Novi izveštaj Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut pratio je i procenjuje da od zagađenog vazduha umre oko 3600 ljudi godišnje
U izveštaju koji je objavio Institut za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut, bilo je više kriterijuma po kojima se merio kvalitet vazduha. Kako je zvaničnik Svetske Zdravstvene Organizacije u Srbiju, Ivanuša saopštio 2019. godine, procenjuje se da je u Srbiji od zagađenja vazduhom preminulo oko 3600 ljudi. Baš zbog ove fakte, neophodno je vršiti konstantan monitoring vazduha u čitavoj Srbiji, kako bi se moglo doći do novih rešenja koja će poboljašati život građana Srbije.
Zagađenje PM 2.5 česticama praćeno je u okviru lokalne mreže mernih stanica u devet gradova od kojih je srednja godišnja vrednost samo u Kikindi i Šapcu bila ispod gornje vrednosti, dok je u Nišu ta vrednost bila 47 µg/m3, dok je u Pekingu na primer ta vrednost 45 µg/m3.
Što se tiče sumpor dioksida, zagađanje ovim polutantom je povećano u Elemiru, Šapcu, Smederevu, Boru, Velikim Crljenima(Mesto pored Lazarevca), Obrenovcu, Lazarevcu i Kraljevu. Navodi se da je u drugim gradovima zagađenje ovim polutantima u opadanju.
Što se tiče zagađenja dimom, on jeste u porastu u nekim od gradova ali je jeidno u Smederevu prešao dozvoljenu granicu. Dok je arsen pronađen iznad graničnih vrednosti u Boru, olovo je daleko prešlo granicu u Nišu.
Kada pogledamo celokupan izveštaj možemo videti ,,dežurne krivce” u zagađenosti vazduha raznim česticima, gde pored Beograda(Sa Pančevom i Obrenovcem) kao najvećeg grada u Srbiji, neslavnih pet na vrhu liste čine Niš, Smederevo, Bor, Šabac i Lazarevac. To i ne čudi sa obzirom na to da su u ovim gradovima velika postrojenja, što nam govori da država mora više pažnje obratiti na fabrike. Jedna od solucija bi svakako bila pooštavanje mera koje inspektori Ministarstva zaštite životne sredine mogu izreći, uvesti njihova masovnija dežurstva i datim im posebnu zaštitu usled izricanja kazni za izazivanje štete po životnu sredinu. Železara, rudnici, kopovi, fabrike i drugi veliki zagađivači moraju da rade zbog ekonomskog faktora ali ukoliko oni zanemaruju standarde očuvanja životne sredine, neće biti nikoga da uživa u finansijskim blagodetima koja ova postrojenja donose. Kao što vidimo u velikom broju gradova trend zagađenja vazduha je u porastu, što se mora sprečiti uz otvoren dijalog između građana i investitora. Kao što vidimo u više gradova, građani su već krenuli sa izražavanjem nezadovoljstva, sada i druga strana treba da se odazove i sedne za sto sa njima.
