NATO U HLADNOM RATU
NATO je formiran 1949. godine (prema čl. 51 Povelje UN) od strane 10 evropskih i dve (Kanada i SAD) amerčke države. Formiran je kao brana širenju uticaja SSSSR-a i komunizma u Evropi. Bio je to deo „strategije zadržavanja“ (Containtment Strategy) koju su uspostavile SAD, poznate kao Trumanova doktrina. Ta doktrina počela je velikom fuinansijskom pomoći SAD pružene zapadnoevropskim državama, poznata pod nazivom Maršalov plan, a nastavljena je formiranjem Alijanse i zatezanjem odnosa sa SSSR-om.
Hladni rat je izraz koji označava period nakon Drugog svetskog rata, a koji završava 1991. godine, raspuštanjem Varšavskog ugovora i raspadom SSSR-a. Izraz Hladni rat se koristi jer u tom periodu nije došlo do direktnog oružanog sukoba izmedju SAD i SSSR, kao ni blokova koje su predvodili – NATO i VU.
Od formiranja (1949), do kraja Hladnog rata, NATO se proširio na četiri države: Grčka i Turska (1952), Nemačka (1955) i Španija (1981). Dakle, Alijansa je narasla na 16 država članica. U tom periodu NATO je usvojio četiri strateška koncepta, iz kojih se vidi njegov odbrambeni karakter:
1) Stratеški koncеpt za odbranu sеvеrnoatlantskе oblasti (DC 6/1, 1. dеcеmbar 1949);
2) Stratеški koncеpt za odbranu sеvеrnoatlantskе oblasti (MC 3/5, 3. dеcеmbar 1952);
3) Svеobuhvatni stratеški koncеpt za odbranu NATO oblasti (MC14/2, 23. maj 1957);
4) Svеobuhvatni stratеški koncеpt za odbranu NATO oblasti (MC 14/3, 16. januar 1968).
Medjutim, prvi generalni sekretar NATO lord Ismaj je ciljeve formiranja Alijanse formulisao na sledeći način: 1) Nemačka pod čizmu, 2) Amerika u Evropu i 3) Ruse isterati iz Evrope.
Kraj Hladnog rata bila je prilika da se svi ciljevi formiranja NATO ostvare. Nemačka je stvarno stavljena pod kontrolu. Amerika je došla u Evropu. Ali, Rusija nije isterana iz Evrope, iako se raspao SSSR.
Kraj Hladnog rata, SAD su videle kao priliku da uspostave unipolarni svetski poredak sa sopstvenom dominacijom. Za to im je, pored ekonomske moći, trebala dodatna vojna snaga. Tu snagu su našli u očuvanju NATO, iako se raspao Varšavski ugovor. Naime, SAD su iskoristile svoju poziciju u medjunarodnim odnosima i „ubedile“ UN da NATO treba da opstane kao regionalni sporazum, u skladu s Glavom VIII Povelje UN. S obzirom da UN nemaju svoju vojsku, to mogu da angažuju regionalne sporazume za uspostavljanje i očuvanje mira i bezbednosti u svetu. I uspele su SAD u tome. Savet bezbednosti je svojom Rezolucijom br. 787 iz 1992. godine, praktično, prihvatio NATO kao regionalni sporazum. Tako je NATO iz klasične odbrambene organizacije prerastao u bezbednosni forum, s nadimkom „svetski policajac“.
NATO U POSTHLADNORATOVSKOM PERIODU
Zapadni lideri su pre kraja Hladnog rata ubedjivali tadašnjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova da se ujedinjenjem Nemačke (1990) i njenim prijemom u NATO, Alijansa „ni za centimetar“ neće širiti na istok. To obećanje trajalo je do 1999. godine.
Naime, raspadom VU i SSSSR, stvorena je „tampon zona“ izmedju NATO i Rusije, koju su činile države centralne i istočne Evrope bivše članice VU, države stvorene na prostoru raspadnutog SSSR-a i bivše SFR Jugoslavije. Amerika je uspostavljanje unipolarnog svetskog poretka započela po principu „milom, ili silom“. Izlazeći iz Zalivskog rata (1991), predsednik SAD Dzordz Buš (stariji) poručuje američkoj naciji: „Stvara se novi svetski poredak. To je prilika da se ostvari decenijski san Amerikanaca da vladamo demokratskim svetom“.
Na 50. rodjendan od formiranja NATO (1999), Alijansa je izvršila agresiju na SR Jugoslaviju, bez mandata SB UN i protivno članu 5 Vašingtosnkog ugovora. Videći da im to prolazi u UN, NATO je u Vašingtonu (april 1999) usvojio šesti po redu Strateški koncept, sa dva vrlo opasna cilja: 1) Širenje NATO na istok (ka granicama Rusije) i 2) Angažovanje NATO izvan sevenrno – atlanskog prostora, izvan člana 5 Vašingtosnkog ugovora, sa ili bez mandata SB UN. Tako, već 1999, NATO se proširio na Madjarsku, Poljsku i Češku. S druge strane Alijansa sve više srlja u ratove, za interese SAD: Avganistan (od 2001), Ponovo Irak (od 2003)….
