, koga su zapadne službe smatrale „ocem“ tajnog nuklearnog programa. Iran negira da želi nuklearno oružje.
- – Predsednik SAD-a Džo Bajden i izraelski premijer Jair Lapid potpisuju deklaraciju kojom se obećava da Iran nikada neće dobiti nuklearno oružje.
- April 2024. – U napadu na iransku ambasadu u Damasku ubijeno je sedam oficira Revolucionarne garde, uključujući i dvojicu visokih zapovednika. Iran optužuje Izrael, koji ne priznaje niti negira odgovornost.
- april 2024. – Iran odgovara masovnim napadom dronovima i projektilima na Izrael. 19. april 2024. – Izrael uzvraća napadom na iransku teritoriju.
- Oktobar 2024. – Iran ispaljuje preko 180 projektila na Izrael, kao osvetu za ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasrale (27. septembra u Bejrutu) i lidera Hamasa Ismaila Hanije (31. jula u Teheranu).
- Kasnije tog meseca, Izrael napada iranske vojne baze. Iranski mediji izveštavaju o eksplozijama u Teheranu i okolini, uz ograničena oštećenja.
- jun 2025. – Izrael izvodi napade na iransku nuklearnu infrastrukturu i naučnike uključene u razvoj nuklearne bombe. Operacija, nazvana „Uspon lava“, obuhvatila je i komandne strukture i fabrike raketa. Proglašeno je vanredno stanje u Izraelu, očekuje se odgovor Irana, koji je ubrzo usledio kao neselektivni napadi na Tel Aviv, Haifu i Jerusalim.
Moć Irana i Izraela
Moć je osnova svakog sukoba, ma u kakvoj se poziciji nalazili njegovi protagonisti. Prinicipijelno posmatrano, a uvažavajući teoriju realizma, moć se primarno posmatra u trijadi: Ekonosmka moć- + Vojna moć = Politički uticaj (moć).
Medjutim, prvo ćemo poći od opštih pokazatelja o dvema državama (Tabela)
Tabela: Odnos Irana i Izraela
| PARAMETAR | IRAN | IZRAEL |
| Površina zemlje (km2) | 1,6 miliona | 21,2 hiljade |
| Broj stanovnika (u milionima) | 90 | Oko 10 |
| BDP – ukupni (u milijardama $) | 421,4 | 550 |
| BDP – po glavi stanovnika (u hiljadama $) | 4,43 | 54,9 |
| Susedi | Jermenija, Azerbejdzan, Turkmenistan, Avganistan, Pakistan, Irak i Turska | Liban, Sirija, Jordan, Egipat i Palestina (Zapdna obala i Gaza) |
| Saveznici | Kina, Rusija, Pakistan, Jemen | SAD i zapadne zemlje |
| Budzet odbrane (u milijardama $) | 6,8 Vojska
1,8 RNG |
25 |
Navedeni opšti podaci iz prethodne tabele ukazuju na mnoštvo stvari. Dakle, Iran je 70 puta veća zemlja od Izralea i ima 10 puta više stanovnika. Istovremeno, BDP Irana je niži od BDP Izraela, pogotovo po glavi stanovnika (per capita). U tom smislu, Budzet odbrane Izraela je četiri puta veći nego kod Irana. Na kraju, treba istaći izuzetno visok indeks korupcije u Iranu, koji je na 143 nezavidnom mestu u svetu, od 180 država, dok je Izrael na 33.
Vojna snaga Irana i Izraela
Iran i Izrael nisu susedne zemlje, odnosno izmedju njih je oko 2300km razdaljine i teritorije država: Irak, Sirija, Jordan i Saudijska Arabija. U tom smislu, poredjenje strukture i brojnosti oružanih snaga dveju država ima opšti, ne konkretan aspekt, osim u nekim sistemima RV i PVO.
