EKOLOGIJA I EKONOMIJA SU POSTALE NERAZDVOJNE

Šteta koju nanose negativne ekološke pojave vezane po bezbednost i ekonomiju su postale astronomske što pokazuju više međunarodnih istraživanja koje prikazuju devastirajuće ekonomske posledice po budućnost društva. Jednostavno pokazalo se da su ekonomija i ekologija nerazdvojni.

Tekuća kriza  oko virusa COVID-19 otkrila je nanetu štetu koja će se ispoljiti u budućnosti – ne samo buduće virusne pandemije, već suša, nestašica vode i hrane i sve veća dezertifikacija nekada plodnog tla. Ovo pokazuje istraživanje Svetske organizacije za hranu. Troškovi ovih pojava su astronomski: prirodne katastrofe izazvane gubitkom biodiverziteta i klimatskim promenama koštaju oko 300 milijardi dolara godišnje po IPBES-u. Do 2050. godine predviđa se da će degradacija zemljišta i klimatske promene smanjiti prinose useva za 10% na globalnom nivou i do 50% u određenim regionima. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima za 2020. godinu odražava koliko blisko ove zabrinutosti preplavljuju svesti lidera širom sveta. Rizici u vezi sa biodiverzitetom i životnom sredinom proglašeni su glavnim rizicima u pogledu verovatnoće i uticaja sa kojima se suočavaju preduzeća na globalnom nivou. Ipak, uprkos ovim hladnim, tvrdim činjenicama, zemlje širom sveta su suočene sa iskušenjem da se vrate u uobičajeni posao  investicija u ekonomiju ugljenika i uklanjanjem zaštite životne sredine u ime ekonomskog rasta, zbog krize izazvane COVID-19.

Srbija je već stavila novac ispred životne sredine u nekim slučajevima i neke kompanije  planiraju da nastavljaju sa takvim trendom ali se niko nije zapitao da li će nas to koštati daleko više nego što ćemo danas zaraditi? Spisak kompanija je podugačak od Železare u Smederevu do Rio Tinta kod Loznice.To je pitanje na koji odgovor trebaju da daju kompanije u Srbiji, koje svesno škode ili žele da škode životnoj sredini.

Zemlje i preduzeća okrenuta ka budućnosti sada prihvataju da je ekologija nova ekonomija. Preko 30% nemačkog plana ulaganja za oporavak od COVID-19 , između ostalog, u obnovljive izvore i električna vozila – sa malo odvajanja za automobile na benzin i dizel koji čine osnovni faktor Nemačke ekonomije. Zeleni oporavak mogao bi stvoriti do 65 miliona novih radnih mesta do 2030. Postizanje ciljeva emisija za porast od 1,5 i 2 stepena umnožiće Indijski neto prihod do 25 puta u naredne dve decenije. Dobro dizajnirana poljoprivredna zemljišta i šume, prilagođena lokalnim uslovima i potrebama, mogu poboljšati prinose za poljoprivrednike i do 56%, istovremeno unoseći hranljive sastojke u zemljište, stabilizujući vodostaje i poboljšavajući ukupnu biodiverzitet. . Primer posvećenosti Indije, prema Pariskom sporazumu i Nacrtu nacionalne šumarske politike 2018, da obnovi 33% svojih šuma korak je u pravom smeru. Međutim, mora se voditi računa da restauracija zelenog pokrivača bude naučna i raznovrsna, koristeći endemske vrste koje podržavaju lokalni biodiverzitet i ne istiskuje lokalne zajednice u ime obnove i zaštite šuma.

Umesto raseljavanja i ekološki razornih monokultura prirodna dobra su prilika za stvaranje ruralnih budućnosti: stvarnog ruralnog prosperiteta, ne samo ekonomskim, već ekološkim i socijalnim bogatstvom. Dobit od ovih prirodnih dobara na kraju će stvoriti samoodrživi sistem ne samo za život, već i isporuku univerzalnih osnovnih dobara poput zdravstva i obrazovanja, putem ponovnih ulaganja u zajednice. Urbanizacija nije rešenje – crna rupa resursa koju više ne možemo priuštiti..Priroda nije prepreka razvoju, poput ruralnog, ona je ćelija naše ekonomije. Potrebna nam je procena uticaja na životnu sredinu koja pozitivno utiče na životnu sredinu kako bismo podstakli preduzeća da integrišu upravljanje biodiverzitetom u svoje lance vrednosti i poslovanja.

Ulaganje u ekologiju je jednostavno ulaganje u budućnost i razorna upotreba i eksploatiacija prirodnih dobara nas može samo dovesti na dno  lestvice ekološkog i ekonomskog sveta, gde ćemo na odloženo plaćati sadašnji profit. Trebamo se zapitati da li je to put kojim želimo da idemo?

Miloš Tišma

 

More Stories
NOVI SUKOB STRATEGIJA?