Najveće proširenje NATO dogadja se 2004, kada članice Alijanse postaju 7 država (Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka, Slovenija, Rumunija i Bugarska). Dakle, NATO je izbio na granice Rusije. Ali, na red dolaze Ukrajina i Gruzija. NATO poziva (2008) Ukrajinu i Gruziju da se priključe Alijansi, iako se Rusija tome protivi. U tom smislu, Rusija 2008 oružano napada Gruziju i njena dva dela (Abhazija i Južna Osetija) priznaje kao nezavisne države. Bio je to signal za početak NOVOG HLADNOG RATA.
NATO se ne obzire previše na napad Rusije na Gruziju i konstantno tu zemlju i Ukrajinu poziva u svoje članstvo. Godine 2013 u Ukrajini je izvedena obojena revolucija, kojom prilikom je svrgnut režim Janukoviča. U takvim uslovima Rusija je izdejstvovala referendum na Krimu i posle tog čina vratila Krim u svoj sastav. Taj potez Rusije zapad je imenovao kao nelegitimnu aneksiju dela Ukrajine. Zatezanje odnosa zapada i Rusije se dodatno zaoštrava.
NATO se zarad interesa SAD zaglibljuje i u ratove u Libiji, Siriji i na Bliskom Istoku, gde se sve više oseća uticaj Rusije i Kine. U takvoj situaciji, na čelo SAD dolazi Donald Tramp (2016), koji povlači SAD iz svih ratova, ali – u svojoj strategiji nacionalne bezbednosti (2017) Rusiju i Kinu označava kao revizionističke države i ključne protivnike SAD i saveznika.
Nakon Trampa na čelo SAD dolazi Dzozef Bajden, koji se suočava sa sramnim izlaskom SAD i Alaijanse (2021) iz Avganistana (nakon 20 gdoina rata). Čekalo se samo kako će Amerika da „opere tu sramotu“. I nije se dugo čekalo. Amerika je „potpalila fitilj“ UKRAJINA u sukobu sa Rusijom. Rusija je „nasela“ na američki trik i 2022. godine vojno napala Uklrajinu. Počeo je VRUĆI RAT u EVROPI.
Rusije se „preračunala“ u procenama da je zapad u dubokim nesuglasicama. Njen napad na Ukrajinu ne da nije dodatno razjedinio kolektivni zapad već, naprotiv, doveo je do njegove homogenizacije. Tako, 2022 godine zapad donosi tri značajna strateška dokumenta: 1) Strateški kompas EU za bezbednost i odbranu, 2) Strategijski koncep NATO i 3) Strategija nacionalne bezbednosti SAD. Svi ti dokumenti doneti su u rasponu od 10 meseci, ali su pisani na istom mestu – Vašington. Rusija je do krajnje linije ocrnjena i označena kao neprijatelj zapada. Prema Kini je primenjen malo umerneiji vokabular, ali se i ta zemlja smatra kao protivnik, samo se sa njom može pregovarati.
Godine 2024 na iszborima u SAD ponovo je pobedio Tramp. Tramp je isticao da je on bio predsednik SAD da do rata Rusije i Ukrajine ne bi ni došlo. Obećao je da će taj rat da vrlo brzo zaustavi, S druge strane, privremeno je blokirao rata Izraela i Hamasa u Gazi. Takodje, isticao je da SAD neće voditi nove ratove. Medjutim, na kaubopjski način, Tramp je davao vrlo kontroverzne izjave o svojatanju Grenlanda, Panamskog kanala, Kande i druge; uveo je carinske stope prema svim državama sveta, posebno prema Kini; ponovo je isticao – Amerika na prvom mestu.
U skladu s navedenim, očekivao se Trampov odnos prema NATO. Naime, u Evropi su neke države, pre svih Francuska (Makron) počele da oživljavaju ideju o samostalnoj (zajednička) odbrana EU, izvan NATO. I, došao je samit u Hagu, 25-26.06.2025.
Pre tog samita, Tramp (SAD) se uključuje u rat Izraela i Irana i bombarduje Iran. Tramp je tvrdio da je nuklearni program Irana uništen. Naravno, postoje i druge informacije o tome. Medjutim, nakon bormbardovanja Irana, Tramp nalaže mir izmedju Izraela i te zemlje, što obe strane, na sebi svojstven način uvažaaju.
