KO STOJI IZA NAPADA NA TANKERE U OMANSKOM MORU?

(190108) -- HONG KONG, Jan. 8, 2019 (Xinhua) -- A rescue boat puts out fire that occurred on an oil tanker off Hong Kong's Lamma Island, Jan. 8, 2019. One person was killed, seven injured and two missing as an oil tanker exploded and caught fire Tuesday. The accident occurred at around 11:29 a.m. local time (0329 GMT) when crew members on the 140-meter-long oil tanker were trying to connect pipes with an oil barge to refuel the ship south off Lamma Island, said Yiu Men Yeung, division commander for marine and diving of Hong Kong Special Administrative Region (HKSAR) government's Fire Services Department (FSD). (Xinhua)

Posle Rusije i Severne Koreje čini se da je u poslednje vreme Iran dospeo u čeljusti američke medijske mašinerije. Koji su regionalni interesi Irana i SAD? Kakve posledice ima ovaj diplomatski sukob dve zemlje?

 

Eksplozije na četiri naftna tankera u Omanskom moru koje su se desile prošle nedelje odjeknule su svetom. Preliminarni rezultati istrage, koje su objavili UAE, Norveška i Saudijska Arabija, pokazali su da je u pitanju bila sofisticirana kompleksna akcija postavljanja mina na tankere, ali ove zemlje nisu upirale prstom ni u koga, već su konstatovale da je verovatno reč o jednoj državi. Sa druge strane, SAD su brže-bolje optužile Iran ponudivši neke sumnjive snimke kao dokaze. Iran je naravno odbacio ove optužbe ali treba imati u vidu da je taj region, uključujući i moreuz Hormuz, od velike geopolitičke i ekonomske važnosti za obe države.

Majk Pompeo direktno je optužio Iran, dok je predsednik SAD Donald Tramp rekao da nije nemoguć ni oružani sukob dve države iako ga ne priželjkuje. Ostatak sveta za sada je ostao prilično uzdržan. Ujedinjene nacije su, u skladu sa svojom pasivnošću, samo snažno osudile napad na civilna plovila. Generalni sekretar Arapske lige Ahmed Abul Geit pozvao je SB UN da preduzme akcije protiv odgovornih za napad na naftne tankere, dok je rukovodstvo Ruske Federacije izjavilo da, za sada, ne postoje nikakvi dokazi koji bi ukazali da Iran stoji iza ovih napada.

Američko-iranski sukob na Bliskom istoku i Persijskom zalivu ima najmanje tri uzroka: to su geopolitički, nuklerani i ekonomski uzroci, zbog kojih se danas Iran i SAD nalaze u ekonomsko-diplomatskom sukobu. Glavno pitanje je da li ovaj sukob može prerasti u vojni?

Pre svega, Iran je najveći geopolitički protivnik SAD u regionu Bliskog istoka i glavna kočnica širenju američkog uticaja na ceo taj region. Iran je politički i vojno aktivan u Iraku, Siriji, Libanu i Jemenu, pa je tako u direktnom sukobu sa saveznicima SAD poput Izraela i Saudijske Arabije čiji se interesi uglavnom poklopaju sa interesima svog zapadnog sponzora.  Drugi element neslaganja dve države jeste iranski nuklearni program koji je posle 2000. godine dobio oblik pokušaja pravljenja nuklearnog oružja, iako je u osnovi program u mirnodopske svrhe. Posle mogućnosti obogaćivanja uranijuma i dobijanja teške vode, SAD su krenule u agresivnu kampanju protiv Irana i do 2011. godine uvele raznorazne vrste sankcija u četiri talasa. Ipak Iran se nije mogao lako obuzdati iako tada nije imao podršku Kine i Rusije, pa je bilo raznih akcija sabotaža od strane SAD. Tek 2015. godine Iran potpisuje sveobuhvatni nuklearni sporazum sa svetskim silama u kojem prekida sa razvojem nuklearnog oružja u zamenu za ukidanje sankcija. Upravo taj sporazum su SAD napustile prošle godine i ponovo izrekle ekonomske sankcije Iranu, iako  je specijaizovana agencija za atomsku energiju pri Ujedinjenim nacijama IAEA izjavila da Iran nije prekršio sporazum iz 2015. Godine. Treći razlog sukoba ovih država jeste ekonomski, odnosno borba za preovladavanje bitnim morskim ekonomskim rutama koje uključuju Persijski zaliv i moreuz Hormuz. Iran je velika izvoznica nafte i gasa i ove bitne rute koristi kako bi ekonomski ojačala i raširila svoj uticaj u regionu, dok SAD pokušavaju da ovladavanjem ovih područja ekonomski oslabe Iran i tako utiču na njegov politički značaj u regionu i svetu.

Na delu je ponovo prljava igra Vašingtona, koji pomoću moćnih medija pokušava da napravi što negativniju sliku o Iranu. Ovaj slučaj predstavlja novu epizodu propagande zapadnih medija koji su na sličan način delovali u Libiji, Iraku, Siriji ili Jugoslaviji, koje su bile medijski izolovane od ostatka sveta. Slučaj kritikovanja Irana zbog nuklearnog programa može se uporediti sa slučajem Severne Koreje. SAD ne žele da njihovi geopolitički protivnici poput Irana i Severne Koreje steknu veliku vojnu moć pa čine sve što je moguće da ih spreče da razviju bilo kakav tip nuklearnog oružja. Vrlo je moguće da je napad na naftne tankere izrežiran i sproveden od strane SAD kako bi se izvršio što veći pritisak na Iran, ali ipak ne treba isključiti mogućnost da je Iran odgovoran za ove sabotaže. Ovaj slučaj napada na naftne tankere nas u Srbiji može podsetiti na slučaj Račak kada je za zločine optužena vojska Jugoslavije iako je jasno bilo da je reč o dezinfromaciji, samo što je ovog puta optužen Iran. Teško je predvideti dokle su SAD spremne da idu u sukobu sa Iranom, jer on predstavlja politički i vojno mnogo jačeg protivnika od Srije ili Libije. Sa druge strane, Iran ima prećutnu podršku Rusije i Kine koje žele da ga iskoriste kao odbranu od širenja američkog uticaja, pa se čini da je manevarski prostor SAD  znatno smanjen i da nemaju mogućnosti koje su imale pre 10 ili 20 godina. Rat sa Iranom bio bi dosta skup i dugačak, a posle fijaska u Siriji teško je verovati da bi SAD ušle u otvoren sukob sa Iranom, ali ostaje mogućnost da iskoriste svoje vojne baze na teritoriji Avganistana i Pakistana kako bi sa istoka delovale na mete na teritoriji Irana. Čini se da je kombinacija ekonomskih sankcija, medijskog osuđivanja i ograničenih vojnih akcija najlogičniji potez Amerikanaca u narednom periodu.

Foto izvor: CNN

Izvor: Russia Today, Al Jazeera

Foto izvor: Asian Lite, CNN

Autor: P. Milošević

More Stories
Izgradnja mira u regionu zapadnog Balkana- Tatjana Popović