Iran:
Iransku vojnu komponentu čine: Redovna vojska (oružane snage), Revolucionarna nacionalna garda (RNG) i paravojne snage. Podaci o brojnosti su nepouzdani, ali u ljudstvu je nekoliko puta brojnija od Izraelskih OS. Vojska ima tri/četiri vida: KoV, vazduhoplovstvo, mornarica i PVO. Sličnu organizaciju ima i RNG
Osnovna sredstva po vidovima:
- Tenkova 2840
- Oklopnih transportera 3555
- Artiljerijskih oruđa 4800
- Raketni sistemi u artiljeriji 1755
- Aviona 210
- Helikoptera 519
- Bespilotne letelice 83
- Brodova 250
- Podmornice 19
Balističke rakete i dronovi su posebna priča koja se razvija, okvirno od 2006. godine.
| Rakete kratkog dometa | Rakete srednjeg dometa | Dronovi |
| · šahab-1 – domet 300 km, nosivost 770-1.000 kg
· šahab-2 –500 km; 700 kg · kjam-1 –800 km; 650 kg · fateh-110 – 300 km; 450 kg · fateh-313 – 500 km; 350 kg · rad-500 – 500 km; nosivost nepoznata · zolfagar – 700 km; 450-600 kg · dezful – 1.000 km; 450-600 kg
|
· šahab-3 – 1.300 km; 750-1.000 kg
· gadr –1.600 km; 750-1.000 kg · emad –1.800 km; 750 kg; · koramšah – 2-3.000 km; 750-1.500 kg · fatah-1 – 1.400 km; 350-450 kg · hadž kasem – 1.400 km; 500 kg · hejbar šekan –1.450 km; 450-600 kg · kasem basir – dometa 1.200 km i sa poboljšanim sistemom navigacije. Dizajnirana je da prodre kroz napredne sisteme raketne odbrane · sedžil – 2.000 km; 750 kg · paveh – 1.650 km; nepoznata nosivost · safir – 2.100 km; 500-750 kg · simorg – 4-6.000 km; 500-750 kg · kased – 2.200 km; 1.000 kg · zuldžanah – 4-5.000 km; 1.000 kg gaem-100 – 3-4000 km; 1.000 kg |
Fotros
Kaman Karar Shahed Yasir Sve su to dronovi za dejstva izmedju 1000-2000km. Najpoznatiji je SHAHED, koji bi eventualno mogao da se upotrebi protiv Izraela |
Nuklearni program Irana:
Iranski nuklearni program datira još iz 1950-ih, kada je tadašnja prozapadna vlada uz pomoć SAD uspostavila civilni nuklearni program. Nakon Iranske revolucije 1979. godine, kada je vlast preuzela fundamentalistička islamistička i antizapadna vlada, porasla je međunarodna zabrinutost da bi Teheran svoj nuklearni program mogao da iskoristi i u vojne svrhe. Godine 2002. međunarodni inspektori otkrili su visoko obogaćeni uranijum u nuklearnom postrojenju kod Natanza, što je dovelo do međunarodnih sankcija.
Godine 2015. Iran je postigao istorijski nuklearni sporazum sa SAD i drugim zapadnim zemljama, poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan delovanja (Joint Comprehensive Plan of Action – JCPOA). Sporazum je ograničio nuklearni program i uveo stroge kontrole u zamenu za ublažavanje sankcija.
Ali, američki predsednik Donald Tramp je 2018, tokom svog prvog mandata, povukao SAD iz tog sporazuma. Kritikovao je vremenska ograničenja mera i činjenicu da iranski balistički raketni program nije bio obuhvaćen sporazumom. SAD su ponovo uvele sveobuhvatne sankcije Iranu.
Kao odgovor, Iran je sve manje poštovao sporazum i znatno povećao nivo obogaćenja uranijuma iznad maksimuma od 3,67 odsto, dogovorenog 2015. godine.
Od početka drugog Trampovog mandata postoje novi pokušaji postizanja sporazuma između Vašingtona i Teherana. Sledeći sastanak delegacija dveju strana trebalo je da se održi ovih dana u zalivskoj državi Oman, ali je otkazan zbog aktuelne situacije.
