Bezakonje i loše pravosuđe vode državu u kolaps i propadanje. Stvari nisu drugačije ni kada je životna sredina u pitanju. Kada dođe do hazarda ili nepravilnog tretiranja životne sredine odgovornost je na pojedincima i državnim institucijama, a instanca kojoj se na kraju uvek obraćamo su sudovi. Da pravosuđe može da bude na strani životne sredine pokazao nam je jedan primer iz Slovačke
Životna sredina predstavlja dobro svih stanovnika planete. Što znači da bi trebalo svi podjednako da brinemo o istoj. Međutim, u praksi imamo mnogobrojne primere nesavesnog postupanja sa životnom sredinom. Od zagađenja reka, vazduha, nepravilnog odlaganja odpada… Ono što se najčešće sreće je narušavanje životne sredine zarad sticanja profita. U tim situacijama pojedinci obrću kapital i zarađuju znatne količine novca narušavajući životnu sredinu i na štetu svih nas ostalih koji delimo isti prostor.
ŽIVOTNI ZAKON
Iako je priroda jedna i nedeljiva i svi imamo pravo na nju, naše delovanje je ipak ograničeno postojanjem državnih granica i zakona. Svaka država poseduje teritoriju koja obuhvata i zemljište i vode i vazduh na toj teritoriji. Da za prirodu te granice ne znače što i za čoveka govori nam i širenje virusa covid-19, kao i prenošenje zagađenja vazduha iz jedne u drugu državu vazdušnim strujama i slično. Ono gde granice predstavljaju prepreku jeste delovanje pojedinca i sankcionisanje onih koji krše zakone koji se odnose na zaštitu životne sredine. Za više država ne važe isti zakoni jer svaka država ima svoje zakone. Kako je normativno uređeno poštovanje zakona koji se odnose na životnu sredinu zavisi od države do države. Takođe koliko se te norme poštuju i kako se postupa u pravosudnim postupcima zavisi od slučaja do slučaja.
Uglavnom se države Evropske unije smatraju za one gde važe strožija pravila kada je u pitanju zaštita životne sredine i gde se zakoni i propisi više poštuju. Dok države koje prolaze kroz procese tranzicije, tranzitiraju i sa zakonima i sa poštovanjem istih. Slično je i sa međunarodnim deklaracijama i sporazumima u ovoj oblasti koje uglavnom potpiše veliki broj država, a mali broj ih poštuje. Na primer deklaracija o smanjenju emisije CO2, koju je potpisalo 35 država, a ne poštuje je ni polovina od tog broja.
Dakle ako želite da tužite nekoga ko narušava životnu sredinu manje je verovatno da ćete putem pravosuđa nešto da postignete u nerazvijenim zemljama nego u razvijenim. Na taj način naše životne zakone ograničavaju normativni propisi i volja i poštenje sudija.
POZITIVAN PRIMER IZ SLOVAČKE
Širom Evrope postoji problem izgradnje mini hidroelektrana koje su prave ekološke bombe. Ovakve hidroelektrane narušavaju ekosisteme reka na kojima se grade da bi proizvele malu količinu struje koje potom prodaju za unosne novčane cifre. Srbija je takođe imala problema, a verovatno će ih biti i u budućnosti, sa ovom ekološkom pretnjom.
Jedan pozitivan primer na ovu temu došao je iz Slovačke. Naime na jednoj od najvećih slovačkih reka, reci Hron izgrađeno je 20 mini hidroelektrana, a planirana je izgradnja još toliko. Ekološke organizacije Udruženje Slatinka, Rieka, Hereditas HH i Slovačko udruženje ribolovaca, uz podršku WWF-Slovačka, žalile su se na odluku institucija zaduženih za gradnju u okviru grada Žiar nad Hronom da se dozvoli gradnja jedne od planiranih MHE.
Okružni sud u mestu Banska Bystrica je zabranio gradnju MHE, ali su se onda investitor i gradske vlasti žalile, pa je Vrhovni sud doneo konačnu odluku, na koju ne postoji pravo žalbe.
U presudi Vrhovnog suda stoji sledeće: “Javni interes, a to je zaštita životne sredine, ima prednost nad interesima privatnog poslovanja”. Ovo je vest koja danas obilazi planet, a ova rečenica bi trebalo da postane vodilja mnogim zemljama koje zahvaljujući lošim propisima i korumiranom pravosuđu uništavaju svoju životnu sredinu. Takođe ovakva presuda bi trebala da potstakne građane širom sveta da pokreću sudske procese u svojim državama i da ne odustaju od borbe za bolje sutra u zdravijem okruženju. Jer državni zakoni su tu da štite one koje nam je priroda dala, a na prvom mestu onaj koji kaže ,,živi tako da ne ugrožavaš druge”.
Priroda je nedeljiva bez obrzira na granice.
Piše: Jasmina Andrić