Likujući pod oreolom pobednika u kratkotrajnom ratu sa Iranom, Tramp dolazi na samit NATO u Hag, da podeli packe raspolućenim evropskim liderima u vezi buduće uloge NATO. Prva i osnovna mera – DAJTE PARE, odnosno obaveza članica NATO da će do 2035. godine izdvajati 5% svog BDP za odbranu (3,5 za naoružanje i 1,5 za infrastrukturu). Tramp se na ponižavajući način ophodi prema Španiji, čiji predstavnik nije za 5% izdvajanja, rečima da će naterati Španiju da plaća duplo. S druge strane, krajnje ponižavajuće drži pridiku evropskim liderima da moraju da se naoružaju i da se nada da će to naoružanje nabavljati iz Amerike.
Kauboj Tramp jaše!
Ako pogledamo stanje izdvajanja za potrebe odbrane danas, onda se stvarno postavlja pitanje – Kuda to ide NATO? Naime, danas NATO zemlje izdvajaju 1.400 milijardi dolara za odbranu, više nego ostatak sveta zajedno. Čine to sa ulaganjem manje od 2%BDP. Ako ostvare izdvajanje od 5% BDP, biće to više nego duplo od sadađnjih izdvajanja, dakle preko 3.000 milijardi dolara, ili 5-6 puta više od ostatka sveta. Protiv koga se to naoružava NATO? Nije teško naći odgovor, ali se nadamo da tako biti neće.
U Hagu (25-26.06.2025) usvojena je do sada najkraća Deklaracija sa NATO samita, koja ima svega pet paragrafa. Dva ključna paragrafa te deklaracije odnose se na izdvajanje 5%BDP za odbranu, a obrazloženi su na sledeći način:
- Ujеdinjеni prеd dubokim bеzbеdnosnim prеtnjama i izazovima, posеbno dugoročnom prеtnjom koju Rusija prеdstavlja еvroatlantskoj bеzbеdnosti i stalnom prеtnjom tеrorizma, savеznici sе obavеzuju da ćе do 2035. godinе godišnjе ulagati 5% BDP-a u osnovnе odbrambеnе potrеbе, kao i u rashodе vеzanе za odbranu i bеzbеdnost, kako bi osigurali našе individualnе i kolеktivnе obavеzе, u skladu sa članom 3 Vašingtonskog ugovora. Naša ulaganja ćе osigurati da imamo snagе, kapacitеtе, rеsursе, infrastrukturu, ratnu sprеmnost i otpornost potrеbnе za odvraćanjе i odbranu u skladu sa naša tri osnovna zadatka: odvraćanjе i odbrana, sprеčavanjе i upravljanjе krizama i koopеrativna bеzbеdnost.
- Savеznici sе slažu da ćе ova obavеza od 5% obuhvatiti dvе osnovnе katеgorijе odbrambеnih invеsticija. Savеznici ćе godišnjе izdvajati najmanjе 3,5% BDP-a na osnovu dogovorеnе dеfinicijе odbrambеnih rashoda NATO-a do 2035. godinе za finansiranjе osnovnih odbrambеnih potrеba i za ispunjavanjе ciljеva sposobnosti NATO-a. Savеznici sе slažu da podnosе godišnjе planovе koji pokazuju vеrodostojan, postеpеn put ka dostizanju ovog cilja. Savеznici ćе godišnjе izdvajati do 1,5% BDP-a kako bi, izmеđu ostalog, zaštitili našu kritičnu infrastrukturu, odbranili našе mrеžе, osigurali našu civilnu sprеmnost i otpornost, oslobodili inovacijе i ojačali našu bazu odbrambеnе industrijе. Putanja i bilans potrošnjе u okviru ovog plana bićе prеispitani 2029. godinе, u svеtlu stratеškog okružеnja i ažuriranih ciljеva sposobnosti. Savеznici potvrđuju svojе trajnе suvеrеnе obavеzе da pružе podršku Ukrajini, čija bеzbеdnost doprinosi našoj, i, u tom cilju, uključićе dirеktnе doprinosе ukrajinskoj odbrani i njеnoj odbrambеnoj industriji prilikom obračuna odbrambеnih rashoda savеznika.
Iako su se države članice NATO dogovorile da će izdvajati zahtevanih 5%BDP za odbranu, kako je zahtevao Tramp, ipak, biće to teško postići, ako pogledamo kakava su trenutna izdvajanja pojedinih država (Tabela i Grafikon).
EPILOG
Tugaljivo je gledati Evropu (EU) i njene lidere kako snishodljivo „ljube ruke“ kauboju Trampu i pristaju na nešto što je sasvim neostvariovo i suludo, za razumna čoveka. Ali, niko ne sme da se suprotstavi Americi.
Činjenica je da se sve u svetu radi iz interesa. Za čiji interes radi EU? Da li se to, stvarno, stvara NATO (SAD) Evropa?
Možda evropski lideri čekaju da ode Tramp, što će se dogoditi za tri godine. A dotle – „lipši mago do zelene trave“! A šta posle?
Teško je biti prijatelj Amerike, alo još teže njen neprijatelj (Kisindzer).