Izrael:
Izrael ima jednu od najvećih armija na svijetu, pogotovo kada je reč o vojnoj opremi. Oslanja se na svoju ogromnu vojnu moć kako bi sačuvao svoj uticaj u regiji, koristeći značajnu podršku Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kako u finansijskom tako i u vojnom smislu. Podaci Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS) pokazuju da Izrael, osim ljudskih resursa, poseduje i ogromnu i modernu vojnu opremu.
Broj izraelskih vojnika u redovnom sastavu vojske, mornarici i paravojnim formacijama iznosi 169.500, pored 465.000 vojnika u rezervnom sastavu. Obavezu služenja vojnog roka u Izraelu imaju sve osobe koje napune 18 godina: muškarci služe 36 meseci, a žene 24 meseca.
Izrael ima ogromnu i modernu vojnu opremu te poseduje: više od 2.200 tenkova, 530 artiljerije različitih tipova i sposobnosti, 339 borbenih lovaca, uključujući 309 borbenih jurišnih aviona različitih tipova, poput: F-16, F-15, F35. Posjeduje i helikoptere, između ostalog i jurišne helikoptere Apache, a ima i pet podmornica i 49 borbenih i patrolnih brodova.
Izrael ima sistem PVO “Gvozdena kupola” (Iron Dome) napravljen za presretanje i uništavanje raketa kratkog dometa. Ovaj sistem je uspostavljen uz pomoć SAD-a i razvijen je 2006. godine nakon rata u Libanu, kada je libanski Hezbollah ispalio hiljade raketa prema Izraelu. Pored ovog sistema za kratke domete, Izrael ima i dva sistema za srednji (“Davidova praćka”) i veliki domet (“Strela”)
Izrael spada u najveće primaoce američke vojne pomoći, budući da je od 1946. do danas primio američku pomoć u vrijednosti od 263 milijarde dolara. Američka i izraelska vojska takođe sarađuju u zajedničkim vojnim vježbama, programima razvoja tehnologije i odbrambenim projektima. Američko vojno finansiranje Izraela u 2023. godini premašilo je 3,8 milijardi dolara, kao deo rekordnog ugovora vrijednog 38 milijardi dolara na 10 godina, potpisanog u vreme bivšeg američkog predsjednika Baracka Obame, 2016. godine.
Izraelski nuklearni program?
Rašireno je mišljenje da Izrael takođe poseduje nuklearno oružje. Procene izraelskih zaliha kreću se između 80 i 400 nuklearnih bojevih glava, a veruje se da zemlja poseduje sposobnost da isporuči na nekoliko načina, uključujući letelice i krstareće rakete lansirane sa podmornica.
Veruje se da Izrael ima nuklearno oružje od 1966. godine. Izrael vodi politiku namerne dvosmislenosti, nikada zvanično ne poričući ili priznajući da poseduje nuklearno oružje. Umesto toga, on godinama ponavlja da “Izrael neće biti prva zemlja koja će uvesti nuklearno oružje na Bliski istok”.
EPILOG
Teško je zaključivati o procesima koji su u toku i koji, objektivno, imaju mnogo uglova i nivoa analize. Geopolitika je samo jedan ugao, koji daje solidnu osnovu za anlizu sukoba Izraela i Irana, ali u okviru globalnih pozicioniranja svetskih sila i njihovih interesa. Medjutim, izolovan od globalnih procesa, ako je to moguće, sukob Izraela i Irana ima i ostale stribute sukoba najširih razmera, u sferi ideologije, vere (religije), ekonomije i drugih. Svi zajedno, ti aspekti utiču na linjenicu da je širi region Bliskog istoka “svetsko čvorište” koje niko nije uspeo da razmrsi, naprotiv.
Ključni zaključak jeste: Izrael i Iran ne mogu sami da okončaju decenijske antagonizme. U tom smislu, uplitanje svetskih sila u sukob može imati ambivalentan ishod: kraj sukoba i labav mir, ili nesagledive posledice do nuklearnog rata.
Na potezu su svetske sile!
Prof. dr Božidar Forca
