Kakve posledice sukob Pakistana i Indije ima po svet i region? Da li smo bliži eskalaciji sukoba ili smirivanju situacije?
Oružani sukob dve nuklearne sile, Indije i Pakistana odjeknuo je svetom i izazvao bojazan da bi mogao postati sukob širokih razmera u koji će biti uvučen veći broj svetskih sila. Međutim, incident koji se desio 26. februara ove godine, kada su indijski avioni ušli u vazdušni prostor Pakistana i izvršili vazdušni napad na, navodno, terorističke kampove, samo je nova epizoda u sukobu interesa ove dve države.
Sama srž višedecenijskog sukoba Indije i Pakistana leži u oblasti Kašmir. To je region koji je danas podeljen između Indije, Pakistana i Kine, ali je pretežno naseljen hinduističkim i muslimanskim stanovništvom. Pored toga, region Kašmira predstavlja bitan geopolitički položaj i trgovinski put, jer je to put koji povezuje srednju i istočnu Aziju, tako da je to region gde Indija i Pakistan pokušavaju da steknu političku i ekonomsku nadmoć. Ako se osvrnemo na istorijski aspekt, uvidećemo da ovaj sukob datira još od sticanja nezavisnosti ovih država od Britanske imperije, dakle od polovine prošlog veka. Odmah posle odlaska Britanaca 1947, novonastale države Indija i Pakistan šalju naoružane trupe u Kašmir, gde dolazi do sukoba koji će odneti veliki broj žrtava na obe strane. Godine 1998. obe države postaju nuklearne sile, što ovaj konflikt podiže na viši nivo i počinje da privlači veću pažnju u svetu.
Skorašnji događaji kao što su bombaški napadi na indijske vojnike, obaranje indijskih aviona i pogranična razmena vatre ponovo su narušili krhke odnose dve države i postavili pitanje: dokle su ove nuklearne sile spremne da idu u ostvarivanju svojih ciljeva u Kašmiru? Napetosti u regionu se povećavaju, sa jedne strane, Indija optužuje Pakistan za podršku terorističkim grupama koje deluju protiv indijskog stanovništva u Kašmiru, potom za neselektivno granatiranje i ubijanje civila, dok sa druge strane Pakistan izjavljuje da samo odgovara na provokacije indijske vojske. Međunarodna zajednica uputila je nekoliko oštrih izjava(tu se, pre svega misli na izjave predsednika Trampa i zaključke sastanka Saveta bezbednosti UN) kojima su pozvale na hitno smirivanje ovog konflikta. Međutim, pitanje je koliko međunarodna zajednica može doprineti rešenju sukoba u Kašmiru, koji definitivno predstavlja ozbiljan izazov za nju. Treba reći da su Ujedinjene nacije uspostavile Komisiju za Indiju i Pakistan(UNCIP) 1948, a Vojnu posmatračku grupu za Indiju i Pakistan(UNMOGIP) 1951.godine. Ove dve formacije UN imaće bitnu medijatorsku ulogu u suzbijanju konflikta, ali u suštini one neće rešiti srž problema, niti povećati bezbednost civila u regionu. Ipak neuspehu UN u ovom područiju, doprineli su i Pakistan i Indija, svojom nesaradnjom sa osobljem UN. Ovde se pre svega misli na Indiju koja direktno opstruiše osoblje UN i ne dozvoljava im da obavljaju osnovne zadatke. Iz svega toga čini se da UN nema preveliki uticaj u regionu, već da glavnu reč vode snage Indije i Pakistana. Ako pogledamo širu sliku, Indija i Pakistan su veoma bitni za razvoj samog regiona, to se najbolje može videti u Južnoazijskoj asocijaciji za regionalnu saradnju(SAARC), koja treba da služi prvenstveno za ekonomski razvoj regiona i poboljšanje životnog standarda stanovništva. Pakistan i Indija su najsnažnije države u ovoj asocijaciji, ali umesto da budu predvodnici razvoja u regionu, oni u velikoj meri usporavaju taj razvoj, čak vrlo često i na svoju štetu, i to zbog sukoba u Kašmiru. S obzirom na loše životne uslove većine stanovništva Južne Azije, rezultati SAARC-a su diskutabilni i tome u velikoj meri odgovornost snose Pakistan i Indija.
Stanje u Pakistanu i pakistanskom delu Kašmira je alarmantno, vazdušni prostor Pakistana je zatvoren, železnički saobraćaj u pakistanskoj zoni je obustavljen, a mnoge institucije, uključujući škole, ne rade. Pored mora zapaljivih izjava sa obe strane, čini se da je Imran Kan, premijer Pakistana, prvi koji je predočio kriznu situaciju i pozvao na smirivanje konflikta. Pre nekoliko dana on je izjavio da treba biti pametan, jer se radi o sukobu dve nuklearne sile i da treba raditi na mirnom rešavanju konflikta. Imran Kan je to izjavio uslovljen teškim ekonomskim stanjem u svojoj državi ali i pritiscima međunarodne zajednice. Sa druge strane, članovi vladajuće partije(Partija Bharatiya Janata) indijskog premijera Narendre Modija pozivaju na sukob većih razmera, međutim to ipak nije zvaničan stav Indije po ovom pitanju, već na to treba gledati kao na pokušaj sakupljanja poena vladajuće partije na domaćoj političkoj sceni. Kao što sam već rekao, ovo nije prvi konflikt dve nuklearne sile, a zasigurno ni poslednji, međutim, izgleda da su obe strane svesne posledica eskalacije sukoba i shvataju da bi to bilo veoma skupo po obe države uzimajući u obzir nuklearno oružje koje poseduju obe strane i koje bi nanelo nesagledivu štetu i Indiji i Pakistanu. Čini se da je kontrolisan sukob manjeg inteziteta u interesu obe strane, pogotovo ako uzmemo u obzir velike probleme unutar država sa kojima se sukobljavaju. Trenutno ni Indija ni Pakistan ne žele veliki(potencijalno i nuklearni) sukob koji bi zapalio region i još više ugrozio fizičku i ekonomsku bezbednost velikog broja ljudi u Kašmiru, koja, nevezano za ovaj sukob, nije na zavidnom nivou.
Izvor:Foreign Affairs, Chatam House, Politika
