Internet stvari je tehnologija koja još nije dovoljno poznata široj javnosti a pogotovu opštinskim službenicima. Opština može iskoristiti svoju autonomiju da budžet usmeri u nove tehnologije koje bi značajano poboljšale funkcionisanje opštine i zaštitu životne sredine, pravne osnove su tu, pitanje je samo da li postoji volja za tako nešto?
Internet stvari (IoT) promeniti dosadašnji način upravljanja opštinama. Kada pogledamo građane danas, većina ima pametne telefone ali i druge pametne urađaje, više je i pametnih zgrada a koriste se i pametni automobili. To nam govori da će se u ne tako dalekoj budućnosti formirati pametni gradovi koji će koristiti snagu sveprisutnih komunikacionih mreža, visoko distribuiranu bežičnu senzorsku tehnologiju i inteligentne sisteme upravljanja za rešavanje trenutnih i budućih izazova i stvaranje novih uzbudljivih usluga koje olakšavaju život građanima. Pametni gradovi su u svetu već uveliko razvijaju, te je vreme da i Beograd razmišlja u tom pravcu, a za njim Novi Sad, Kragujevac, Niš i ostali gradovi.
Baš kao što je Internet stvari (IoT) promenio način na koji pojedinci žive, rade i voze, to će uticati i na kvalitet života u našim zajednicama. Šta je zapravo internet stvari? Jedna od definicija kaže da predstavlja globalnu infrastrukturu informatičkog društva koja omogućava napredne usluge (fizičkim i virtualnim) umrežavanjem stvari, pritom se zasnivajući na postojećim i interoperabilnim informacionim i komunikacionim tehnologijama u razvoju”. To bi otprilike značilo da Internet stvari predstavlja umrežavanje fizičkih stvari(zgrada, frižidera, telefona, rampi…) sa senzorima, elektronikom, softverom i operaterom koji onda može koristiti podatke ili upravljati sa datim stvarima, uz mogućnost kreiranja velikog broja novih usluga ali i automatizacije procesa.
Već smo počeli da uviđamo neke nagoveštaje ove promene, sa inovacijama poput kamera koje nadgledaju naše navike u vožnji (i rezultiraju kaznama zbog lošeg ponašanja) i komunalnih službi pomoću pametnih brojila za merenje potrošnje energije. Možemo navesti tri najbolja načina na koje IoT menja gradsko upravljanje na bolje od desetina upotreba:
1.Uklanjanje snega- kako građane ne bi ponovo iznenadio sneg u decembru, GPS senzori se mogu ugraditi u čistače ulica, a senzori za nanose snega postavljeni po ključnim tačkama. Tako bi gradski čelnici mogli da prate koje su ulice prohodne te tako mogu automatski proslediti informaciju i upozoriti građane i nadležne službe. U stvarnom vremenu senzori omogućavaju osoblju da nadgleda lokaciju svakog čistača i pomoću mapiranja u boji, dispečeri mogu lako da otkriju koliko i gde postoji nanosa snega.
2.Opštine sada mogu bolje da upravljaju gužvama u saobraćaju i dostupnošću parkiranja pomoću IoT senzora strateški postavljenih na parkiralištima. Ovi senzori mogu obavestiti vozače o dostupnim mestima za parkiranje. Istovremeno, mogu upozoriti gradske vlasti na kršenje pravila parkiranja, što ustvari i jeste primena novog sistema Oko sokolovo koje sada funkcioniše na delu teritorije Beograda. Ostalo je da se senzorima mapiraju parking mesta širom grada.
3.Pametni merači vode- voda postaje sve značajniji resurs, te je štednja vode imperativ za dalji razvoj gradova. Prekomerena upotreba vode, pogotovu u delovima grada koji ima više kuća sa dvorištima može ugroziti čitav sistem. Uz internet stvari postoji mogućnost za bolji uvid i upravljanje vodnim resursima u gradovima
Korišćenje IoT za upravljanje opštinskim resursima može dugoročno uštedeti novac, i to je dobra stvar ali to donosi druge dodatne troškove kao što je osoblje. Gradski čelnici će morati da utvrde da li je njihovo trenutno IT osoblje sposobno da se bavi ovim dodatnim poslom i da utvrde da li postoji potreba za dovođenjem stručnjaka za primenu IoT-a. Kao drugo, IoT generiše puno podataka koje će biti potrebno analizirati kako bi se osiguralo da tehnologija zapravo pomaže u uklanjanju problema, umesto da ih dodaje. Pored toga tu je stalni porast bezbednosnih problema u IoT-u u celini. Svet se brzo menja i stare infrastrukture koje su postojale jednostavno neće biti efikasne u bliskoj budućnosti. IoT je tu da ostane, a pametne opštine će ga koristiti u svoju korist za bolje upravljanje resursima, saobraćajem i kvalitetom života stanovnika. Nadamo se da će ovo postati sadašnjost u gradovima u Srbiji.
Miloš Tišma
