Srbija je država za koju se ne može reći da je malo puta ratovala kroz istoriju. U svim tim ratovima imali smo vojnike koji su hrabro, smelo i odgovorno branili ono najsvetije – slobodu svoje države i svoga naroda. Međutim, šta se dešava kada se ratovi okončaju, a vojnik postane veteran?
Većina nas poznaje bar jednog učesnika rata, ako ne u svojoj porodici, onda poznajemo nekoga iz komšiluka ili neposrednog okruženja. Svi ti ljudi su bili u rovovima i među mecima, topovima i granatama – gledali su smrti u oči. Bili su žedni i gladni, mokri, bosi, a neki i ranjavani i povređivani. Da li su ti ljudi tada strahovali i da li mogu mirno da spavaju danas?
Naravno da su strahovali, ali su uprkos tome bili hrabri i rizikovali svoje živote da bismo danas, mi, koji nismo bili na linijama vatre, uživali u slobodi. Kada su sukobi završeni kao da su i njihove žrtve i njihove borbe izgubile važnost. Sećamo se mi i te kako poginulih junaka sa Košara i Paštrika, ove godine posebno jer su se sukobi na prostoru Kosova završili pre 20 godina. Prošle godine nizom događaja i manifestacija prisetili smo se poginulih junaka iz Prvog svetskog rata. Sve je to u redu, ali šta je sa onim junacima koji su preživeli?
ŽIVI JUNACI NISU JUNACI
Ako ste preživeli rat i ako živite u Srbiji, nažalost, niste tretirani ni kao junak ni kao heroj već kao učesnik rata i ubica i kao da nije dovoljno sve ono što ste preživeli, već ste i stigmatizovani od strane društva. Setimo se pripovetke Laze Lazarevića ,,Sve će to narod pozlatiti“ i sudbine sina Blagoja kazandžije, koji se vraća iz rata kao vojni invalid očekujući punu podršku i poštovanje okoline, a dobija sasvim suprotno. Danas je ta pripovetka i više nego realna.
Postoji niz slučajeva gde učesnici rata žive na rubu egzistencije, kao socijalni slučajevi, obespravljeni i napušteni. Ratni veterani su dvostruke žrtve, na prvom mestu su žrtve rata, a potom i žrtve društva u kome su se našli posle rata. Setimo se primera Nebojše Milenkovića, veterana iz Vlasotinca, koji je sebi odsekao prst kao metod borbe u ostvarivanju svojih veteranskih prava.
Takođe, iako ne postoji zvaničan podatak o tome koliko tačno ima učesnika rata u Srbiji, sa druge strane pojavljuje se podatak da je negde oko 300 učesnika rata izvršilo samoubistvo. Neki od njih su imali psihičke poremećaje u vidu posttraumatskog sindroma, dok su se drugi pak na ovaj korak odlučili jer imaju egzistencijalne ili socijalne probleme. Ni o prvim ni o drugim država nije brinula i nije ih zaštitila.
A GDE SU PRAVA?
Srbija nema jasan odnos prema vojnim veteranima sa pravnog aspekta. Svi oni koji su do maja 1992. godine bili angažovani tretirani su kao učesnici rata dok se angažovanje od maja 1992. godine do 1999. godine tretira kao učešće u vojnim vežbama, što je apsurdno. Pored toga, vojni veterani imaju problem sa isplaćivanjem ratnih dnevnica, teško im je da pronađu zaposlenje, a nemaju adekvatna primanja. Dobar deo veterana živi od socijalne pomoći i nije u mogućnosti da prehrani ni sebe ni porodicu.
Iz Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije kažu: ,, 25 godina čekamo da država donese zakon kojim će se zbrinuti veteranska populacija. Poznato vam je da do sada ratni veterani nisu dobili ništa sem lažnhih obećanja.“
Pre nekih nedelju dana završena je Javna rasprava o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Tom prilikom ministar Zoran Ðorđević razgovarao je sa predstavnicima Udruženja ratnih vojnih invalida i boraca. Ovaj put ministar je istakao da je najbitnije da novim zakonom budu zadovoljni svi podjednako i zaista ovo jeste bitna stavka, kao i da nema razlika među onima koji su svojim životima branili živote pokolenja.
Nadamo se da će zakonske novine dovesti do poboljšanja situacije i da će i Srbija poći putem država u regionu koje su zaštitile svoje veterane i njihova prava. Po ovom pitanju mogli bismo da se ugledamo i na hrvatski model zaštite njihovih ,,domobrana”, koji imaju sva prava, ugled i poštovanje, pa čak i svoje ministarstvo. Naši veterani i njihove porodice nisu ništa manje vredni od komšijskih i zaslužuju sve privilegije. Došlo je vreme da sliku o vojnim veteranima Srbije promenimo zauvek.
Jasmina Andrić
